Solomon - Pjesma nad pjesmama

Vrsta djela - pjesma

Vrijeme radnje - oko 1000 godina prije Krista

Mjesto radnje - Jeruzalem

Pjesma nad pjesmama je u sastavu Poučnih (mudronosnih) knjiga Staroga zaveta. Zbog svoje svetovne sadržine (ljubav mladića i devojke) i znatne doze čulnosti, ova je pesma izazvala interesovanje velikog broja istraživača Biblije i podstakla vrlo oprečne ocene smisla i značenja. Do 18. veka se tumačilo da pesma uznosi ljubav Jahve i izabranog (izraelskog) naroda, ili, po Novom zavetu ljubav Hrista i Crkve. Ovakvo tumačenje (alegorijsko po postupku) temelji se na činjenicama iz drugih biblijskih knjiga. Na primer, Hrist sebe naziva zaručnikom, Crkva je zaručnica, njemu otac priprema svadbu. Dakle, ako se ima u vidu biblijski kontekst, ova tumačenja se čine valjanim. Posle 18. veka sve više se Pjesma nad pjesmama tumači kao pesma o ljubavi mladića i devojke, verenika i verenice. To se podupire činjenicom da se u pesmi Bog nigde ne spominje. Ako je ovo tačno, a čini se da jeste, na to navodi i rečnik pesme, neke sasvim čulne slike, onda se postavlja pitanje kako se ovako čulna pesma mogla naći u religioznoj knjizi. Jedan od mogućih odgovora jeste: greškom redaktora, onoga koji je sve knjige Biblije okupio u jednu celinu. Međutim, problemi tumačenja smisla i značenja ne dovode u pitanje njene vrednosti i lepote. Ona je najlepša, najlirskija, najljupkija, najčulnija i najuzvišenija pesma - pesma nad pesmama svih vremena. Pred takvom jednom lepotom sve teorije i hipoteze postaju bespredmetne.

Prvi stih prve pesme pripisuje Pjesmu nad pjesmama caru Solomonu, velikom mudracu, sinu cara Davida: "Solomunova pjesma nad pjesmama". To je razumljivo ako se ima u vidu činjenica da je Solomon važio za velikog mudraca i da su mu pripisivani i drugi biblijski tekstovi. Nesumnjivo je dokazano da je ova pesma narodna po poreklu i da predstavlja skup svadbenih pesama, koje su vrlo popularne i dosta obimne kod naroda Istoka. U sadržini pesme je priča o devojci Sulamki:

Vrati se, vrati se, Sulamko,

vrati se, vrati se, da te gledamo. (6,14)

Nju je zavoleo car David i doveo u svoj harem. Devojka, iako joj je ukazana sva pažnja, čezne za dragim, mladićem pastirom s kojim je čuvala stada ovaca. Ljubavna čežnja dvoje mladih je u središtu ove lirske priče, ali su kroz pevanje o ljubavnoj čežnji i ljubavnom bolu protkani izvanredno bogati opisi lepote devojke Sulamke i mladića. Ti opisi su spontani i jednostavni po sadržini, u duhu narodne lirske pesme, ali su poetske slike iz kojih su opisi oblikovani, raskošne i bogate. Na kraju pobeđuje ljubav mladića i devojke:

Jer ljubav je jaka kao smrt,

i ljubavna sumnja tvrda kao grob;

žar je njezin kao žar ognjen,

plamen Božji.

Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi,

niti je rijeke potopiti.

Da ko daje sve imanje

doma svojega za tu ljubav,

osramotio bi se.

Pjesma nad pjesmama je sastavljena iz osam posebnih pesama:

1. Prijateljeva i prijateljičina ljubav.

2. Čežnja prijateljice za prijateljem.

3. Vernost prijateljičina. Slava prijateljeva.

4. Miline prijateljičine.

5. Prijateljica sluša glas prijatelja, tuguje zbog rastanka i slavi lepotu prijateljevu.

6. Radovanje povratku prijateljičinu.

7. Razgovor između prijatelja i prijateljice.

8. Vernost večno sjedinjenih.

Ovaj niz pesama ima hronološki redosled u strukturi lirske priče. Ona obuhvata ceo lirski roman dvoje mladih koje je sila rastavila ali ih je vernost, čežnja i snaga ljubavi opet sastavila. Svaka pesma je sastavljena od različitog broja paragrafa (strofa), obeleženih brojevima. Karakteristično je za ovu pesmu da se dosta strofa javlja u više pesama u istovetnom obliku. Ponavljanje strofa, nedovršenost i neusklađenost završne pesme sa sadržinom prethodnih pesama, te jezički izraz i dominacija nekih stilskih sredstava (poređenje, antiteza, hiperbola) upućuje na usmeno poreklo pesme.

