Stevan Raičković - Kamena uspavanka lektira

Stevan Raičković - Kamena uspavanka

Stevan Raičković - Kamena uspavanka

 

Prolaznost i smrt su dominantni motivi u ovoj pesmi. Smrt je svuda i u svemu bez izgleda da se bilo ko ili bilo šta uzdigne iznad nje. Svestan toga, Stevan Raičković oblikuje pesmu u sonet, u kojoj se obraća svemu što je esencija života i što ima oblik nekog trajanja pa i onda kada su u pitanju prolazne stvari i kratkovečne manifestacije života. Pesnikovo obraćanje konkretnostima iz prirode ima inotanaciju izvesnog opraštanja od svega što je na neki način bilo od bilo kakve važnosti za njega ili čoveka uopšte. Prvenstveno se tu misli na pojedinosti iz stvarnog života koje su donosile sreću i život činile lepšim i punijim, iako se trajanja nekih od njih meri minutima. U prvoj strofi pesme pesnik se obraća čoveku, ljudima uopšte. One ne imenuje prostore iz kojih ljudi potiču, njihovu nacionalnost ili boju kože, niti ih razvrstava po dobu, ili pak životnom učinku. Nezavisno od svega toga, obraća se ljudima, dobrim, gorkim i zanesenim.

Svi su oni različitog uzrasta, izgleda, svi zemnici, svi predodređeni na kopnjenje i nestajanje. A posto smrt briše i uzrast i pol, oblik i pokret, trenutak sreće, ushita i bola, to bi trebalo da svako završi u situaciji u kojoj se zatekao i da tako potone u dubok san, u kamenu uspavanku. Poziv na kamenu uspavanku odnosi se i na delove tela u akciji, na ruke u travi, na usta u seni. Pri tome on misli na vlastito iskustvo i opšteljudski smisao koji vezuje za mladost i ljubav. U pokretu ruku i dodiru usta sublimisana su sva proleća, svi uzdasi i treptaji duše, svi izlivi nežnosti i topline, čitav jedan kosmos od ljudske sreće. Stoga bi i ruke u travi i usta u seni, zaustavljeni u akciji i ovekovečena kamenom uspavankom, bili spomenici trenucima najintimnijih življenja, bez kojih ljudsko trajanje gubi smisao.

 

Obraćanje čoveku se nastavlja i u drugoj strofi. Pred neminovnošću iščezavanja i gubitka, svi su jednaki - oni zakrvavljeni od besa, mržnje, osvete, i oni zaljubljeni, ukras ovog sveta. Svi treba da potonu i zarastu u plav san kameni, san u kome sve miruje u zatečenom položaju. U ostalim stihovima iste strofe pesnik se obraća vodama i mostovima koji su materijalni znakovi i simboli ljudskih plemenitih namera da se premosti svaka praznina, da se sve poveže i svemu postojećem da jedan viši smisao.

 

Pesnik nije zaboravio ni biljke i cvetove, prolazne pojedinosti bez kojih nema raskoši i punoće ovog sveta, a samim tim ni pravog ljudskog ushićenja krasotama tog istog sveta (treća strofa). Poslednje mesto u ostavljeno za pticu (četvrta strofa), za čiji će let vezati i svoje ime, uz koje stoji i zamenica - ovo -. Poslednji stihovi pesme pokazuju da je simetrija rimovanja u pretposlednjem stihu narušena. Sve do tog stiha imali smo dosledno izvedenu rimu. Svi stihovi se završavaju pravilnom, čistom rimom, samo se naznačeni stih (-izgovori tiho ovo ime-) izdvaja, ostaje bez rime i potrebne eufonije. Pesnik na ovaj način daje čitaocu do znanja da iz tog prirodnog jedinstva i poretka stvari i bića izdvaja sebe on nije toliko bitan u odnosu na one vrednosti i mnoštva koja nestaju. To ime, i sve sto ide sa njim, treba, u svojoj posebnosti, da nađe svoje mesto, a ono je samo u govoru, u onoj sferi koja ga jedino i osmišljava.

 

Pesma Kamena uspavanka je poziv na san, kameni, na san svevremeni, u položaju i situaciji u kojoj se predmeti trenutno nalaze. U tome je sadržan poziv i mirovanje da se poredak prirode i ovozemnog sveta sačuva od mena i zaborava. Pesnik zeli da okamenjenim formama, tom trajnom uspavankom, nadmudri vreme i zadrži neponovljivu datost oblika, pokreta i stanja, čime se indirektno izriče strah od smrti.

