Stephane Mallarme - Labud

Stefan Malarme - Labud

Pesma Labud je najbolji primer simbolizacije lirskog pevanja a sve u duhu simbolističke poetike i Malarmeovog hermetizma. Čitanje i razumevanje pesme traži izvesno čitalačko predrazumevanje i poznavanje nekih osnovnih stvaralačkih postavki simbolizma. Treba imati na umu tri stvari.

Simbolisti pokušavaju da "izraze nadprirodna iskustva jezikom vidljivih stvari". (S. M. Baura)

Za simboliste čovek nije ono što se čini - društveno biće, niti su predmeti i pojave u prirodi ono što vidimo. Čovek je inkarnacija neke pojave, osećanja ili ideje: simbol je nauke, ljubavi, smrti, sreće, zla. Predmeti stvarnosti nisu ono što vidimo, nego ono što im mi damo ili otkrijemo pronicanjem u njihovu suštinu. Malarme kaže:

Kad se predmetu kaže ime, uništava se tri četvrtine ONOG uživanja u pesmi koje se sastoji u postepenom pogađanju: nagovestiti, evocirati - to je ono što maštu ushićuje.

Pogađanje nije ništa drugo nego mogućnost da pesma ostane otvorena za čitaočevo stvaralačko angažovanje, dočitavanje i domišljanje.

Čitalac Interpretacija ni posle gore navedenih činjenica ne može lako da uđe u sadržinu i smisao ove Malarmeove pesme. Da mu olakšamo čitanje pesme (a možda i razumevanje) pokušaćemo da objasnimo značenje i smisao nekih reči, sintagmi i iskaza. Pritom imamo u vidu stav Malarmeov (1) da se predmetu ne kazuje ime kako bi se čitaocu omogućilo da pogađa (prepoznaje) i (2) da predmeti stvarnosti nisu ono što vidimo nego ono što tek treba da otkrijemo. Imamo u vidu (a to treba da uvaži i čitalac Interpretacija) odavno poznatu istinu da je delo neprekidno otvoreno za čitanje i tumačenje i da ni jedno tumačenje ne može da protumači delo do kraja.

Labud

Jeste: prelepa jezerska ptica

Oličava: čistotu, lepotu, eleganciju, gracioznost, gordost

Simbolizuje: pesnika, pesništvo, pesmu.

Zaneseno krilo

Jeste: krilo labuda, organ letenja, ukras ptice

Oličava: kretanje, zamah, snagu

Simbolizuje: pesničku viziju koja se razmahne i omogućava pesniku da stvara pesničke svetove, stvaralački potencijal, stvaralački zanos, stvaralački čin.

Sleđeno jezero

Jeste: zaleđeno jezero

Oličava: sleđenost, nepokretnost

Simbolizuje: stvarnost, svakodnevnicu, sredinu u kojoj pesnik živi, gluveću i nezainteresovanost sredine za poeziju, intelektualnu stegnutost, malograđanski ukus.

Inje

Jeste: ledene iglice

Oličava: hladnoću, neprijatnost, jezu

Simbolizuje: norme koje društvo nameće, nedaće koje se nameću pesniku, sitne pakosti neukih.

Zastali letovi

Jeste: prekinut let

Oličava: neostvarenost, sputavanje, sprečenost

Simbolizuje: sputavanje stvaralaštva, stvaralački zastoj.

Slobodu on htede

Jeste: sloboda življenja i delanja

Oličava: ostvarenje čoveka kao bića

Simbolizuje: slobodu stvaralaštva, duhovnu i intelektualnu slobodu

Opevo nije...

Jeste: nije opevao sredinu i svakidašnjicu

Oličava: neslaganje sa svakidašnjicom

Simbolizuje: pesnikov prezir prema sredini i svakidašnjici.

Mraz jalov

Jeste: mraz koji blokira život

Oličava: sputavanje bez razloga

Simbolizuje: uštogljeni malograđanski duh koji seže (sputava) stvaraoca a asm nije sposoban za rađanje ideja i stvaranje lepote, nego je uštogljen i čami

Vratom strešće

Jeste: stresti led sa sebe

Oličava: sopor, odbranu, oslobađanje okova

Simbolizuje: veru u snagu labuda da strese sa sebe led i inje, uspravi se i zapeva svoju pesmu, labudovu pesmu.

Prostorom kažnjena

Jeste: kazna zbog prestupa, greha

Oličava: pritisak, torturu, osvetu

Simbolizuje: kažnjavanje, pesnika koji prezire sredinu kojoj živi.

Tlo

Jeste: zemlja, gde se boravi, odakle se potiče

Oličava: sredinu, društvo, zajednicu

Simbolizuju: užas sredine, okoline, mase, banalnost i prozaičnost života.