Svi segmenti Pjesme nad pjesmama imaju dijaloški oblik. U dijalogu učestvuju prijatelj (zaručnik), prijateljica (zaručnica) i hor devojaka:

Lijepa ti si, draga moja,

lijepa ti si,

oči su ti kao u golubice

između vitica tvojih;

kosa ti je kao stado koza

koje se vidi na gori Galadu. (4,1)

Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,

ako nađete dragoga mojega,

šta će te mu kazati?

Da sam bolna od ljubavi. (5,8)

Što je tvoj dragi bolji

od drugih dragih,

o najljepša među ženama?

Što je tvoj dragi bolji

od drugih dragih,

te nas tako zaklinješ? (5,9)

Različita je dijaloška struktura pojedinačnih pesama. Najviše je razgovora između dragog i drage, a učestalost njihovih replika varira od pesme do pesme. Negde je gotovo uspostavljena ravnoteža između govora mladića i govora devojke. Najviše je pesama u kojima dominira govor jednog od njih. Četvrta pesma (Miline prijateljičine) u potpunosti je mladićevo opisivanje devojčine lepote, jedino je poslednja strofa devojčin poziv mladiću: "neka dođe dragi moj u vrt svoj, i jede krasno voće svoje". Peta pesma skoro u celini je izraz devojčine čežnje za dragim - od sedamnaest strofa samo jedna pripada mladiću i dve horu. Dok su mladićeve i devojčine replike izraz ljubavi, ljubavne čežnje i bola, horski segmenti imaju sasvim drugačiju funkciju - deluju kao podsticajni agens za ljubavnu isposvest, doprinose ritmizaciji lirskog kazivanja razbijanjem monotonije dijaloške forme, ostvaruju retoričke efekte.

Čežnja za dragim

Druga pesma je jedna od tri najduže pesme sa sedamnaest strofa. Dok prva pesma ima ekspozicioni položaj i funkciju, druga pesma je tematski određenija. U prvoj pesmi je predočena ljubav mladića i devojke, okolnosti u kojima se ta ljubav ispoljava, prepreke, nekoliko opisa lepote mladića i devojke. U drugoj pesmi na lirsku scenu stupa devojka sa svojim čežnjama za dragim, koje predočava u deset strofa - to su izrazi ljubavi i čežnje, isticanje lepote i nežnosti svoga dragog. Mladiću pripada sedam strofa: u jednoj će istaći izuzetnost devojčine lepote, u jednoj će iskazati želju da niko ne budi njegovu dragu, u jednoj će istaći "glas tvoj sladak i lice tvoje krasno" - preostale strofe su izvanredan opis proleća u Palestini.

Opevanje ljubavi i lepote zaljubljenih sazdano je od dobro nađenih poredbi: devojka će reći za sebe da je ruža Saronska, ali i ljiljan u dolu; ovo će poređenje prihvatiti mladić i dalje je proširiti: kako izgleda ljiljan među trnjem, draga je tako među devojkama. Najčešće poređenje je sa biljkama uopšte, sa različitim cvetovima posebno. Na takvu pohvalu devojka odgovara isticanjem lepote i dobrote svoga mladića, opet poređenjima: on je među momcima kao jabuka među šumskim drvećem. Dragi, njegov glas, kretnje, zagledanje kroz prozor, sve to podseća na jelenče ili srnu; poređenje sa ovim životinjama, koje važe za pitome, nežne i krotke, posredno oslikava mladićevu dušu i karakter. Mladićev poziv:

Progovori dragi moj i reče mi: ustani,

draga moja, ljepotice moja,

i hodi.

Jer, gle, zima prođe,

minuše daždi,

otidoše.