__________________________________

 

Stevan Raičković - Kamena uspavanka

 

Mnogo se pisalo o tome zašto se jedan savrenmeni pesnik odlučio za tako strogu formu kao što je sonet, kad je u to vreme poezija konačno doživela oslobođenje od svih stega, normi i tradicionalnih pravila i zahteva. Pisao je ovaj pesnik i slobodnim stihom, ali zbirka Kamena uspavanka koja ga je proslavila pisana je u sonetu, sa rimom dosledno sprovedenom, jer birajući ovaj oblik stiha i strofe, Raičković je hteo da ga uklopi i usaglasi sa smislom, idejama i svojom životnom filozofijom koju je hteo da opiše, predstavi i iskaže kroz zbirku.

 

U pesmi su osnovni ton i tema prolaznost, smrt, propadljivost ljudskog tela, života, prirode i okruženja. Međutim, pesma nije žal za tim što prolazi i lirski subjekat ne stoji nemoćan pred promenama i prolaznošću, naprotiv, on pokušava da nađe svoj način kako da prevlada propadljivost, nestajanje i smrt. Koji je to odgovor i rešenje, shvatićemo ako krenemo u razmatranje i tumačenje svake strofe ponaosob.

 

Prva strofa pesme počinje apostrofom (obraćanjem i pozivom) da se svi i sve „uspavaju" u onom položaju i pokretu u kom su se trenutno zatekli. Za koga važi taj poziv? Kome se lirski subjekat obraća kada kaže Uspavajte se gde ste zatečeni?

 

Stih Vi ruke po travi, vi usta u seni jeste metonimija u kojoj je deo uzet umesto celine, jer posredno ove ruke po travi, vi usta u seni odnose se na sve ljude. Ostali stihovi samo nadopunjuju njeno značenje jer vidimo da se poziv upućuje ljudima širom sveta u svoj njihovoj raznolikosti i različitostima u karakteru, osećanjima, željama i životnom iskustvu: dobri, gorki, zaneseni, zaljubljeni i zakrvavljeni.

 

U drugom katrenu nastavlja se obraćanje ljudima, ali se istovremeno uključuje i motiv vode i prirode:

 

Vi crne vode u beličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni.

 

Odavde potiče onaj „plav san kameni" – voda je čest i omiljen motiv ovog pesnika. Kakva je voda u ovoj pesmi? Ona se pojavljuje u jednoj kontrastiranoj slici: crne vode - bela pena. Zašto su mostovi nad prazno izvijeni? Koja je uloga i simbolika mosta? Most je veza dve obale, dve strane, most spaja ne samo gradove ili čak države, nego, pre svega, ljude. Zato su mostovi jako važna i možda čak i najplemenitija građevina koju ljudski rod može da ostavi za sobom (tome nas je još Andrić naučio). Ali ovde su mostovi nad prazno izvijeni. To je pejzaž bez ljudi, bez ikakvog života ili pokreta u njemu.

 

Treća strofa (tercina) posvećena je biljkama, Raičković voli motive prirode i trava (recimo pesma "Leto na visoravni", koja je deskriptivna, bez ljudi, glasova i zvukova, vidimo samo lišće i prirodu posle oluje). Nije slučajno što je pesnik baš neven izabrao, jer simbolika njegovog imena je da je to biljka koja nikad ne vene: NE – VEN (zato što cveta u dugom vremenskom periodu tokom godine, skoro celog leta).

 

Poslednja strofa posvećena je ptici. Raičković je bio opčinjen sposobnošću leta i nebeskim visinama, ptica se često pojavljuje u njegovoj poeziji jer je ona biće koje balansira između neba i zemlje, uspela je da se izdigne nad ovim prizemnim svetom koji je prolazan i smrtan.

 

Ono što pesnik zahteva od ptice jeste da izgovori njegovo ime i da i ona utone u taj plavi kameni san.

 

Motiv "okamenjivanja" je način da se prevlada smrtnost. Pesnici Raičkovićeve generacije govorili su o smrti i prolaznosti i tražili način kako da se izbore s propadljivošću svega materijalnog (pa i ljudskog tela i života). Ako sve prolazi i ništa se ne može zadržati, čemu onda život? Zašto se boriti, raditi, stvarati kad je sve što čovek stvori prolazno, pa samim tim, ima li i vrednost?

 

Raičkovićev odgovor na to jeste "okamenjivanje", zarastanje u "plav san kameni", zaustavljanje u onom pokretu u kom smo zatečeni. Jedino padanje u taj večiti kameni san može nas spasti od zaborava i prolaznosti. U ovome je paradoks: okamenjivanje je poništavanje života, a jedino poništavanjem života može se pobediti smrt.

