Jedno romantčino veče

Mnogi ljudi će vam reći kako su romantične duše, ali ja za sebe ne mogu tako nesto reći. Retko kad sam doživljavala takve trenutke, verovatno zbog toga što i nisam u nekim godinama kada bih prihvatila udvaranje momka.

Možda i zvuči naivno, ali romantiku usko vezujem za muško ženske odnose. Nisam imala vezu toliko ozbiljnu da bi došla do tih romantičnih momenata. Simpatija sam imala dosta, i moram priznati da me je jako pun momaka zvalo da izađem sa njima u grad. Sećam se da sam pristala samo na jedan poziv momka, i to samo zato što me je pozvao u šetnju a ne na klasični sastanak. Znala sam da mu se dopadam, ali nije imao hrabrosti to direktno da kaže i zato mi i jeste toliko bio simpatičan. Bio je letnji raspust i veče je bilo retko sveže tog žarkog leta. Krenuli smo u šetnju radnim danom tako da nije bilo puno ljudi na ulicama, a sama činjenica da je letnji raspust doprineo je da oni najradoznaliji odu negde na odmor.

Šetali smo ulicama i pričali o svemu i svačemu. Bilo je sveže i svuda se mogao osetiti miris trave i sveća, mesečina je počela da se gubi jer su je gutali oblaci koji su se velikom brzinom. Sedeli smo na klupi u mraku i pričali i jeli sladoled kad je počela da prokapinje kiša. Čuli su se samo zvuci kapljica na listovima krošnji i tišina noći.

Bilo je to jedino romantično veče koje sam imala, bar ga ja tako doživljavam. Verujem da za druge ovo veče nije posebno ali je jedno od najlepših koje sam ja doživela.