... pun je nežnosti, topline, ljubavi; on budi dragu iz sna, priziva je sebi da zajedno uživaju u prolećnom buđenju života i lepote. Simbolika je jasna: buđenje ljubavi u vreme buđenja prirode, proleće ljubavi i proleće prirode, mladost u mladosti. A potom sledi prelepi opis proleća koji ispunjava pet strofa. Opis je jednostavan, bez kićenja i povišenog tona, biljni svet u buđenju karakterističan je za podneblje u kome je pesma nastala: cveće u cvatu, pesma grličina, smokva i loza u cvatu, vinogradi, ljiljani. U takvom okruženju je draga - ona je "ljepotica moja", "golubica moja", ona ima sladak glas i lice krasno. I devojčine reči nežnosti prožimaju ovu prolećnu sliku, ali je ova nežnost izražena drugačijim jezičkim sredstvom - ponavljanjem sintagme "Dragi moj". Posebno mesto imaju rime "srna" i "jelenče" koje se nalaze u poredbenoj sintagmi u devetoj i sedamnaestoj strofi gradeći simbolični okvir o pitomosti, nežnosti i krotkosti mladićevoj.

Jezik i izraz u ovoj pesmi su osobeni. Pesnički jezik je slikovit, sa dosta poređenja:

Dragi je moj kao srna

ili kao jelenče

anafora:

daj da vidim lice tvoje,

daj da čujem glas tvoj

ponavljanja stihova:

ustani draga moja, ljepotice moja (10,13)

ponavljanje izraza (sintagmi):

dragi moj (šest puta).

Ljubavno osećanje je uzvišeno, čisto i plemenito. U pesmi je ostvaren narativni ritam - sporotečni, lagani, mirni. Ton pevanja je smiren i svečan, u skladu sa osnovnom temom i porukom pesme: snaga ljubavi i nepobedivost istinske privrženosti i ljubavi.

Likovi - Zaručnik, zaručnica, Salomon, stražari. kćeri jeruzalemske

Zaručnica je lijepa djevojka, očiju poput golubice. Osim što je lijepa, ona je i dražesna. zaljubljena je u pastira, ali njena ljubav dolazi na kušnju jer se nalazi na Salomonovom dvoru i sluša njegova udvaranja. Odupire se njegovim udvaranjima tako što jednako zanosno priča o svome zaručniku, kao što Salomon priča o njoj. Vjerna je svojoj ljubavi do kraja.

Zaručnik je također je zaljubljen u svoju zaručnicu. Pun je riječi hvale za njen izgled i osobnost. Zajedno savladaju sve kušnje. Zaručnik je pastir naočita izgleda. On je jak i lijepog stasa, čvrstog tijela i lijepih zubi. U njega se zagledaju i druge djevojke, ali on također ostaje vjeran svojoj zaručnici. Dolazi u kušnju kada je vidi i teško može odoljeti svojoj čežnji, ali se ipak savladava i čeka da ona bude spremna da se njihova ljubav probudi.

Salomon je kralj koji želi zaručnicu za sebe, ali je njena ljubav prema zaručniku jača. Obraća joj se s riječi "prijateljice" i obasipa je komplimentima, pokušavajući slomiti njenu volju na blag način. On je kralj svih Židova, a zaručnica je samo jedna od djevojaka na njegovom dvoru. Iako se čini da je voli i želi za sebe, on je ne odvraća od njene ljubavi prema pastiru, niti im brani ženidbu.

___________________________________

Solomon - Pjesma nad pjesmama

Ova biblijska knjiga je pjesma o lepoti i snazi, sa pažljivo odabranim slikama iz polja, bašta, života biljaka i životinja itd. Delove o snu odlikuju nežni osećaji, dok je odeljak o neiskorišćenoj mogućnosti dao osnovu mnogim propovedima. Ovo je jedinstvena i jedina knjiga u Svetom Pismu koja govori o ljudskoj ljubavi i to bez premca.

Problemi autorstva, svrhe i literarne vrste se prožimaju. Naslov može da znači ili da je pjesmu napisao Solomon, (10. vek pre Hrista), ili da je pjesma o njemu. Jevrejski jezik dopušta obe mogućnosti. Ako se prihvati pastirska hipoteza, prva alternativa mora da se odbaci, jer teško da bi Solomon pisao knjigu koja mu zadaje moralni udarac. Neka od jevrejskih predanja knjigu pripisuju Jezekiju, dok prisustvo nekih novijih izraza ukazuje da nastanak knjige datira posle Solomona, ali je moguće da su te nove reči rezultat uređivačkih intervencija u kasnijem periodu. Međutim, može se reći da ni pitanje vremena, ni pitanje autorstva ne utiču na ulogu i vrednost ove knjige.

Kod tumačenja se postavljaju tri grupe pitanja. Kojoj literarnoj grupi pripada knjiga? Koja je svrha knjige? Koliko glavnih karaktera ima u knjizi? Vekovima su ova tri pitanja razmatrana i zahvaljujući težini knjige niko nije mogao da bude dogmatičan u svojim zaključcima.

