Budala progovara, fukara se bogati

Za Evropu državljani Srbije i Srbi su gori od svinja

Novac, razvrat, uboge predstave o bogatstvu i lepoti života, osakatile su svet mnogih pokolenja na planeti. Ljudi koji žive u zemljama koje, kao ni Srbija, nisu u članstvu Unije, su tretirani kao svinje, kao robovi, tučeni, mučeni. Šef misije (zla) Evropske unije u Srbiji, ser Majkl Devenport, smatra, po svemu sudeći, da su građani Srbije, a naročito Srbi, gori od svinja, i da ne zaslužuju ni svinjska prava, a o građanskim slobodama da i ne govorimo.

Preteći nam štapom, kao što čobanin preti nestašnim svinjama, ser Devenport podstiče srpske vlastodršce da terorišu građane, da ih pljačkaju, da im uništavaju resurse i oduzimaju svaku nadu u mogući život, samo da te iste svinje koje su na vlasti u Srbiji, za njegov račun, i mafije koja stoji iza njega, ratuju sa svojim građanima, sa prijateljima Srbije, i da spreče ekonomske, trgovinske i kulturne odnose sa Rusijom i drugim zemljama, koje nisu po volji Vašingtona i Brisela. Ser Devenport se pojavljuje na sednicama Vlade Srbije, na zasedanju Narodne skupštine Srbije, rukuje se sa šizofrenim Vučićem, tapše ga po ramenu. Samo napred, ser Vučić, udri, muči, otimaj, sve će to građani Srbije izdržati.

Demokratija je farsa i sve političke partije postale su isto "bratstvo" (konja i magaraca) koje mamuzaju i usmeravaju takozvane bezbednosne službe po zahtevima MZ. Ja sam ubeđen da ne može ništa da se pomeri na bolje bez obračuna sa prljavim kapitalom, stečenim na propasti države i građana, jer taj kapital i dalje podstiče korupciju i kontroliše sve društvene i ekonomske tokove. Elita – i politička, i ekonomska, i kulturna – ne želi suštinske i stvarne promene, ne želi uređenu državu, jer u takvoj državi oni ne bi mogli biti elita.

Nemamo, ljudi, elitu!

Imamo karikaturtalne figure, ideološki deformisanih duša, koje na zapadnim parama i uz podršku potpunog medijskog prostituisanja, simuliraju elitu računajući, valjda, da će „zaseniti prostotu", tim pre što u ovom narodu vide samo „stoku". I ta moralna beda, kupljena za sitne pare, ovde nam reklamira evroatlantske integracije, usput uz medijsku podršku ućutkujući svaku autonomnu misao a naročito praveći od autonomnih kritičara medijski imidž moralnih nakaza od kojih treba bežati. Sve to se meša u loncu antisrpstva iz kog se povremeno vade „srpski fašizam", „nacizam" , „mrak", „tradicionalizam", „autoritarnost", i sve što je neophodno.

Živimo u nekoj neobičnoj eri kada nam lekari, ekonomisti, pravnici i ostali mnogobrajni stručnjaci nisu potrebni. Svi sve znaju. Svako se u svaku oblast razume. Čak ni oni koji padeže ne znaju ne smatraju da treba da porade na sebi. Oni će se, ako se malo bolje zagledate, naći u prvim redovima kada je reč o deljenju "mudrih" i neponovljivih saveta. Oni će vam, bez obzira na vaš nivo obrazovanja, na neki neponovljiv način staviti do znanja da su načitaniji i obrazovaniji od vas. Takvi će vas, sa samopouzdanjem do neba, ubeđivati da je mleko crno, samo zbog toga što oni tako misle. Ali, mleko nije crno, crna je jedino činjenica da je takvo vreme došlo, da pametni uglavnom ćute, dok budale ponosno pametuju, opčinjeni svojim glupostima. Oni su doktori svih nauka u svom univerzumu i njima nikakve diplome ne trebaju.

Gde je to zapelo pa od najpametnije dece postadosmo generalno neobrazovan narod? Himnu „Bože pravde" komponovao je Kemiš, a najviši vrh u Srbiji je Triglav! Danas, kada nastavnik kaže da dete nije savladalo gradivo, roditelj se buni jer je njegovo dete uvek u pravu i najpametnije je. Novopečeni vlasnici medija pomislili su da su Kusturice, koji od smeća mogu da naprave novinare. Sve se svelo na kasetofon i izjave lidera stranaka.

Koje su opozicione novine danas u Srbiji? Ko piše protiv grešaka i idiotluka ljudi iz vlasti?

