Stevan Raičković - Male bajke

Vrsta dela - bajke

Vreme radnje - neodređeno

Mesto radnje - neodređeno

Knjiga Male bajke sastoji se od 20 kraćih bajki za decu, ali mogu ih čitati i odrasli. Nekoliko bajki namenjena je isključivo deci, to su: Bajka o skitnici i mravima, Bajka o kovaču i lancu, Bajka o hrastu, Bajka o belom konju, Bajka o galebu, Bajka o livadi i skakavcima i Bajka o vetriću.

Bajke namenjene odraslima i deci u kojima se posredstvom prirode predstavljaju životna shvatanja su: Bajka o cvetovima i dugi, Bajka o stabaocu, Bajka o čoveku koji je obišao Zemljinu kuglu, Bajka o Tadiji i Bajka o Orašku. Glavni akteri nekih bajki su životinje (npr. u "Bajci o belom konju").

Sve bajke iz ove zbirke već u svom naslovu imaju reč "bajka" – one govore o ljudima koji žive specifinim životom (Bajka o Orašku, Bajka o Tadiji, Bajka o čoveku koji je obišao zemqinu kuglu), o biljkama i životinjama (Bajka o ribici i ptici, Bajka o galebu, Bajka o pužu golaću i pužu sa kućicom, Bajka o hrastu, Bajka o livadi i skakavcima), ali i o sićušnim predmetima koje često ne primećujemo – Bajka o zrnu peska.

Upravo ćemo Bajku o zrnu peska čitati i analizirati, a već nakon čitanja ćeš saznati zbog čega su bajke Stevana Raičkovića posebne i specifične. Potrudi se da zapaziš sličnosti i razlike u odnosu na bajke koje ste do sada čitali.

Stevan Raičković - Bajka o zrnu peska

Na pustinjski pesak, koji je ležao nepomično, padali su užareni zraci sunca. Svuda unaokolo, do u nedogled, vladala je mukla tišina. Tako je to trajalo danima i mesecima, godinama i vekovima.

Jedno maleno zrnce, koje se nalazilo na površini peščanih naslaga, otpoče jednog jutra, nekim čudom, da misli. U njegovoj sićušnoj glavi rojile su se velike slike o nekom drukčijem i neobičnijem životu. Peščano zrnce je zaželelo da se pokrene iz svoje zažarene jednoličnosti, da napusti ovo dosadno mesto sa kojeg se nije čuo ni šum, ni glas, niti se moglo bilo šta, sem peska, videti.

Uto dunu pustinjski vetar.

Jedan sloj peska sa površine pokrenu se iz svoje nepomičnosti i polete kroz vazduh. U sivom peščanom oblaku, koji je plovio nad pustinjom, nalazilo se i zrnce koje misli. U njegovoj sićušnoj glavi prvi put je likovala misao: - Počelo je, najzad!

Posle nekoliko časova vazdušne vožnje, zrnce pade kraj jedne zelene oaze. Načuljilo je svoj sićušni sluh i osluškivalo veselo kloktanje izvora. Dani i noći su postajali sve zanimljiviji. U oazu su navraćali beduini sa kamilama. Dovikivali su se među sobom, a ponekad i pevali.O, koliko je samo tada bilo šumova!

Meseci i godine su prolazili. U sićušnoj glavi su ponovo otpočinjale da se roje velike slike o drukčijem zivotu.

I od tada, kako bi dunuo vetar, tako bi i zrnce koje misli ulazilo u sivi, peščani oblak, koji bi ga preseljavao na sve novija i zanimljivija mesta.

Sićusna glava nije mirovala. Stalno su se u njoj rojile velike slike. Maleno zrnce je sve češće žudelo za novim vetrom koji mu je uvek donosio promenu.

Jednog dana dunu neki strašni vetar koji je satima vitlao peščani oblak nad pustinjom, sve dok ga ne nadnese nad morsku pučinu. Tako se maleno zrnce nađe i na morskom dnu. Posmatralo je sada velike i male ribe i osluškivalo iznad sebe huku talasa. Vodene struje koje su ga valjale, premestiše ga najzad i do mesta odakle su bageri vadili pesak za gradnje. Kad se jednog jutra zrnce probudilo na lopati, otpoče njegova duga vožnja.Samo, ovoga puta, bez vetra. Vozilo se sada kamionima, vozovima i kolicima. U njegovoj sićušnoj glavi carovala je samo jedna misao: - To je, dakle, onaj veliki život!