Kakva je priroda knjige? Zbog očigledne ljubavne tematike knjiga je vekovima shvatana kao alegorija o Hristovoj ljubavi prema Crkvi. Međutim, ne postoje indikacije da je zbirka alegorijski zamišljena. Raznoliki i često kontradiktorni rezultati takvog pogleda ne idu u prilog tumačenju knjige. Pesma mora da se doslovno uzme, kao što se i pojavljuje, kao pesma o ljudskoj ljubavi, pisana u formi niza dramatičnih pesama sa jednom ujedinjavajućom temom. Činjenica da knjiga svoje postojanje u kanonu verovatno može zahvaliti alegorijskom tumačenju, još uvek nije osnova za normativiziranje takvog tumačenja. Ovo, svakako, ne znači da knjiga ne može povremeno biti slika između Hristosa i pojedinca.

Ako je priroda knjige dramatična pesma o ljudskoj ljubavi, njen cilj je da ukaže na ispravnost i vrednost iskrene ljubavi između muškarca i žene, u svim njenim aspektima. Bog je u svojoj mudrosti u kanon Svetog Pisma uključio jednu celu knjigu o ovoj značajnoj temi koja u svakoj generaciji trpi tragične zloupotrebe. Knjiga je izraz čiste bračne ljubavi, onakve kakvu je Bog prilikom stvaranja i dao. To je odbrana ove ljubavi protiv svih koji se uzdržavaju od telesnih uživanja i koji obesvećuju svetinju braka.

Moguća su tri tumačenja ove knjige:

1. To je živ opis Solomonove ljubavi prema Sulamki, ( iskrena ljubav između muškarca i žene);
2. Slikovito otkrivanje ljubavi Božije prema svom odabranom narodu – Izrailju – žena Gospodnja, (Is. 54: 5-6, Jer. 2: 2, Jez. 16: 8-14 itd.);
3. Poređenje Hristove ljubavi prema svojoj nebeskoj nevesti, Crkvi, ( 2.Kor. 11: 1-2, Ef. 5: 25-32).

Spomenimo pastirsku hipotezu. To je pogled u kojem su dvoje zaljubljenih, jedan pastir i jedna Sulamka. Između njih postoji iskrena i čvrsta ljubav. Međutim, Solomon hoće da osvoji devojku za svoj harem i pokušava da zadobije njenu naklonost i to kroz veštačke draži palate. Bezuspešan je. Postojala je pretpostavka da je Solomon primer iskrene, odane ljubavi usmerene samo prema jednoj osobi i to u svetlu njegovih sedam stotina žena i tri stotine inoča, kao i svih kobnih posledica za narod koje su stigle nakon njegovih mnogih ljubavnih afera. Još važnije za odbacivanje pastirske hipoteze je i to što Solomon nije bio pastir.

Iskrenoj ljubavi nisu potrebni veštački podsticaji. Ljubav ne treba buditi „dok joj ne bude volja". Čista ljubav se uspešno protivi svim lažnim, senzualnim dražima ovog sveta. Knjiga predstavlja zabranu požude, poligamije, preljube. Ona ohrabruje neugasivu ljubav koja se ne može kupiti. Odobrava mesto fizičke ljubavi jedino unutar društveno regulisanog odnosa – braka.

Zbog samo ovih razloga, više je nego opravdano njeno mesto u kanonu i njeno prisustvo govori o kompletnosti Svetog Pisma, jer Bog vodi računa o svakom aspektu našeg života. Ovo je jedina knjiga koja kao celina tretira ovaj važan predmet.

SOLOMONOVA PJESMA NAD PJESMAMA

1

1. Solomonova pjesma nad pjesmama.

2. Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih!
Jer je tvoja ljubav bolja od vina.

3. Mirisom su tvoja ulja prekrasna;
ime ti je ulje razlito;
zato te ljube devojke.

4. Vuci me, za tobom ćemo trčati,
uvede me car u ložnicu svoju;
radovaćemo se i veselićemo se tobom,
spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino;
pravi ljube te.

5. Crna sam, ali lepa, kćeri Jerusalimske,
kao šatori Kidarski, kao zavjesi Solomonovi.

6. Ne gledajte me što sam crna,
jer me je sunce opalilo;
sinovi matere moje rasrdiše se na me
postavivši me da čuvam vinograde,
i ne čuvah svojega vinograda,
koji ja imam.

