Kako sam obradovala majku

Postoje osobe koje nam mnogo znače i za koje bismo učinili sve da budu srećni, a za sreću nije potrebno mnogo, dovoljan je mali gest ili znak pažnje da se neko obraduje. Verujem da je svakome od nas stalo da se nekad oseti posebno i da mu neko pokaže koliko mu je stalo. Osoba koja se uvek trudila da se ja osećam posebno jeste moja majka. Ono što mi je najviše u životu dala i nikad nije prestala da daje jeste njena neizmerna, bezgranična ljubav.

Uvek sam se pitala da li mama zna koliko i ja nju volim, da li ja njoj to pokazujem na pravi način. Bližio se njen rođendan i ja sam želela da jednom i ja nju učinim posebnom i da je povodom njenog rođendana obradujem. Rešila sam da joj sama napravim poklon i tortu. Poklon je bio u vidu albuma sa fotografijama naših zajedničkih fotografija. Pažljivo sam birala najlepše fotografije od mog rođenja do danas, seckala ih, lepila i pisala stihove i poruke zahvalnosti za sve što je za mene učinila. Želela sam da i ja njoj pokažem svoju ljubav i sreću što je baš ona moja mama. Da ne bi saznala za iznanađenje koje joj spremam, dan pre njenog rođendana, posle škole, otišla sam kod bake da mi pomogne oko pravljenja torte.

Nije to bilo suviše komplikovano, a opet ni jednostavno, jer ja nikada do tada nisam pravila tortu. Baka je znala da je omiljena mamina torta sa jagodama i da je tu tortu kao mala tražila svaki put za rođendan, a prošle su godine od kako je baka nije pravila. Napravile smo tortu i ukrasile je natpisom srećan rođendan i crvenim ružicama. Iznenađenje je bilo spremno. Znala sam da će na dan svog rođendana, mama stići posle mene kući, jer bi do kasno radila. Tako sam dobila na vremenu da iznenanađenje privedem kraju i sve lepo pripremim. Kupila sam balone i konfete kako bih ukrasila našu kuću, otišla kod bake po tortu, stavila na nju svećice i donela je. Sve sam to uradila u dogovoru sa tatom, koji joj je kupio ogroman buket cveća i bakom koja je pomogla i oko svega ostalog. Inače, tih smo se dana pravili da smo zaboravili na mamin rođendan i uopšte ga nismo spominjali, da ne bi naslutila iznenađenje.

Kada je konačno došla kući, mi smo čekali u trpezariji, upalili smo svećice i otpevali joj rođendansku pesmu, a mama je počela da se smeje, ostala je u čudu, uopšte se nije takvom nečem nadala. Baka nije htela da prizna da mi je pomogla u pravljenju torte, iako je sav posao ona uradila, zasluge su pripale meni. Tako se mama još više obradovala, a tek kada je videla album, počela je da plače od sreće, jer je na neke fotografije potpuno bila zaboravila. Ovo je bio mamin najlepši rođendan, iznenađenje je uspelo i ja sam bila srećna što sam jednom i ja uspela nju da učinim da se oseća posebno i da je obradujem.