Lektire.me - sastavi je internet stranica koja sadrži primere sastava, pismenih zadataka i eseja za osnovnu i srednju školu. Cilj sajta je da pomogne srednjoškolcima da što bolje i kvalitetnije napišu sastav na određenu temu.


Crveni barjak u Kragujevcu

Crveni barjak u Kragujevcu

Crveni barjak u Kragujevcu 1876. godine

 

Ustaj seljo ustaj rode
da se spaseš od gospode...

 

Još od nemira u beogradskoj Bogosloviji, kragujevačkoj Učiteljskoj škoji i požarevačkoj Zemljodelskoj školi 1874. vrenje među đačkom omladinom, na koju je uticaj socijalističke ideologije bio očigledan, nije prestajalo. Od sredine 1875. njega su sve više podsticali ratna psihoza i patriotsko nadahnuće izazvano bosansko-hercegovačkim ustankom.

 

Najznačajniji izraz progresivnih težnji koje su u to vreme ispoljavane i najvažniji događaj unutrašnjopolitičkog života Srbije toga vremena bile su velike radničke i narodne demonstracije u Kragujevcu 15-27. februara 1876. poznate u istoriji pod nazivom Crveni barjak. Ove demonstracije, bile su rezultat buđenja radničkog pokreta u Kragujevcu, jedinom pravom industrijskom centru Srbije, u čijoj je Topolovnici radilo preko 600 radnika. One su bile i rezultat delovanja jake grupe socijalista i razvoja socijalističkog pokreta u Srbiji, čiji je Kragujevac, takođe bio jak centar, isti kao Beograd. Najzad Crveni barjak je bio i rezultat opštih političkih previranja, pokrenutih krajem 1875. i početkom 1876. nacionalno-revolucionarnim zbivanjima u susednim oblastima, demokratizacije prilika u Srbiji i, naročito, donošenja novih zakona o štampi i o opštinama.

 

Po novom Zakonu o opštinama u Kragujevcu je za 1-13. novembar 1875. bio zakazan Opštinski zbor, na kojem je trebalo birati novog kmeta, njegove zamenike i novi Opštinski odbor. Pripremajući se za ovaj Zbor grupa socijalista, sledbenika Svetozara Markovića, okupljena pod vođstvom Pere Todorovića, Pere Velimirovića i još nekih istaknutih ljudi, oko lista Staro Oslobođenje, otpočela je široku i upornu agitaciju za izbor najprogresivnijih kragujevačkih građana i radnika. Za ishod izbora od presudne važnosti je bilo držanje radnika Vojne fabrike (Topolivnice), čijim su glasovima kandidati socijalista mogli biti izabrani. Zbog toga je, u samoj fabrici, preko vrednog socijalističkog agitatora Krste Sretenovića i jš nekolicine drugih radnika, a uz vrlo široku toleranciju, i, čak, potajnu pomoć načelnika topolovnice, majora Save Grujića, među radnicima organizovana živa propaganda, koja je uključivala i besplatno deljenje lista Staro oslobođenje.

 

Odziv birača na svim opštinskim izborima u Srbiji novembra 1875. bio je veoma slab. U Beogradu je na Zbor došlo 200 od 4000 upisanih birača, u Ćupriji svega 14 birača, iako je trebalo birati 15 opštinskih funkcionera itd. U Kragujevcu je bilo upisano 1665 birača, a na Zbor je došlo 276. Narod, posle decenije policijske stege, očitno nije u prvi mah bio pripremljen za samoupravu. Oni, međutim, koji su došli na Opštinski zbor u Kragujevcu bili su rešeni da za svoju vlast biraju nove ljude, a ne stare, dobro poznate gazde i birokrate. Tako je liberalskog prvaka, gazda Todora Tucakovića, za položaj predsednika Odbora ubedljivo tukao radikalni kandidat, trgovac Pavle Vuković koji je dobio 243 glasa. Za kmetove su izabrani dosadašnji kmet Milenko Petrović i kandidat Starog oslobođenja i socijalista Milenko Nešković. Među 16 izabranih odbornika i 8 njihovih zamenika, bilo je 13 zanatlija, 3 radnika Vojne fabrike, 4 trgovca, 2 advokata, po jedan penzionisani oficir i sveštenik. Bilo je očevidno da je opštinska vlast oteta iz ruku bogatih kragujevačkih građana i da je prešla u ruke sitne buržoazije i radnika – demokrata i socijalista.