7. Kaži mi ti, kojega ljubi duša moja,
gde paseš, gde planduješ?
Jer zašto bih lutala
među stadima drugova tvojih?

8. Ako ne znaš, najlepša među ženama,
pođi tragom za stadom,
i pasi jariće svoje
pokraj stanova pastirskih.

9. Ti si mi, draga moja,
kao konji u kolima Faraonovim.

10. Obrazi su tvoji okićeni grivnama,
i grlo tvoje nizovima.

11. Načinićemo ti zlatne grivne
sa šarama srebrnim.

12. Dok je car za stolom,
narod moj pušta svoj miris.

13. Dragi mi je moj kita smirne,
koja među devojkama mojim počiva.

14. Dragi mi je moj grozd kiprov
iz vinograda Engadskih.

15. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti!
Oči su ti kao u golubice.

16. Lep si ti, dragi moj, i ljubak!
I postelja naša zeleni se.

17. Grede su nam u kućama kedrove,
daske su nam jelove.

2

1. Ja sam ruža Saronska, ljiljan u dolu.

2. Što je ljiljan među trnjem,
to je draga moja među devojkama.

3. Što je jabuka među drvetima šumskim,
to je dragi moj među momcima;
želeh hlada njenoga i sedoh
i rod je njen sladak grlu mom.

4. Uvede me u kuću gde je gozba,
a zastava mu je ljubav k meni.

5. Potkrepite me žbanovima,
pridržite me jabukama,
jer sam bolna od ljubavi.

6. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.

7. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
srnama i košutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.

8. Glas dragoga mojega;
evo ga, ide skačući preko gora,
poskakujući preko humova.

9. Dragi je moj kao srna ili kao jelenče;
evo ga, stoji iza našega zida,
gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.

10. Progovori dragi moj i reče mi:
ustani draga moja, lepotice moja i hodi.

11. Jer gle, zima prođe,
minuše daždi, otidoše.

12. Cveće se vidi po zemlji, dođe vreme pevanju,
i glas grličin čuje se u našoj zemlji.

13. Smokva je pustila zametke svoje,
i loza vinova procvetala miriše.
Ustani, draga moja, lepotice i hodi.

14. Golubice moja u raslinama kamenim,
u zaklonu vrletnom!
Daj da vidim lice tvoje,
daj da čujem glas tvoj;
jer je glas tvoj sladak
i lice tvoje krasno.

15. Pohvatajte nam lisice, male lisice,
što kvare vinograde,
jer naši vinogradi cvatu.

16. Moj je dragi moj i ja sam njegova,
on pase među ljiljanima.

17. Dok zahladi dan i senke odu,
vrati se budi kao srna,
dragi moj,
ili kao jelenče
po gorama razdeljenim.

3

1. Na postelji svojoj noću tražih
onoga koga ljubi duša moja,
tražih ga, ali ga ne nađoh.

2. Sada ću ustati pa idem po gradu,
po trgovima i po ulicama
tražiću onoga koga ljubi duša moja.
Tražih ga, ali ga ne nađoh.

3. Nađoše me stražari koji obilaze po gradu.
Videste li onoga koga ljubi duša moja?

4. Malo ih zaminuh,
i nađoh onoga koga ljubi duša moja;
i uhvatih ga, i neću ga pustiti
dokle ga ne odvedem u kuću matere svoje
i u ložnicu roditeljke svoje.

5. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
srnama i košutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.

6. Ko je ona što ide gore iz pustinje
kao stupovi od dima,
potkađena smirnom i tamjanom
i svakojakim praškom apotekarskim?

7. Gle, odar Solomonov,
a oko njega šezdeset junaka
između junaka Izrailjevih.

8. Svi imaju mačeve, vešti su u boju,
svakome je mač o bedru
radi straha noćnoga.

9. Odar je načinio sebi car Solomon
od drveta Livanskoga.

10. Stupce mu je načinio od srebra,
uzglavlje od zlata, nebo od skerleta,
a iznutra zastrt ljubavlju
za kćeri Jerusalimske.

11. Izađite, kćeri Sionske,
i gledajte cara Solomona pod vencem
kojim ga mati njegova okiti
na dan svadbe njegove
i na dan veselja srca njegova.

4

1. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti,
oči su ti kao u golubice između vitica tvojih;
kosa ti je kao stado koza
koja se vide vide na gori Galadu.