U nekom velikom gradu, u nekoj velikoj ulici, radnici ga pomešaše sa žitkim katranom i ugradiše u asfalt. Danima su preko njega, uz buku, prelazile automobilske gume. Maleno zrnce je sa osmehom osluškivalo žamor velegrada, sve dok mu se ponovo ne ukaza slika o drukčijem životu. Zrnce koje misli je napregnuto očekivalo vetar. Ali, kada se vetar pojavio, zrnce nije uspelo, onako zarobljeno u asfaltu, ni za dlaku da se pokrene sa svog mesta. Vetar je ulicom preko njega veselo vitlao samo izgužvane hartijice.

__________________________________

Stevan Raičković - Male bajke - verzija 2

Stevan Raičković - Male bajke - verzija 2 pdf

__________________________________

Stevan Raičković, svoj prvi zrak sunca ugledao je u mestu nedaleko od Kučeva, Neresnici, 5. jula 1928. godine. Formalno obrazovanje stekao je na nekoliko lokacija, u Senti, Kruševcu, Smederevu, a u subotičkoj Gimnaziji je maturirao. Kao sedamnaestogodišnjak objavljivao je svoja prva pesnička dela, studirao je Filološko-umetnički fakultet u Beogradu, radio je u literarnoj redakciji Radio Beograda, bio urednik u izdavačkom preduzeću "Prosveta", redovni član Srpske akademije nauke i umetnosti od 1981. godine. Čovek posebnog misaonog kova, briljantne jezičke virtuoznosti, kreator okvira u kojima prirodni elementi - trava, kamen, reka imaju svoju smislenu nit sa najdubljim društvenim morama – usamljenošću, besmislom, otuđenošću, smrću, trošnim ljudima i uspomenama. Čeprkanje po biografskim činjenicama Stevana Raičkovića, u obilju pesama, radnih angažmana ne dolazi do onog često esencijalnog pogona umetnosti - ljubavi. Pesme protkane crnim koncima tamničarskog zadaha, straha od neprijateljstva realnog sveta i željom za buđenjem u nekim novim društvenim prostorijama, gde se diše vazduh pun magije, nemaju vremena za ljubavne stihove. Kamen, drvo, uspavanka prepliću se i guraju u motivima Raičkovićevih pesama, a onda je sasvim neprimetno pred oči tragača glavu promolila pesma U mojoj glavi stanuješ.

Raičković je objavio oko dvadesetak zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Počeo je vrlo rano da piše. Prvu pesmu objavio je 1945. godine a zatim su sledile i ostale. Godine 1950. izašla mu je prva zbirka pesama Detinjstvo, da bi već sledećom knjigom pesama Pesma tišine iz 1952. bio primećen. Najpoznatije su mu zbirke: Pesma tišine, Balada o predvečerju, Kasno leto, Tisa, Kamena uspavanka, Prolazi rekom lađa, Slike i prilike i druge. Objavljivao je pesme u "Književnosti", "Mladosti", "Književnim novinama" i u "Politici". Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka Veliko dvorište, a zatim zbirka pesama Družina pod suncem za koju je 1960. godine dobio nagradu "Neven". Poema Gurije bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci. Takođe je objavio prepeve modernih ruskih i slovenskih pesnika Sedam ruskih pesnika i antologiju Slovenske rime kao i niz eseja i zapisa o poeziji. Preveo je i Šekspirove sonete i Deset ljubavnih soneta, Frančeska Petrarke.

Stevan Raičković - Kamena uspavanka 

Stevan Raičković - Kuda potonu Pek

Stevan Raičković - Na kraju grada

Stevan Raičković - Na septembarskoj plaži

Stevan Raičković - Oprosti kamenu što ćuti

Stevan Raičković - Septembar

Stevan Raičković - Umorna pesma

Stevan Raičković - Veliko dvorište