Dva lica moga grada

Šta napisati o Beogradu, kakav stih, kakvu rečenicu da ne izgleda tako ništavno u odnosu na samu njegovu veličanstvenost? Da li se zaista sva njegova lepota može opisati rečima?

Beograd je nastao u trećem veku pre nove ere, osnovali su ga Kelti. I evo, već sada, na samom početku života Beograda, uviđamo njegovo tzv. loše lice. On je uvek imao tu moć da k sebi privuče velike svetske sile, čiji je jedini cilj bio da ga potpuno unište. Da li je to vrsta kletve ili, jednostavno, dokaz njegove savršenosti, nikada nećemo saznati. Iako se kroz mnoga stoleća Beograd opirao lošim uticajima, ne možemo a da ne zapazimo da, ako samo malo pažljivije pogledamo, i on krije ožiljke duboko u sebi. Veličanstven biser, izgubljen negde između dveju reka, svakome od nas daje osećaj bezgranične sigurnosti. Ona dobra strana Beograda izgleda gotovo savršeno. Sam njegov miris, u bilo koje godišnje doba, ostaće za ceo život u svakom Beograđaninu, i gde god taj Beograđanin otišao, žudeće za njegovom lepotom do kraja života. Jednostavno, poput kakvog opijata, ovaj grad vam se uvlači pod kožu i ostaje tu kako bi vas podsećao na sebe.

Mnogo ljudi je prošlo kroz Beograd, zasigurno će još mnogo proći, neki od njih neće opaziti svu njegovu čar - ali će ga pamtiti. Za nas koji nismo samo slučajni prolaznici, i koje Beograd drži poput sidra, ostaje samo da se prepustimo tom blagostanju, zaboravimo na sve brige koje nas more i budemo srećni što smo njegov deo.