Jesen je

Pogledala sam kroz prozor i videla žuto zlatnu kočiju. To je bila jesen. Radoznalo sam krenula za njom. Išla je prema parku i tu stala.

Nekakvom čarobnom četkicom prelivala je boje na jedan veliki hrast. Bilo su to zlatno bakarne haljine. Trava je dobila najnovije modele tepiha. Vetar je duvao žuto opalo lišće pevajući im tihe melodije. Ptice preleću nad visokim stablima. Parkom trčkaraju male devojčice i dečaci dok ih sunce pozdravlja svojim usijanim zracima. Kočija je i dalje išla parkom i bojila latice šarenog cveća. Kočija svima je darivala haljine jesenjih boja. Osušeni listići su prekrivale staze. Deca su dobila mirisne plodove. Bogato je sve darivala i otišla. Pitala sam je gde će sad,a ona je rekla na njive, poljane i i šume da i tamo oglasi jesen.

Krenula sam u moje selo. Tamo su seljaci vredno radili kao i uvek, brali groždje i skupljali seno. Baka Mira već loži, hladno je, dok deda Branko sa svojim sinovima pravi slatko vino. Slatko vino je najukusniji sok koji čekam preko cele godine. Svo grožđe se izmulja u jednom sudu i od toga se dobije jako zdrav i kvalitetan sok koji nema alkohola, pa mogu i deca da ga piju. Na jesen se u selu organizuju svadbe i svinjokolji, gde se ljudi okupe i vesele. Ima puno igranki u to doba.

Za mene rana jesen je predivna jer u njoj svi uživamo.