Sunce se devojkom ženi

Djevojka je suncu govorila:
- Jarko sunce, ljepša sam od tebe!
Ako li se tome ne vjeruješ,
ti izađi na to ravno nebo,
ja ću izić za goru na vodu.

Kada jutro vedro osvanulo,
izlazilo na nebo sunašce,
a djevojka za goru na vodu.
Ugleda je lijepo sunašce,
ugleda je kroz jelovo granje:

                          kol'ko se je ašik učinilo,
                          triput je se sunce zaigralo,
                          pa odvuče lijepu djevojku,
                          da je uzme sebi za ljubovcu, -
                          od nje posta zvijezda Danica.

Zemaljsko i mitološko

Lirska priča pesme Sunce se devojkom ženi sjedinjuje u sebi realno i mitološko, zemaljsko i kosmičko. Realnu osnovu čine situacije iz ljudskog života:

- zadirkivanje (čikanje) devojke i momka,
- sastanak momka i devojke,
- voda (izvor) kao mesto sastanka,
- ženidba - udaja.

Mitsko je u tome što je sve ovo primenjeno na nezemaljski i kosmički svet: - Sunce i zvezdu Danicu. (ženidba - udaja)

Tako je čovek rodovske zajednice, mnogobožac po shvatanjima, pojavu zvezde Danice objasnio mitološkim predstavama. Na isti, način on objašnjava i mnoge druge pojave: Mesec, zvezde, kišu, grad, vetar - i one dobijaju ljudskso obličje i osobine, žive i ponašaju se kao ljudi, hrane se, spavaju, vole i žene se, rađaju decu. Iz te mitološke svesti nastale su mnoge pesme o Suncu, Mesecu, vilama, zmajevima, aždajama i sličnim bićima, koje je stvorila primitvna mašta čoveka prvobitne zajednice.

Mitološka sadržina književnog dela ima više umetničkih funkcija:

- govori o starosti pesme i promenama u sadržini tokom vremena (mitološki i hrišćanski sloj u istoj pesmi, na primer),
- ukazuje na stepen razvoja društvene svesti: pesma kao način da se umilostive nepoznate sile,
- to znači da je pesmi pripisivana magična moć,
- na posredan način, metaforom ili simbolom, iskazuju se neke istine do kojh je čovek došao kroz svoje milenijumsko bitisanje.

Mitološko je u objašnjenju porekla zvezde Danice:

Pa uvuče lijepu dejvojku,
daje uzme sebi za ljubovcu,
od nje posta zvijezda Danica.

Međutim, ovo nije samo objašnjenje porekla zvezde Danice. U dubini toga objašnjenja, odnosno informacije (šta je dalje bilo s devojkom), nalazi se, još jednom, novom slikom, naglašena lepota devojke: lepota devojka kao zvezda Danica. Još nešto: lepota zvezde Danice (nekadašnje devojke sa zemlje) stalno sija; devojačka lepota na zemlji je prolazna i kratkoveka.

Struktura lirske pesme

Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom, strukturom i kompozicijom. Njena sadržina je čisto osećanje, nosilac tog osećanja je lirski subjekt, on se iskazuje u prvom licu. U lirskoj pesmi nema radnje, nema fabule, nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju, ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno, subjektivno, emogivno obojeno.

Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa, stih, polustih, akcenatska celina. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. Od raznovrsnosti i broja tih svojstava, zavisi ritam, zvučanje i značenje pesme. Sva ova svojstva proučava versifikacija.

Unutrašnju kompoziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura:

I motiv - uvod, tema pesme, obraćanje;

II motiv - razvijanje teme novim detaljima;

III motiv - emotivni i misaoni zaključak, poenta, poruka. Elementi (motivi) u drugom strukturnom elementu pesme mogu imata različit raspored i međusobni položaj:

a) naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika, koji stoje naporedo jedan prema drugome;

b) gradacijski raspored ide u dva smera:

- uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem, od apstraktnog ka konkretnom, od manjeg ka većem;

- silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem, od konkretnog ka apstraktnom, od većeg ka manjem;

v) kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja:

- jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj);

- jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj);

- jedna slika kontrastira drugoj (suprotni položaj).

Analiza pesme bavi se onim strukturnim elementima koji u određenoj pesmi imaju značajnu umetničku funkciju.

Motivska struktura pesme

Strukturna šema

1. Prvi, glavni motiv: tema pesme.

2. Drugi, dopunski motiv: razvijanje teme novim detaljima. Niz detalja

3. Treći motiv: poenta pesme, emocionalni zaključak, ideja.

Struktura pesme

1. Devojačka lepota.

2. Sunce je očarano devojačkom lepotom

- Devojka poziva Sunce da izađe "za goru na vodu".

- Izlazak sunca na nebu.

- Izlazak devojke na vodu.

- Sunce je iznenađeno devojčinom lepotom.

- Sunce igra od radosti.