 

Ovakav rezultat opštinskih izbora uzbudio je buržoaziju pre svega u samom Kragujevcu, ali i širom Srbije. Odmah je pokrenuta oštra kampanja protiv nove opštinske vlasti u ovom gradu. U ime poraženih liberala nju je vodio i ton joj davao list Istok, koji je žestoko napadao vlast "sankilota", "nihilista", "komunaca" i "bezgaćnika" u Kragujevcu, nazivajući ih "špijunima turskim i mađarskim". Buržoaski prvaci i policijsko-sudski birokrati napadali su bezobezirno odbornike kao "protuve, probisvete i skitnice" i tražili da se oni uklone.

 

Na sve ove napade, Staro oslobođenje je objavilo decembra 1875. jednu "Izjavu" potpisanu sa "Radnici fabrike kragujevačke" u kojoj se kaže da će se od nove opštinske vlasti tražiti da vodi politiku po principu: "Ko ne radi, ne treba ni da jede".

 

Protivnici nove opštinske vlasti, konzervativci i liberali su, u dogovoru sa predstavnicima policije, početkom 1876. preduzeli i konkretne korake za njeno obaranje. Na dan 2-14 februara 87 bogatih građana objavilo je pismeni zahtev za sazivanje novog Opštinskog zbora i izbor novog Odbora, zato što su u poslovanju ovog sadašnjeg uočene "nepravilnosti". Ovaj zahtev je uvažen, pa je novi Zbor zakazan, najpre za sredu 11-23, a zatim pomeren za nedelju 15-27. februara.

 

I za ovaj Zbor socijalisti su svuda, pa i u Vojnoj fabrici, vršili živu agitaciju. U okviru pripreme za Zbor, u kući sveštenika Miloja Barjaktarevića, a po ideji Pere Todorovića, sašivena je poveća crvena zastava na kojoj je krupnim belim slvoima bila ispisana reč "Samouprava". Na Zboru, tu zastavu je skrivenu u nedrima, doneo radnik Krsta Sretenović. Na Zbor je pozvan i jedan duvački orkestar, da uveliča pobedu naroda nad bogatašima.

 

Zbor je održan u dvorištu Opštine. Na njemu se okupiolo oko 500 birača i još dosta drugog radoznalog sveta. Većinu učesnika Zbora činili su radnici Vojne fabrike i druga sirotinja. Još pre početka rada, među pristalicama i protivnicima Opštinskog odbora došlo je do prepirke, svađe, psovki, pa i đamaranja i pesničenja. Kmetovi su, ipak, smirili preterano žučne birače, pa je Zbor otvoren čitanjem predstavke 87 građana. U toku diskusije o predstavci, opet je bilo svađe i okršaja, ali se Zbor nanovo smirio. Pre glasanja, bogatiji građani, njih oko stotinak, osetivši da će biti nadglasani, napustili su Zbor. Glasanje je bilo triumfalno za Odbor: izglasano mu je poverenje sa 402 prema 1 glasu. Među učesnicima nastalo je veloko veselje. Krsta Sretenović je izvadio iz nedara crveni barjak, stigla je i muzika, a Pera Todorović poveo je učesnike zbora i mnoge druge radnike, građane i đake Učiteljske škole i Gimnazije, koji su im se pridružili, u veliku demonstraciju ulicama Kragujevca. Na čelu povorke, sa razvijenom zastavom išao je radnik Aleksa Popović – "Aca barjaktar", a iza njega treštala je muzika. Razdragani svet iz povorke je izvikivao parole "Živela sloboda" i "Živela samouprava" i dovikivao se sa građanima na ulici, galamio, a ponekad grdio i psovao.

