Kako nam malo fali da budemo srećni

Neko je jednom rekao - Čudno je kako nam je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije što nam to malo uvek nedostaje. A ja dodajem - ako smo sa prijateljima i to malo čemo lakše postići kada su uz nas oni koji nas podržavaju.

Istina o prijateljstvu je da se bez njega ne može živeti. Sa prijateljima se možemo tešiti saznanjem da bez obzira na to kolik smo loši, postoje lošiji. Pravi prijatelj bi uvek trebao da bude tu, uz nas, da nas uteši i sasluša. Treba razlikovati prijateljstvo od drugarstva, jer je ono mnogo dublje, dragocenije, lepše i duže traje. Ona prava prijateljstva traju čak iz školske klupe pa do groba. Prijateljstvo je jaka veza imeđu tebe i tvog prijatelja. Moja najbolja drugarica / drug se zove (napisati ime). Naše prijateljstvo traje još o prvog razreda, i ono je pravo a ne kao ona lažna koja je raspuknu jako brzo. Ona ume da me sasluša, kad mi je teško, ume da me uteši, kad niko za mene nije bio tu, ume da se smeje zajedno sa mnom, ume da plače, ona je pravi prijatelj. Treba pomoci prijateljima, kad im je teško, a ne dokazivati se kad su oni već propali. Na kraju nećemo pamtiti reči naših neprijatelja, već ćutanja naših prijatelja. Nemoguće je odrediti trenutak rađanja prijatelja. Onaj ko ti drzi ruku, a dotiče srce je pravi prijatelj.

Svako vidi kako izgledaš, mada samo pravi prijatelj zna ko si ti ustvari. Možda je Bog želeo da tokom života upoznaš razne ljude, zato da možeš da ceniš i budeš zahvalan kad upoznaš one prave. Istina je da ne cenimo ono što imamo sve dok to ne izgubimo. Tako je i sa prijateljstvom, treba ga ceniti i poštovati dok ga još imamo.