Stevan Raičković - Kuda potonu Pek

Raičković je sebe smatrao naslednikom pesnika slovenskog pevanja, koristi i slobodan i vezan stih, baladičan je - naglašena narativnost pesama, duži slobodan stih.

Vi ćete u jednoj njegovoj pjesmi upoznati ono drvo, onaj hrast koje je ličnost, a sličnih "ličnosti" nije malo, ravnopravan sa autorom, sa pjesnikom koji je njegov dvojnik. Intimizirajući se sa stvarima, sa neživim, pjesnik stalno dovodi u odnos biće i ništavilo, gubi se udaljenost između stvari i bića, bez pretencioznosti, iako su to filozofska pitanja, ovo su pitanja religije, zapravo pitanja poezije par excellence!

Pesma Kuda potonu Pek je piščev osvrt na svoje rodno mesto i reku Pek i prisećanje na detinjstvo. Može se pretpostaviti da se pisac vraća u svoj rodni grad posle toliko godina i gleda očima zamagljenim od prošlosti u nešto novo i nepoznato što se tu stvorilo za vreme njegovog odsustva. Čak ni reka Pek više niije ista, već je nabujala prljavštinom i nije više što je nekad bila, čista, poput ogledala u kome su se ptice mogle ogledati. U pesmi se oseća gorčina i tuga za starim, pored novog. Može se naslutiti da je on na neki način i strepeo od izmenjene stvarnosti svoje nekadašnje mladosti, ali se takođe vidi da je postojala i neka nada da je to sve i dalje isto, kada ga odjednom razočarenje pogađa poput grubog izbijanja vazduha iz pluća (iz rane iščile lek). On se priseća svega kako je nekada bilo i na kraju se ipak miri sa situacijom, jer ionako ništa ne može promeniti. Niti može parirati svom večitom neprijatelju – Vremenu, koje i dalje stoji i pred njim i pred voljenom rekom iz detinjstva.

________________

Stevan Raičković - Kuda potonu Pek - verzija 2

Stevan Raičković - Kuda potonu Pek - verzija 2 pdf

________________

Stevan Raičković - Kuda potonu Pek

Gorčinom zar već obuzet?
Beznađe ti je dno?
(O otkud nađe baš sve to
Što upokojava svet?)

Lice u pticu sad
Okrećeš ko nekad, pre.
Gle: lišće pada na tle.
(Nečujni vodopad!)

Kuda potonu Pek
I blagi breg i klis?
Iz rane iščile lek.

Šuplje je. Reč je već zvek.
Kao metalnog brda vis
Stoji pred tobom vek.

__________________________________

Stevan Raičković, svoj prvi zrak sunca ugledao je u mestu nedaleko od Kučeva, Neresnici, 5. jula 1928. godine. Formalno obrazovanje stekao je na nekoliko lokacija, u Senti, Kruševcu, Smederevu, a u subotičkoj Gimnaziji je maturirao. Kao sedamnaestogodišnjak objavljivao je svoja prva pesnička dela, studirao je Filološko-umetnički fakultet u Beogradu, radio je u literarnoj redakciji Radio Beograda, bio urednik u izdavačkom preduzeću "Prosveta", redovni član Srpske akademije nauke i umetnosti od 1981. godine. Čovek posebnog misaonog kova, briljantne jezičke virtuoznosti, kreator okvira u kojima prirodni elementi - trava, kamen, reka imaju svoju smislenu nit sa najdubljim društvenim morama – usamljenošću, besmislom, otuđenošću, smrću, trošnim ljudima i uspomenama. Čeprkanje po biografskim činjenicama Stevana Raičkovića, u obilju pesama, radnih angažmana ne dolazi do onog često esencijalnog pogona umetnosti - ljubavi. Pesme protkane crnim koncima tamničarskog zadaha, straha od neprijateljstva realnog sveta i željom za buđenjem u nekim novim društvenim prostorijama, gde se diše vazduh pun magije, nemaju vremena za ljubavne stihove. Kamen, drvo, uspavanka prepliću se i guraju u motivima Raičkovićevih pesama, a onda je sasvim neprimetno pred oči tragača glavu promolila pesma U mojoj glavi stanuješ.

Raičković je objavio oko dvadesetak zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Počeo je vrlo rano da piše. Prvu pesmu objavio je 1945. godine a zatim su sledile i ostale. Godine 1950. izašla mu je prva zbirka pesama Detinjstvo, da bi već sledećom knjigom pesama Pesma tišine iz 1952. bio primećen. Najpoznatije su mu zbirke: Pesma tišine, Balada o predvečerju, Kasno leto, Tisa, Kamena uspavanka, Prolazi rekom lađa, Slike i prilike i druge. Objavljivao je pesme u "Književnosti", "Mladosti", "Književnim novinama" i u "Politici". Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka Veliko dvorište, a zatim zbirka pesama Družina pod suncem za koju je 1960. godine dobio nagradu "Neven". Poema Gurije bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci. Takođe je objavio prepeve modernih ruskih i slovenskih pesnika Sedam ruskih pesnika i antologiju Slovenske rime kao i niz eseja i zapisa o poeziji. Preveo je i Šekspirove sonete i Deset ljubavnih soneta, Frančeska Petrarke.

Stevan Raičković - Kamena uspavanka

Stevan Raičković - Male bajke 

Stevan Raičković - Na kraju grada

Stevan Raičković - Na septembarskoj plaži

Stevan Raičković - Oprosti kamenu što ćuti

Stevan Raičković - Septembar

Stevan Raičković - Umorna pesma

Stevan Raičković - Veliko dvorište