Čitanje je putovanje

Ja sam jedan radoznali dvanaestogodišnjak. Zovem se Vukašin i idem u šesti razred osnovne škole. Od moje nastavnice srpskog jezika čuo sam da je u biblioteku stigla nova zanimljiva knjiga. Zvala se - Kroz vasionu i vekove. Odlučio sam da je pročitam. Uzeo sam je i krenuo kući. Knjiga je bila veoma zanimljiva, zapisao sam svaki njen detalj. U knjizi je pisalo o putovanju na mesec. Čitao sam i zamišljao sebe kao vođu na toj ekspediciji.

Krenuli smo novonapravljenim svemirskim brodom. Uzletanje je bilo kritično, ali smo ipak uspeli da uzletimo. U svemiru je bilo divno, kao u bajci. Svuda oko nas su bila vasionska tela, prelepih boja. Zastali smo i ugledali jednu prelepu kometu. Izgledala je kao nešto nestvarno. Pratili smo je. Odvela nas je do najlepših mesta u svemiru. Tek smo se tada divili lepoti svemira. Mesec je izbliza izgledao još lepše. Ali, tada, u svoj toj lepoti, u nas je udarila Halejeva kometa, koja je baš te godine prolazila kroz naš Sunčev sistem. Uspaničeno smo trčali po brodu koji je bio na ivici raspadanja. Srećom po nas, imali smo kapsule za evakuaciju, pa smo uspeli da se izbavimo iz broda. Put do Zemlje bilo je veoma teško naći – ali, uspeli smo da dođemo do naše planete Zemlje. Posle te ekspedicije niko od nas se nije usuđivao da krene u pohod na svemir. Bili smo srećni i zadovoljni životom na zemlji. Rekao sam nastavnici da je knjiga bila divna i da ju je čitati bilo zadovoljstvo.