- Sunce uzima devojku za ženu

3. Devojka se pretvorila u zvezdu Danicu: Lepota je neuništiva.

Lirska priča

Čitanje pesme Sunce se devojkom ženi odmah ukazuje na glavni motiv, motiv lepote. Ali odmah se zapaža da je prisutan i iz njega izveden motiv večite ljudske žudnje za lepotom (kao u Pripoveci Devojka brža od konja). Čovek teži savršenoj i trajnoj lepoti, uveren je da ona stanuje u nekim nepoznatim i nedokučivim prostorima (raj, nebesa, kosmos). Zato će stvoriti pesničke vizije kojima spaja zemaljsko i kosmičko, stvarno i fiktivno, moguće i nemoguće. Tako je i stvorio ovu lirsku priču o devojci i suncu; devojka izaziva sunce rečima da je lepša od njega pozivajući ga na sastanak kod vode. Sunce je izašlo, ugledalo je kroz granje, iznenadila ga je izuzetna devojčina lepota. Prosto zaigra od radosti ("triput se je sunce zaigralo"), u toj igri je zgrabilo devojku, odvelo je i uzelo "sebi za ljubovcu" - "od nje posta zvijezda Danica", završava ova lirska priča.

Upotrebili smo izraz "lirska priča". Znamo da je lirska pesma neposredno iskazivanje osećanja i raspoloženja, da u njoj nema događaja ili likova kao posrednika između sveta pesme i čitaoca/slušaoca. O osećanjima i raspoloženjima govori lirski subjekt i to direktno. Zašto onda izraz "lirska priča? Zato što pesma stvara privid događaja (ljubavni sastanak i odvođenje devojke) i likova (Sunce i devojka - Danica). Taj privid podupire i dijaloška forma. Zbog svega toga pesma poprima narativni ton. Narativnost pesmi je delovanje, akteri delovanja i dijalog. Narativnost kao karakteristika prisutna je u većini narodnih lirskih pesama: Srpska devojka, Paun pase, Ovčar i devojka.

Dve lepote

Ljubav je osnovno, najjače, najtoplije, najnežnije i najčešće ljudsko bsećanje. I eto, tome osećanju ne mogu da odole ni nebeske zvezde - Sunce i Danica. A da bi to bilo moguće (ljubav između Sunca i Danice), ljudski, objašnjeno je poreklo zvezde Danice - nekada je bila zemaljska devojka, pa se Sunce, pošto je bila prelepa zaljubilo u nju i odvelo je na nebo. Tako, je postala nebeska nevesta pod imenom Danica.

Ova pesma peva o dve lepote - devojačkoj i Sunčevoj. Devojka je sigurna u svoju lepotu pa zato Izaziva Sunce da dođe na vodu i uveri se. Devojačka lepota ima estetsko značenje i vrednost. Ova lepota je individualna, pripada samo devojci, njeno je obeležje. Lepota Sunca je opšta, to je opšte dobro i blagostanje svih ljudi. To je polazište - podazni motiv utemeljen na iskustvu. Iz njega je proistekao izvedeni motiv, utemeljen na doživljaju i pesničkoj viziji - Sunce je viđeno kao mladić.

Devojka i Sunce imaju jednu zajedničku osobinu: sjaj. To je za Sunce prirodna i stalna osobina, drugačije ne može biti - ne može biti Sunce bez sjaja. Za devojku to je izuzetna osobina, prednost. Može biti i drugačije, bez sjaja: to bi bila obična devojka obične lepote, kao i svaka druga devojka. I pored toga što je primitivna svest lirskog subjekta Sunce doživljavala kao božanstvo, primećuje se da prednost daje čoveku - devojci:

Ugleda je lijepo sunašce,
ugleda je kroz jelovo granje:
kol'ko se je ašik učinilo,
triput je se Sunce zaigralo.

Sunce je i dalje "lijepo", o njemu se govori nežno i toplo ("sunašce"), ali je ono toliko iznenađeno i zbunjeno devojačkom lepotom da je triput zaigralo od radosti i sreće. Devojačka lepota opisana je posredno: nema direktnog opisa detalja devojčine lepote, o toj lepoti se uopšte ne kazuje, ali se ona predočava na posredan način - opisom Sunčeve začaranosti devojkom. Tom personifikacijom i hiperboličnom slikom opisana je izuzetna devojačka lepota.

Personifikacija Sunca ima mitsko a ne umetničko poreklo. Moderni pesnik personifikuje predmete i pojave da bi ostvario određene umetničke efekte (dinamizam, slikovitost, živost, upečatljivost). U ovoj pesmi to nije slučaj. Primitivni čovek je stvorio predstavu Sunca kao živog bića koje se ponaša kao čovek (govori, ženi se) i oseća kao čovek (voli). U pozadini ove slike, u njenom poreklu, jeste mitološko sagledavanje sunca u svesti primitivnog čoveka - ono je nešto daleko, tajanstveno, nedokučivo i neobjašnjivo.

ašik - zaljubiti se
ljubovca - žena