2. Zubi su ti kao stado ovaca jednakih,
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.

3. Usne su ti kao konac skerleta,
a govor ti je ljubak;
kao kriška šipka jagodice su tvoje
između vitica tvojih.

4. Vrat ti je kao kula Davidova
sazidana za oružje,
gde vise hiljade štitova
i svakojako oružje junačko.

5. Dve su ti dojke kao
dva laneta blizanca,
koji pasu među ljiljanima.

6. Dok dana zahladi i senke odu,
ići ću ka gori smirnovoj
i ka humu tamjanovu.

7. Sva si lepa draga moja
i nema nedostatka na tebi.

8. Hodi sa mnom s Livana, nevesto,
hodi sa mnom s Livana,
da gledaš s vrha Amanskoga,
s vrha Senirskoga i Ermonskoga,
iz pećina lavovskih i s gora risovskih.

9. Otela si mi srce, sestro,
moja nevesto,
otela si mi srce jednim okom tvojim
i jednim lančićem s grla tvojega.

10. Lepa li je ljubav tvoja,
sestro moja nevesto,
bolja je od vina ljubav tvoja,
i miris ulja tvojih
od svih mirisnih stvari.

11. Sa usana tvojih kaplje sat, nevesto,
pod jezikom ti je med i mleko,
i miris je haljina tvojih
kao miris Livanski.

12. Ti si vrt zatvoren, sestro moja, nevesto,
izvor zatvoren, studenac zapečaćen.

13. Bilje je tvoje voćnjak od šipaka
s voćem divnim, od kipra i narda.

14. Od narda i šafrana, od iđirota i cimeta,
sa svakojakim drvljem za kad,
od smirne i aloja
i sa svakim predivnim mirisima.

15. Izvore vrtovima, studenče vode žive
i koja teče s Livana!

16. Ustani severe, i hodi juže,
i duni po vrtu mom
da kaplju mirisi njegovi;
neka dođe dragi moj u vrt svoj,
i jede divno voće svoje.

5

1. Dođoh u vrt svoj,
sestro moja nevesto,
berem smirnu svoju i mirise svoje,
jedem sat svoj i med svoj,
pijem vino svoje i mleko svoje;
jedite prijatelji, pijte i opijte se,
mili moji.

2. Ja spavam a srce je moje budno;
eto glasa dragoga mojega, koji kuca:
otvori mi, sestro moja, bezazlena moja;
jer je glava moja puna rose
i kosa moja noćnih kapi.

3. Svukla sam haljinu svoju,
kako ću je obući?
Oprala sam noge svoje,
kako ću ih kaljati?

4. Dragi moj pomoli ruku svoju kroz rupu,
a što je u meni ustrepta od njega.

5. Ja ustah da otvorim dragom svome,
a s ruku mojih pokapa smirna,
i niz prste moje poteče smirna
na držak od brave.

6. Otvorih dragom svome,
ali dragog moga ne beše, otide.
Bejah izvan sebe kada on progovori.
Tražih ga , ali ga ne nađoh;
vikah ga, ali mi se ne odazva.

7. Nađoše me stražari koji obilaze po gradu,
biše me, raniše me,
uzeše prevez moj s mene
stražari po zidovima.

8. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
ako nađete dragog moga, šta ćete mu kazati?
Da sam bolna od ljubavi.

9. Što je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
o najlepša među ženama?
Što je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
te nas tako zaklinješ?

10. Dragi je moj beo i rumen,
zastavnik između deset hiljada;

11. Glava mu je najbolje zlato,
kosa mu je kudrava, crna kao gavran;

12. Oči su mu kao u goluba
na potocima vodenim, mlekom umivene,
i stoje u obilju;

13. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja,
kao cveće mirisno;
usne su mu kao ljiljan,
s njih kaplje smirna žitka;

14. Na rukama su mu zlatni prsteni,
na kojima su ukovani virili;
trbuh mu je kao svetla slonova kost
obložena safirima.

15. Gnjati su mu kao stupovi od mramora,
uglavljeni na zlatnom podnožju;
stas mu je Livan, divan kao kedri.

16. Usta su mu slatka i sav je ljubak.
Taki je dragi moj, taki je mili moj,
kćeri Jerusalimske.

17. Kuda otide dragi tvoj,
najlepša među ženama?
Kuda zamače dragi tvoj,
da ga tražimo s tobom?

6

1. Dragi moj siđe u vrt svoj,
k lejama mirisnoga bilja,
da pase po vrtovima
i da bere ljiljane.

2. Ja sam dragoga svojega
i moj je dragi moj,
koji pase među ljiljanima.

3. Lepa si, draga moja, kao Tersa,
divna si kao Jerusalim,
strašna kao vojska sa zastavama.

4. Odvrati oči svoje od mene,
jer me raspaljuju.
Kosa ti je kao stado koza
koje se vidi na Galadu.

5. Zubi su ti kao stado ovaca
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.

6. Jagodice su tvoje između vitica tvojih
kao kriška nara.

7. Šezdeset ima carica i osamdeset inoča,
i devojaka bez broja;