Sablast

Jeste: nešto nejasno, neprijatno, strašno

Oličava: nešto što je strano ljudskoj stvarnosti

Simbolizuje: pesnika u društvu koje ga ne razume, on je za njega čudak, sablast, ludak.

Ukočen u hladnom snu prezira

Jeste: smrt, san mrtvaca

Oličava: sputanost

Simbolizuje: ledeno nerazumevanje i žutanje o pesniku, prezir i ignorisanje njegovog stvaranja.

Spava

Jeste: spavanje i san kao odmor

Oličava: neaktivnost, odsutnost

Simbolizuje: miruje, kontemplira, stvara - daleko od javnosti koja ga prezire

Zaodenut labud

Jeste: zaleđen labud

Oličava: sputanost, ograničavanje

Simbolizuje: pesnik okružen nerazumevanjem.

Izgnan beskorisno

Jeste: prognan, bez krivice

Oličava: usamljenost, napuštenost, izneveravanje

Simbolizuje: pesnik izgnan na štetu sredine koja ostaje siromašna, intelektualno zaostala, malograđanska.

Dakle, sledeći Malarmeov stav da čitaocu treba omogućiti da pogađa i da se stalno preispituje i stav da predmete stvarnosti ne shvatamo doslovno nego da im otkrivamo neuštinu i skriveni smisao, možemo utvrditi šta je predmet (tema) ove pesme i kakav je pesnikov stav prema predmetu pevanja (ideja, poruka).

Sugestija - Uticanje na osećanja, raspoloženja, mišljenje i volju (suggestio) a da subjekt toga nije svestan. Sugestivnost je jedno od bitnih obeležja književnosti kao umetnosti reči: ona sugeriše osećanja i raspoloženja, moralni stav, pogled na svet, ideologiju. Sugestija se ostvaruje jezičkim sredstvima, umetničkim slikama i likovima. Stilskim sredstvima se sugerišu skrivena značenja (ironija, alegorija, simbol) i višeznačnost. Slikama i situacijama sugerišu se buduća zbivanja: anticipacija zbivanja i postupaka junaka u događajima koji slede. Sve književne vrste, svaka na svoj način i u skladu sa svojom prirodom i svojstvima, utiču na osećanja, misao, volju i moral čitaoca. Ditirampska poezija sugeriše radost življenja i lepote sveta i života; elegična poezija sugeriše melanholiju, tugu i bol. Koliko će u ovim slučajevima književnost delovati na čitaoca zavisi od opšte duhovne klime i psihološkog stanja čitaoca. U vreme sentimentalizma i "svetskog bola" ostvaren je apsolutni sklad na relaciji delo - čitalac pa je sadržina dela snažno doživljavana. Umetnička sugestija, u procesu spontanog i neosetnog delovanja, utiče na izgrađivanje ukusa, bogaćenje stila, razvijanje mišljenja, moralno izgrađivanje ličnosti, formiranje volje.

Hermetizam - Zatvorenost, nejasnoća, nerazumevanje često se javljaju u procesu čitanja književnog dela. Delo je hermetično ako čitalac ne uspeva da shvati sadržinu i smisao, ako ne razume, ako nije u stanju da ga pročita. Teškoće u čitanju i razumevanju sasvim su očekivane, jer književno delo ne treba da bude sasvim jasno pošto bi izgubilo draž čitanja i otkrivanja. Delo treba da podstakne čitaoca da se potrudi da uloži određeni intelektualni napor. Hermetizam je funkcionalan ako proizilazi iz prirode književnog dela i književnosti uopšte, ako je rezultat razmimoilaženja subjektivnog duha stvaraoca i duha vremena.

__________________________________

Stephane Mallarme - Labud - verzija prevoda

Devičansko Danas, živahno i krasno
zanesenim krilom da l' razbiti smeđe
jezero sleđeno, s injem, kud se dede
letova zastalih lednik blistav jasno.

Negdasnji se Labud seća, sli kasno:
divan je, no zalud slobodu on htede,
jer opevo nije kraj gde da provede
vek, kad mraz jalov sinu čamom strasno.

Vratom stresće belu tu smrt što je steče
prostorom kaznjena ptica kog poreče,
al' na užas tla što perje joj sputava.

Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno,
ukošen u hladnom snu prezira spava
zaodenut Labud, izgnan beskorisno...

Motiv - Labud - simbol pesnika

Danas - vreme kome pesnik pripada

Devičansko Danas - pesnikov ironičan podnos prema svetu

Mraz - simbol halapljivih ljudi

Situacija u kojoj labud želi da izađe iz sredine jezera predstavlja ljutog pesnika koji ne može da promeni svet

Poenta pesme je iskazivanje pesnikovog stanja odnosno nemoć pojedinca da menja svet. Labud ne može da leti,a ljudi nemaju nikakav odnos prema njemu jer su zarobljeni materijalnim interesima. Pesma iskazuje stvaralačku nemoć (jalovom mrazu) da se oživi idealan svet i nadvlada monotonost.

