Ah ta ljubav

Toliko izreka, toliko citata, toliko priča, pesama, poema, novela, romana, epova a opet, nikad nijedan veliki pisac nije pronašao prave reči koje bi opisale to osećanje koje eto muči čovečanstvo od pamtiveka. Nijedan pesnik da pronađe pravu strofu, rimu, stih, deseterac, nijedan pisac da sklopi savršenu rečenicu, pasus ili čak pridev, ma bilo šta...

Niko nikad nije i najverovatnije nikad i neće uspeti da pronađe tu čarobnu formulu reči i sklopi ih u jednu celinu i da nam savršen opis ljubavi. Ah ta ljubav! Čudna vam je, zamršena i pomalo da vam priznam opaka stvar ta ljubav koja čoveku okrene pamet, i svu silnu mudrost koju ima uzme pod svoje u tren oka. Pomuti ćud i rasuđivanje, zamrsi ostala osećanja, preuzme telo, i prosto sasvim ispije svu pamet koju imate. Nekad može biti najveće blaženstvo koje ti se prosto samo nudi i ništa ne ište za uzvrat sem tvog srca. Nudi ti sva svoja lepa ugađanja i trudi se iz petnih žila da te zadrži u svom divnom uljuljkanom svetu što je duže moguće. Ali u isto vreme ume bolno da ošamari i povredi srce tako jako da se te rane ne mogu meriti ni sa najgorim mogućim zamislivim oštricama na belom svetu.

Onda sve padne kao zavesa na scenu, odjenom sav svet počne nekako da ti vraća u normalu pred tvojim rođenim očima, a tebi ostane samo nakakav osećaj što para i cepa, ali nikako da preseče te dve polovine neke umišljene i nepostojeće tkanine. Nastupi period u kojem mi kao posve osećana i ljudska bića tražimo utehu za nepravdu koja nam je naneta među skutima tuge. Verne pratilje ljubavi. Ona nam onda pruži utehu i sa njom drugujemo dok ne odlučimo da je vreme da se prepustimo novom zanosu ili pak nekoj novom paru očaravajućih očiju. I tako se zanavek začarani krug ponavlja u beskraj pordužujući tu kobnu ali u isto vreme tako slatku i neodoljivu igru sudbine sa nitima ljudskih života koji se međusobno zanavek raspliću i ponovo prepliću zahvaljujući nestašnoj ćerci usuda - Ljubavi...