Čuješ li konjicu noći

Noću, kada se svetla ugase i mirisi postanu stvarni, kada čudne stvari i bića, kako stari pričaju, počinju da tumaraju tvojim dvorištem, spavaš li?

Noću kada ti telesne funkcije dostignu najniži vid rada, čisto da te održe u životu, noću, kada spavači podsećaju na mrtve (tek ih izdisaji i udisaji dele od te granice), kada im malo mira dođe kao nagrada za minuli dan, spavaš li? Ili možda ležis širom otvorenih očiju u polutami i čuješ konjicu noći? Jure kraj tvojih prozora sa svojim gizdavim konjima u magli, cepaju tišinu. Čuješ li i ti ponekad crnu svilu i posetioce noći da u svojim crnim kočijama odvode nekog? Plašiš li se da će ove noći stati pred tvoja vrata? Čuješ li im korake, dolaze li? Smeš li da im otvoriš? Ispred te čekaju vranci upregnuti u crne kočije, čekaju da zaigrate i upletu te u kolo smrti. Tih dana osećas miris zemlje i drugih svetova, stežu te grudi, pritiska tavanica. Crne vilice upliću ti se u kose, obavijaju te mirom, stežu oko vrata. Ne otvaraj oči, samo spavaj. Sutra ćeš biti za još jedan dan stariji i konjica će biti sve bliža.

I svakim danom, svakim minutom, nedostaje u ogledalu po jedna iskra, jedan osmeh, a javlja se nova bora, novi poraz. Snivaj nešto, spavaču, neka ti spokoj obavije telo, zaboravi na jezive šumove i utvare, koje se prikradaju iz budžaka, ne misli na zabunjene konje u trku, teši se da su ove noći stali pored tvojih vrata. Ne budi kukavica, ostavi vrata otključana, prozore odškrinute, jer znaš da se ne možeš sakriti, nemaš gde pobeći. Život te uvek nađe, kao i smrt.

Gde god da si, ma šta radio, naći će te. Ne stavljaj sat pod jastuk, kako ne bi čuo njegove otkucaje, znaš i sam da ti vreme ističe. Sklopi oči i spavaj, ne boj se... Sutra je novi dan. Postaraj se da ga ne protraćiš, da ne proleti mimo tebe, jer kako ćeš i čime ćeš smeti u crnu kočiju...

Čuješ li ih, evo ih opet dolaze zavijeni u paučinastu maglu, tvoja soba odjekuje njihovim kopitama.

Plašiš li se i dalje, čoveče, ili su ti vrata otključana? Otvori oči, smeš da pogledaš... Konačno smeš.

Ptihotko Jelena IV-2 (2003)