8. Ali je jedna golubica moja,
bezazlena moja,
jedinica u matere svoje,
izabrana u roditeljke svoje.
Videše je devojke i nazivaše je blaženom;
i carice i inoče hvališe je.

9. Ko je ona što se vidi kao zora
lepa kao mesec,
čista kao sunce,
strašna kao vojska sa zastavama?

10. Siđoh u orašje da vidim voće u dolu,
da vidim cvate li vinova loza,
pupe li šipci.

11. Ne doznah ništa,
a duša me moja posadi
na kola Aminadalova.

12. Vrati se, vrati se, Sulamko,
vrati se, vrati se, da te gledamo.
Šta ćete gledati na Sulamki?
Kao čete vojničke.

7

1. Kako su lepe noge tvoje u obući,
kćeri kneževska;
sastavci su bedara tvojih kao grivne,
delo ruku umetničkih.

2. Pupak ti je kao čaša okrugla,
koja nije nikad bez pića;
trbuh ti je kao stog pšenice
ograđen ljiljanima.

3. Dve dojke tvoje
kao blizanca srnčeta.

4. Vrat ti je kao kula od slonove kosti;
oči su ti kao jezera u Esevonu
na vratima Vatravinskim;
nos ti je kao kula Livanska
koja gleda prema Damasku

5. Glava je tvoja na tebi kao Karmil,
i kosa na glavi tvojoj
kao carska porfira u bore nabrana.

6. Kako si lepa i kako si ljupka,
o ljubavi u milinama!

7. Uzrast ti je kao palma,
i dojke kao grozdovi.

8. Rekoh: popeću se na palmu,
dohvatiću grane njezine;
i biće dojke tvoje
kao grozdovi na vinovoj lozi,
i miris nosa tvojega kao jabuke;

9. I grlo tvoje kao dobro vino,
koje ide pravo dragom mome
i čini da govore usne
onijeh koji spavaju.

10. Ja sam dragoga svoga,
i njega je želja za mnom.

11. Hodi, dragi moj, da idemo u polje,
da noćujemo u selima.

12. Ranićemo u vinograde
da vidimo cvate li vinova loza,
zameće li se grožđe, cvatu li šipci;
onde ću ti dati ljubav svoju.

13. Mandragore puštaju miris,
i na vratima je našim svakojako divno voće,
novo i staro,
koje za te dohranih, dragi moj.

8

1. O da bi mi brat bio,
da bi sao sise matere moje!
našavši te na polju poljubila bih te,
i ne bih bila prekorena.

2. Povela bih te i dovela bih te
u kuću matere svoje;
ti bi me učio, a ja bih te pojila
vinom mirisavijem, sokom od šipka.

3. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.

4. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
ne budite ljubavi moje,
ne budite je, dok joj ne bude volja.

5. Ko je ona što ide gore iz pustinje
naslanjajući se na dragoga svoga?
Pod jabukom probudih te,
gde te rodi mati tvoja,
gde te rodi roditeljka tvoja.

6. Stavi me kao pečat na srce svoje,
kao pečat na mišicu svoju.
Jer je ljubav jaka kao smrt,
i ljubavna sumnja tvrda kao grob;
žar je njezin kao žar ognjen,
plamen Božji.

7. Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi,
niti je reke potopiti.
Da ko daje sve imanje doma svoga
za tu ljubav,
osramotio bi se.

