Da imam krila

Koliko često možemo da čujemo da je čovek najsavršenije biće na planeti Zemlji. A za tim sledi da upravo moć govora čoveka čini upravo tako posebnim i drugačijimod ostalog živog sveta. Ipak mislim da na ovom svetu postoji još mnogo živih bića posebnih i jedinstvenih.

Oduvek sam se divio pticama, prvo bi me privukle vizuelno, lepotom svojeg perja, jedinstvaenim bojama i šarama, ali onda i samom činjenicom da su one, za razliku od nas ljudi, slobodne. Sloboda je možda i najvrednija stvar na svetu, jer tako ne moraš da donosiš nikakbve odluke, a samim tim ni da trpiš posledice tih odluka, slobodan si od svih problema i briga, a to je istinska sreća. Ptice, zahvaljujući svojoj slobodi imaju priliku da se u svakom trenutku nađu tamo gde žele da budu. Njima ne trebaju ni novci za letovanja, ni avionske karte, ni autobuske karte, ni vize ni pasoši. Ptica može čas biti u Parizu, čas u Madridu, čas u Njujorku. I niko je ništa neće pitati. Može da izabere kada će otići na letovanje i gde, kada će otići na planinu. Potpuno je slobodna da radi šta joj je volja. I sad ćete reći, da je isto onda tako i sa drugim životinjama, e pa nije. Ptice su posebne, jer imaju krila i mogu da lete. Eh, da imam krila. Makar samo jedan krug. Prvo bih proleteo iznad celog mog grada, da ga vidimiz visine, da budem viši od svih zgrada i drveća. Da prođem kroz oblake i da vidim jesu li mekani poput paperja, kao što sa zemlje izgledaju. Hteo bih da priđem Suncu, ali ga ne bih dodirnuo, znam da bih se opekao, ali bih pokušao da ponesem jednu zvezdu s neba kao uspomenu.

Ako bih imao mogućnost da napravim veliki krug i da letim više dana, onda bih se otisnuo u svet i obišao bih sve one gradove sveta koje sma oduvek želeo da vidim. Odleteo bih do neke tople i sunčane zemlje, koja ima more, pa bih se malo bućnuo u vodi, a posle toga bih se uputio do Severnog pola da vidim pingvine. Da imam krila, bio bih najsrećniji na svetu, jer nijedan dan ne bi bio dosadan, uvek bih bio na nekom drugom i novom mestu. Upoznavao bih decu drugih naroda i narodnosti, slušao i učio jezik kojim oni govre, leteo bih od reke do reke, od planine do planine. Bio bih slobodan! Više ne bih ni učio, ni išao u školu. Šta će mi knjiga i škola kad bih imao krila, jeo bih banane i lubenice svakog dana, samo bi leteo od jednog do drugog mesta u zavisnosti od toga gde im je sezona. Eh, još štošta bih ja radio, samo kad bih imao krila, ali nemam ih, ovako sam o mogu da se divim pticama i da zamišljam šta bih radio da sam na njihovom mestu.