Danas je vreme kučki - splavarki - sponzoruša

Otvoreno pismo devojke koja je odlučila da iskaže svoje mišljenje o vezama i muškarcima. Ona je u ovom pismu istakla da joj je dosta muškog licemerja i površnosti.

Odmah da vam kažem jednu stvar – nikad nisam bila u fazonu dejtova. To mi je uvek izgledalo nekako usiljeno i veštački. Za nekoga ko kao ja "nosi srce na rukavu" i govori ono šta misli, sve te muško – ženske igrice, glumatanje, pretvaranje u cilju da se jedni drugima dopadnemo ne pije vodu.

Poznajem mnogo muškaraca i žena, imam veliki krug prijatelja, nisam neki osobenjak i namćor. Mnogi bi za mene rekli da sam prijatna i društvena osoba. Usudila bih se da kažem da sam mnogima i omiljeni lik u društvu, ali kad dođe do veza i ljubavi nekako sve to prestaje da važi. Kada se ugase svetla, vraćam se svome praznom domu i ležem u krevet sama.

Ispratila sam mnoge drugove i poznanike u nesrećne brakove. Mogu slobodno da vam priznam da su mi se neki od njih i dopadali, nekima sam to i rekla, ali su oni uvek nekako birali žene koje su umele da njima vešto manipulišu, da im se umiljavaju i dodvoravaju. Posmatrala sam ih kako između dobrih i "lakih" devojaka uvek biraju manju liniju otpora, sve kao u fazonu zezamo se... Dok jednog dana ni ne primete da su izmanipulisani i završe sa tononom pelena i zatrpani poslom koji mrze kako bi ženi, koju ne vole, koju sve više gledaju kao stranca i u kojoj nemaju ni prijatelja ni saveznika, obezbedili dovoljno novca za frizere, manikire, cipele... Oni ćute o svom nezadovoljstvu zarad mira u kući. Ćute i sve što imaju da kažu je: - Ona je majka mog deteta. To je mantra koja im svakog dana daje snagu da idu na posao, da žive... Linija manjeg otpora.

Kada pitaš prosečnog muškarca šta želi i očekuje od devojke - žene, svi do jednog odgovaraju da žele iskrenost, vernost, posvećenost. Kažu da žele lepu devojku, ali da to nije presudno. Kažu da žele da nije razmažena, da ume da se snađe u kuhinji i u društvu. Kažu da u ženama cene dobrotu, a onda u treptaju oka, sve to pogaze i dozvole sebi da završe sa nekom koja nije ništa od svega toga, kao da nisu imali mogućnost izbora.

Retko ko se danas ženi iz ljubavi. Svi maštaju o dobroj ženi, a završe sa nekom koja samo vešto izigrava da je takva. Ljudi se lože na privid, na šminku, na imitaciju života, na imitaciju ljubavi, na instant zabavu, na reklamu za život – a ne na život kakav on zaista jeste. I onda odjednom – trudna mlada! Gde su nestala ona čarobna venčanja zaljublejnih i srećnih ljudi pred kojima tek stoji planiranje porodice?

Danas je vreme kučki, splavarki, sponzoruša, namiguša – Koliko su u priči i teoriji opljuvane, toliko cvetaju u stvarnom svetu. Dobre devojke su pored njih nevidljive. U toni mesa koje se talasa i nudi na izvolte, niko ni ne razmišlja da pogleda okolo, da se potrudi... Muškarci su se sveli na osnovne životinjske instinkte, a žene na mišolovke.

Da se razumemo, ne žalim se što sam takva kakva jesam. Nikad ne bih poželela da budem poput njih. Ja se žalim na današnje muškarce koji ne gledaju dalje od svog nosa i onda završavaju podjednako nesrećni, kao i mi koje im ne mašemo sisama pred nosom i ne prodajemo laž. Kada će se jednom osvestiti i shvatiti da u takvim kombinacijama niko ne dobija?