Pesma je hermetična. To je osobina knjizevnih dela u poeziji simbolista. Hermetizam (po grčkom bogu Hermesu-tumaču želja bogova) - opšti naziv za svako književno delo zatvorenog, nekomunikativnog značenja.

U ovoj pesmi ima istine koju je teško priznati i prikazati na idealan način. Opšte je poznato da je lepota labuda uzvišena i svi joj se dive. Kada pomislim na labuda prva asocijacija je bajka o ružnom pačetu koju su mnogi čitali iz raznih slikovnica ili odgledali crtani film. Susedi pačeta su se smejali, rugali su mu se i odbacivali i to iz razloga jer se razlikuje od drugih. Niko od malenog pačeta nije imao koristi što izaziva duboku potištenost. Međutim, pače se preobražava u prelepog labuda i od tog trenutka sve loše pada u zaborav. Njegovim patnjama je došao kraj.

Malarme i njegov labud se nalaze u sličnoj poziciji. Pesnik koji stvara nije više cenjen kad mu ponestaje inspiracije. Labud je lep samo dok je zdrav i sposoban da stvara i iskazuje lepotu u letu, a kada mu se sruše krila postaje bezvredan i beznačajan.

U poslovnom svetu labud može biti bivši direktor jedne savremene, dobrostojeće kompanije koji je zaposlio mnogo ljudi obezbedivši im egzistenciju,a sleđeno jezero ,malograđanska sredina, u kojoj vlada bezosećajnost i zaborav na sva dobra dela koje je bivši direktor za njih učinio.

________________

Stephane Mallarme - Labud - verzija 2

__________________________________

Stephane Mallarme - Labud - verzija prevoda

Čedni, hitri, lepi, da l' će danas nama
kretnjom pjanog krila razbiti odjednom
taj basen napušten krut koji pod ledom
zaspalih letova sjajna santa slama!

Divni labud pamti da je on pun plama
taj divni, al' zalud žudi za pobedom
jer kraj gde se živi ne opeva redom
kad neplodne zime zablista se čama.

Njegov vrat će stresti smrt beline pune
kroz prostor zadati ptici što ga kune,
al' ne užas zemlje gde mu perje jenja.

Sablast koju čist sjaj tu naznači zalud,
on skrućuje se u hladnom snu prezrenja
kojim se kroz progon izlišni svi Labud.

__________________________________

Stephane Mallarme je rođen u Parizu 1842. godine pod imenom Etjen Malarme. Iako je dolazio iz obitelji činovnika, što su mu bili i djed i otac, Malarme je odlučio posvetiti se jezicima i književnosti. Diplomirao je 1860. godine, a već dve godine kasnije objavio svoju prvu pesmu „Placet" u francuskom magazinu Le Papillon. Otišao je dalje na studij u London, kako bi usavršio engleski jezik. 1863. se oženio, a već sledeće godine dobio ćerku Ženeviv.

Malarme je počeo da predaje engleski jezik, a kao učitelj imaju je nameštenja diljem Francuske, sve dok nije došao u Pariz gde je radio do mirovine 1893. godine. Iako je Malarme živio u siromaštvu i u duši bio boem, on nije bio jedan od onih koji su svoje frustracije lečili po kafanama. Živio je mirno i radišno, a svoje intelektualne potrebe zadovoljavao je sa svojim društvom pesnika i filozofa koji su se okupljali u salonima i raspravljali o književnosti, umjetnosti i filozofiji. Grupa se nazivala „utorkaši", jer su se okupljali utorcima, a među njima bile su mnoge važne ličnosti književnosti, poput V.B. Jejtsa, Rajner Marije Rilkea, Pola Verlena i drugih.

Stephane Mallarme značajan je francuski pesnik. Bio je prnasovac i jedan od začetnika simbolizma, koji je svojim pesništvom kasnije imao značajnog uticaja i na neke umetničke pravce avangarde, poput kubizma, dadaizma i slično.

Osim toga, Malarme je uz Andrea Gidea, Pola Valerija i Marsela Prusta bio dio grupe koja je sebe nazivala „Dekadenti". Kasnije će Malarme i Valeri, uz Bodlera, postati zatečnici simbolizma.

Najpoznatija kasnija zbirka Mallarmea je Jedno bacanje kocke, izdana 1914. godine, u kojoj će da predstavi sve značajke svog simbolističkog pesništva, koje uključuje odnos između sadržaja i forme u službi iskazivanja ideje pesama. Najpoznatija Malarmova dela su Popodne jenog fauna, Sabrane pesme, Stranice, Lutanja, Muzika i književnost i Stihovi i proza.

Mallarme je umro 1898. godine, dok je radio na svom poslednjem delu, koje je nazivao Veliko djelo.