8. Imamo sestru malenu,
koja još nema dojaka.
Šta ćemo činiti sa sestrom svojom
kad bude reč o njoj?

9. Ako je zid,
sagradićemo na njemu dvor od srebra;
ako li vrata,
utvrdićemo ih daskama kedrovim.

10. Ja sam zid
i dojke su moje kao kule.
Tada postah u očima njegovijem
kao ona koja nađe mir.

11. Vinograd imaše Solomon u Valamonu,
dade vinograd čuvarima
da svaji donosi za rod njegov
po hiljadu srebrenika.

12. Moj vinograd koji ja imam,
preda mnom je.
Neka tebi, Solomone,
hiljada i dve stotine
onima koji čuvaju rod njegov.

13. Koji nastavaš u vrtovima!
drugovi slušaju glas tvoj,
daj mi da ga čujem.

14. Brže, dragi moj!
I budi kao srna ili kao jelenče
na gorama mirisnijem.

___________________________________

Kralj Solomon (heb. čit. Šəlomo), prema Bibliji, treći kralj Izraela i Jevreja, sin izraelskog kralja Davida i žene Urije Hetita, Bat Šebe. Njegovo djelo je izgradnja prvog hrama u Jerusalemu u koji je bio pohranjen Kovčeg Saveza s dvije ploče na kojima je bilo napisano Deset Božjih zapovijedi (dekalog).

Prema biblijskom izvještaju, Solomon (sredinom 10. vijeka p. n. e.) nasljeđuje svog oca Davida pri čemu je valjalo eliminirati čitav niz pretendenata na prijestolje ostarjelog kralja, uglavnom Davidove starije sinove. Nakon što je konačno preuzeo vlast, Solomon je mogao iskoristiti prednosti velikog i sigurnog kraljevstva kakvo mu je ostavio otac, te se nije morao upuštati u ratne pohode. U njegovo doba je cvala trgovina, posebno s okolnim krajevima, poput Libana i Arabije. To se dobro vidi u izvještaju o gradnji hrama za koji su dovezeni drveni dijelovi upravo od libanskog cedra. Tolike veze s okolnim zemljama dovele su i do jačeg stranog utjecaja na njegovo kraljevstvo, pa ga biblijski pisac između redova optužuje da je dopustio prodor tuđih religija.

Posebna osobina pripisana Solomonu bila je mudrost, te je čašćen kao pravedan sudija. Poznata je epizoda s dvije mlade majke od kojih je jednoj dijete umrlo na porodu. Obje su tvrdile da je jedino preživjelo dijete njihovo. Solomon poziva da se dijete presječe na pola, te se svakoj dadne polovina. Tada se jedna od njih odriče prava na dijete, a Solomon presuđuje da je dijete njeno. Zbog toga će se u biblijskoj tradiciji njemu pripisati tzv. mudrosne knjige, iako nastaju mnogo kasnije.

Nakon završetka hrama, Solomon podiže mnoge građevine u Jerusalimu i širom svog carstva. Punih trinaest godina gradio je kraljevsku palatu u Ofelu. Započinje i velike radove na izgradnji sistema za snabdevanje Jerusalima vodom, gradi tvrđavu Milon (u (Septuaginti, „Akra") za odbranu Jerusalima a u divljini gradi Tadmor koji će služiti podjednako i kao trgovački centar i kao vojna baza.

Za vreme njegove vladavine Izrael je doživeo veliki ekonomski procvat. Sa Tirom, Egiptom i Arabijom postojale su razgranate kopnene veze, a sa Španijom, Južnom Indijom i obalom Afrike pomorske. Sjaj i raskoš Solomonovog dvora bili su bez premca. Solomon je bio čuven po svojoj mudrosti i izrekama. Sa svih strana su dolazili ljudi da bi čuli mudrosti Solomonove, pa čak i kraljica Makeda iz Sabe, (pretpostavlja se da se radilo o državi u oblasti Arabija feliks koja je pokrivala područje današnje Etiopije). Njihov sin, Menelik I, u skladu sa etiopskom tradicijom, postaće prvi vladar Etiopije. Solomonove misli su sačuvane u narodnim predanjima, iako nije moguće sve mudre misli u tim predanjima pripisati samo jednom čoveku.

Za slabljenje i propast Solomonovog carstva bio je optužen sam Solomon, a njegovi kritičari su mu prigovarali da je zbog mnogoženstva i velikog bogatstva postao dekandentan i da se odao mnogim oblicima idolopoklonstva koji su bili u suprotnosti sa verskim zakonima. Zbog odavanja idolatriji, Solomona posećuje prorok koji mu predskazuje da će se nakon njegove smrti njegovo carstvo podeliti na (Izrael i Judeju) i da će njegov sin, Rovoam, ispaštati zbog njegovih brojnih grehova. Solomon umire posle četrdesetogodišnje vladavine i biva pokopan u Jerusalimu.