Jesen u mome gradu

Jesen, to divno godišnje doba. Kada ona stigne u moj grad to je raj za svačije oči, kao da je slikar doneo svoje boje i počeo da slika po mom kraju kao po ogromnom slikarskom platnu.

Posmatram Jesen i vidim sliku koju ne bi mogli da naslikaju ni najbolji slikari sveta. Ono što oni ne bi mogli Jesen je uspela jer ona je najveća umetnica svih vremena. Kave su to samo boje, kao iz bajke. Drveće je skinulo svoje zelene haljine i obuklo predivne haljine razniih boja: crvene, žute i zlatne. Kada pogledam krošnje izgledaju kao neke dame obučene u najkvalitetnijoj svili, a one onako važne stoje uspravno čak i na sitnoj jesenjoj kiši i prvom mrazu. Njih ništa ne može da natera da pognu svoje glave. One znaju koliko su lepe. U tim divnim krošnjama duginih boja još uvek izviruju maleni vrapčići. Oni su ostali da uživaju u jesenjoj lepoti, nisu otišli u toplije krajeve.

Zelena trava je postala jedan šareni prekrivač različitih boja, kao da je slikarka Jesen krenula u šetnju prirodom a onda se saplela i prosula paletu svojih boja po tom divnom mekom prekrivaču. Nekada žitna polja zlatne boje sada su oranice boje čokolade. Voćnjaci u svojim krošnjama kriju zrelo voće. Kao krv crvene jabuke se šepure pred našim očima a kruške stidljivo izviruju svojim zlatnim glavicama iza šarenog lišća. Mirisi Jeseni se šire kroz moj kraj i golicaju nozdrve prolaznicima. Dok posmatram Jesen pitam se jeli ovo san ili java? Toliko divnih boja, toliko nijansi koje Jesenje sunce miluje svojim zracima. Čini mi se kao da sam u nekoj bajci. Kad koračam pod stopalima osećam suvo lišće i čujem njegovo pucjekatne, pravu sonatu. Oko mene se čuju veseli glasovi dece koji uživaju u poslednjim sunčanim danima, bake u parkovima šetaju svoje unuke, domaćice vredno spremaju zimnice a ja uživam i dišem punim plućima. Mirisi Jeseni se osećaju svuda oko nas. Dok šetam i posmatram ono što je Jesen učinila mom kraju shvatam da se ne bih sad menjao sa nekim dečakom koji je sada u toplije krajeve, on nije ni svestan kakvu lepotu propušta. Znam da će posle ovih divnih sunčanih jesenjih dana početi kiše i vetrovi.

Pitam se zbog čega Jesen svake godine briše sliku koju je naslikala? Možda joj je dosadila ili je dobila novu ideju za neku drugu sliku? Ne ljutim se što ona posle nekog vremena briše svoju sliku jer znam da će sledeće godine naslikati još lepšui i ne ponovljivu, jer Jesen nikad ne naslika dva puta istu uvek se razlikuju. Svaka sledeća je lepša od prethodne. Posmatram Jesen u mom kraju i znam da će nas uskoro napustiti i u goste nam doći kraljica Zima.

Jesen je sigurno jedno od najšarenijih godišnjih doba koja imamo, i šteta je što danas malo ko ume da uživa u njenim lepotama. Nazalost, sivilo i Zima je ono što većina vidi, a to je daleko od onog što Jesen zaista jeste u mom gradu. I mnogo dana će proći kada će opet Jesen rana doći.

________________________________

Jesen u mome gradu 

Dok sam se vraćala sa letovanja nazad kući, znala sam da je u moj grad već zakoračila ona mračna jesen, i jednostavno deo mene je želeo da se više nikada ne vratim. Ali šta je tu je, moramo da se vratimo svojim obavezama, navikama, radu.

Jutro je, budim se, ali u mom gradu i posle mesec dana ponovo sam u svom krevetu na koji nikako da se naviknem. Sunce se stidljivo probija kroz zavesu, kao da i ono govori da ne voli jesen. Sve je uobičajeno za ovo doba godine, tiho.

Posle određenog vremena otišla sam da prošetam gradom. Bilo je suvo i pomalo hladno vreme. Nisam sigurna koliko dugo sam šetala, onako izmorena od same sebe i od jesenje tmurnosti sela sam na klupu pored reke. Ona je bila u svojoj punoj snazi, mutna, brza i silna. Sada je njeno vreme, ona je sada najbučnija i najmoćnija. Pored mene prolaze zaljubljeni parovi koji su bez obzira na vreme srecći, nasmejanji sa prepoznatljivim sjajem u očima koji samo ljubav može da stvori. Magla grli okolna brda i ceo prizor deluje tako nestvarno. Grad kao da se odmara od leta, Sunca i vrućine i sada počinje vreme harmonije, mira i tišine. Svi se polako zatvaraju u porodični krug, u toplinu svojih domova, u prijatnu atmosferu stvorenu ljubavlju ukućana i svi prkosimo hladnoći. Sedimo u svojim domovima i punimo srce. To je moj grad! Kao što u malim domovima ima najviše ljubavi, tako u malim gradovima ima najviše harmonije, koju po svemu sudeći donosi jesen.

Možda je jesen tmurna, siva, hladna, ali za moj grad ona znači ljubav, toplinu, trajnost. A šta ima lepše od ljubavi, pa makar to značilo mokre ulice, hladnoću i maglu?!