 

Paradoks leži i u naslovu pesme Kamena uspavnka. Asocijacije koje idu uz kamen su: hladnoća, čvrstina, stalan oblik, težina,trajanje, večnost bezosećajnost (metaforično)... Asocijacije uz uspavanku su: toplina, nešnost, uljuljkanost, san...

 

Znači, pesma je spoj dve suprotnosti: stalnost, trajanje, čvstina + nežnost.

Savremena poezija je po mnogo čemu paradokslana i teško razumljiva, ima ona svoje puteve i načine da se izrazi, a oni nisu uvek jasni i očigledni. Raičković je dao svoj rešenje i svoje razmišljanje o smislu i besmislu ljudskog života. To je njegov način da savlada ljudsku smrtnost i prolaznost svega što smo i što stvorimo od svog života.

__________________________________

 

Kamena uspavanka

 

Uspavajte se gde ste zatečeni
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni,
Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,

 

Zarastite u plav san kameni
Vi živi, vi sutra ubijeni,
Vi crne vode u beličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni,

 

Zaustavi se biljko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, nevini,
Uspavajte se tužni, umoreni.

 

Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.

_______________________________

 

Stevan Raičković, svoj prvi zrak sunca ugledao je u mestu nedaleko od Kučeva, Neresnici, 5. jula 1928. godine. Formalno obrazovanje stekao je na nekoliko lokacija, u Senti, Kruševcu, Smederevu, a u subotičkoj Gimnaziji je maturirao. Kao sedamnaestogodišnjak objavljivao je svoja prva pesnička dela, studirao je Filološko-umetnički fakultet u Beogradu, radio je u literarnoj redakciji Radio Beograda, bio urednik u izdavačkom preduzeću "Prosveta", redovni član Srpske akademije nauke i umetnosti od 1981. godine. Čovek posebnog misaonog kova, briljantne jezičke virtuoznosti, kreator okvira u kojima prirodni elementi - trava, kamen, reka imaju svoju smislenu nit sa najdubljim društvenim morama – usamljenošću, besmislom, otuđenošću, smrću, trošnim ljudima i uspomenama. Čeprkanje po biografskim činjenicama Stevana Raičkovića, u obilju pesama, radnih angažmana ne dolazi do onog često esencijalnog pogona umetnosti - ljubavi. Pesme protkane crnim koncima tamničarskog zadaha, straha od neprijateljstva realnog sveta i željom za buđenjem u nekim novim društvenim prostorijama, gde se diše vazduh pun magije, nemaju vremena za ljubavne stihove. Kamen, drvo, uspavanka prepliću se i guraju u motivima Raičkovićevih pesama, a onda je sasvim neprimetno pred oči tragača glavu promolila pesma U mojoj glavi stanuješ.

 

Raičković je objavio oko dvadesetak zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Počeo je vrlo rano da piše. Prvu pesmu objavio je 1945. godine a zatim su sledile i ostale. Godine 1950. izašla mu je prva zbirka pesama Detinjstvo, da bi već sledećom knjigom pesama Pesma tišine iz 1952. bio primećen. Najpoznatije su mu zbirke: Pesma tišine, Balada o predvečerju, Kasno leto, Tisa, Kamena uspavanka, Prolazi rekom lađa, Slike i prilike i druge. Objavljivao je pesme u "Književnosti", "Mladosti", "Književnim novinama" i u "Politici". Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka Veliko dvorište, a zatim zbirka pesama Družina pod suncem za koju je 1960. godine dobio nagradu "Neven". Poema Gurije bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci. Takođe je objavio prepeve modernih ruskih i slovenskih pesnika Sedam ruskih pesnika i antologiju Slovenske rime kao i niz eseja i zapisa o poeziji. Preveo je i Šekspirove sonete i Deset ljubavnih soneta, Frančeska Petrarke.

 

Stevan Raičković - Septembar

8 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Stevan Raičković - Kamena uspavanka

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Prokleta avlija je naziv za poznati carigradski zatvor, u koji je iz neopravdanih razloga dospeo fra Petar iz Bosne kojeg… >

Ivo Andrić - Na Drini ćuprija

Ivo Andrić - Na Drini ćuprija   Najpoznatiji roman Ive Andrića, Na Drini ćuprija (1945), hronološki prati četiri vijeka zbivanja oko velikog mosta… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u