Gotovo niko. Novinari su postali obične kućne pomoćnice raznih političkih garnitura. Ovo su vremena u kojima glupost pametuje. Nismo mi nikakav narod kojima je inat nacionalni simbol već gomila pičketina koja ne sme da zucne pred nasilnikom iz sopstvenih redova. Zašto bi intelektualna elita države, taj skaredni fiktivni entitet, bila šta uradila protiv vlasti kad im je i ovako lepo? Što bi profesori rizikovali svoje akademske pozicije kad mogu lepo da zažmure na oba oka i da kažu da su radovi Malog, Sline i ostalih smradova autentična naučna dela ranga Gotfrida Lajbnica.

Da li je naša zona komfora zaista toliko sitnog dijametra da nas zadovoljava saznanje da je bitno samo da se jede i pije i "bože zdravlja"? Da li može da iz 7 miliona da se pojavi 50 novih ljudi, čistih biografija, zavidnog znanja i krupnih muda da kažu - alo, stoko bezrepa, glasaj za nas da skidamo ova govna i ne dozvolimo da na njihovo mesto dođu ista taka govna iz opozicije? Hoćemo li masovno pred Skupštinu ili smo zaista pičke?

Današnji kolonijalizam se nije promenio u svojoj suštini u odnosu na ranije kolonijalizme, promenio se samo u formi. Evropa danas, to nije jedna superiorna ravnoteža, skladna sredina.To je jedna totalitarna, neuravnotežena sredina, gde su pravila Evropske unije napravljena u skladu sa interesima kapitala i interesima najvećih i najmoćnijih. Nema zajedničke politike koja bi promovisala interese svih. Sve se svodi na eksploataciju slabijih zemalja. MMF, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija služe interesima bankarske pseudoelite i njihovih kompanija. Glavni ciljevi ovih parainstitucija jesu uspostavljanje novog robovlasničkog sistema na planetarnom nivou pod nazivom dužnički kolonijalizam. Razrađen je plan od nekoliko faza kojim se porobljavaju ekonomije i elite nacionalnih država.

U prvoj fazi treba srušiti sve zaštitne mere domaće proizvodnje, a sa ciljem potpunog uništenja domaće industrije usled čega profitiraju globalističke kompanije međunarodnih lihvara. Takav ropski položaj namenjen je državama nižeg reda, koje su osuđene na robovlasnički odnos spram ekonomskih sila sveta. Država koja uzme zajam od MMF-a postaje kolonija. Ugledni svetski ekonomista Jozef Stiglic razotkriva način na koji MMF uništava države kojima navodno pomaže. Najpre se analizira ekonomija dotične države, a potom Svetska banka za obnovu i razvoj državi-žrtvi uručuje tipski plan u četiri faze čiji je cilj totalna pljačka i kontrola države-žrtve.

Prva faza je privatizacija državne imovine sa ciljem da čitava država postane vlasništvo bankarske pseudoelite. Druga faza je liberalizacija tržišta da bi se omogućilo da kapital nesmetano izlazi iz zemlje koja se time dodatno pljačka. Treća faza je tržišno određivanje cena, što znači drastično povećavanje cena hrane, komunalnih usluga i energenata pri čemu cena rada, plate i penzije, ostaje na istom nivou ili se čak i smanjuje. Četvrta faza ili ekonomsko ubistvo države-žrtve označava totalno privredno i ekonomsko uništenje dotične države.

Džon Perkins, koji je sa 26 godina bio regrutovan od strane Nacionalne sigurnosne agencije Sjedinjenih država, napisao je knjigu „Ispovest ekonomskog ubice" u kojoj opisuje svoj posao ekonomskog ubice zemalja koje se žele porobiti, uništiti i opljačkati. Džon Perkins piše da je njegov glavni zadatak bio da ubedi zemlju-žrtvu da uzme velike kredite od MMF-a i Svetske banke pri čemu novac ne bi odlazio u privredu te zemlje, već na velike infrastrukturne projekte i velikim korporacijama, tako da bi korist od kredita imale samo familije koje su vlasnici korporacija, a građani bi bili dovedeni do pauperizacije i prosjačkog štapa. Krajnji cilj ove prevare sa kreditima štampanim novcem bez pokrića jeste da se ciljana zemlja pokori i da se, kada dotična država ne bude u mogućnosti da servisira kredite, za male pare pokupuju prirodni resursi, sva privreda i ekonomija dotične države.

Na taj način celi svet bi postao privatni posed, privatno vlasništvo 40-tak familija koje kontrolišu bankarski sistem sveta. Ovaj scenario se uveliko primenjuje i na Srbiji...

Izvor - Srbininfo