 

Pred kućom popa Miloja Barjkatarevića demonstrantima se služilo piće. Na trgu je igralo kolo, a demonstracija se oko 3 sata popodne završila u opštinskokm dvorištu odakle je i krenula.

 

Demonstracije su preplašile bogati svet, a isto tako i policiju i činovništvo u Kragujevcu. Sreski načelnik je pozvao vojsku koja je oko 8 časova uveče izašla na ulice, i počela rasterivati i tući zaostale grupice demonstranata imešane sa svetom koji je slavio poklade. Najveće uzbuđenje vest o "Crvenom barjaku" izgleda da je izazvala u kneževom dvoru u Beogradu. Sangvinični knez je izgubio prisustvo duha. Naredio je ministru vojske da telegrafiše komandantu stajaće vojske u Kragujevcu da pohvata sve učesnike demonstracija, a onoga ko mu pruži otpor da "iseče na komade". Ako se svetina usprotivi izvršenju naredbi, da se odmah puca. Predsednik vlade Kaljević je imao muke dok ga je privoleo da ovu naredbu povuče.

 

Iako su demonstracije prošle gotovo bez posledica, već nekoliko dana posle njih počele su represalije. Iz Topolovnice je otpušteno dvadesetak radnika, 30 građana je uhapšeno i u junu izvedeno pred preki sud, isleđivani su i đaci, profesori i mnogi drugi građani. Pop Miloje izgubio je posao i parohiju. Policija je nastojala da montira okrivljenima što veće krivice (prevratničke namere koje su dokazivane parolama Živela republika!, Živela Komuna! koje su navodno izvikivane), ali je prvostepeni sud odbacio optužbu o veleizdaji demonstranata. Za razne druge krivice, osudio je samo četiri lica (Lazara Ristića, Svetozara Tanzanovića, Peru i Iliju Todorovića) na kazne zatvora od 9 meseci do četiri godine. Posle prvog srpsko-turskog rata, Apelacioni sud će nekolicini povisiti kaznu (Peri Todoroviću na primer na 4 godine), osudiće jš i Peru Velimirovića, dok će Vojni sud poslati Krstu Sretenovića na dvadesetogodišnju robiju, na kojoj će ovaj 1880. i umreti.

 

Tako je završena prva velika politička akcija radničke klase u Srbiji, koja je, zato što je bila pra i zato što se borila za jednu dalekosežnu ideju, ostavila dubok trag u istoriji.

 

Autor teksta - Čedomir Popov

loading...
1 glasova
Koristio vam je ovaj sastav? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovaj sastav na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Crveni barjak u Kragujevcu

Najbolji citati

Najpopularniji sastavi

Moja škola

Moja škola   Škola, to je ustanova čiji je osnovni zadatak prenositi znanje na mlade ljude. To su zgrade u čijim se prostorijama odvija nastava.… >

Moja soba

Moja soba   Razmišljajući o svojoj sobi, ne želim ju opisati kakva je ona materijalno jer se bitno i ne razlikuje od soba mojih vršnjaka. Svaka soba… >

Moji snovi

Moji snovi   Ne postoji čovjek koji ne sanjari ili barem mašta. Snovi mogu biti različiti; počev od snova o uspjehu, preko ljubavnih snova pa do… >

Iskreno o sebi

Iskreno o sebi   Iskreno o sebi. Ne znam što ne mogu da napišem par rečenica o sebi, a uvek brzo donosim zaključke o drugima. Ostavljam olovku,… >

Sloboda

Sloboda   O lijepa, o draga , o slatka slobodo... rekao je davno naš poznati pjesnik Ivan Gundulić. Zaista, sloboda jeste lijepa, draga i slatka no… >

Sastavi na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u