Simo Matavulj - Bakonja fra Brne lektira

Simo Matavulj - Bakonja fra Brne

Simo Matavulj - Bakonja fra Brne

 

Bakonja fra Brne tipična je slika naroda i ljudi sa Primorja. Radnja romana odigrava se u selu Zvrljevu, u dalmatinskom zaleđu, i prati život Bakonje Jerkovića, jednog od najmlađijih u širokoj porodici Jerkovića.

 

Ta porodica broji puno članova šire i uže rodbine, a pisac intenzivno prati odnos dečaka Bakonje i njegovog strica, inače fratra (ckrvenog velikodostojnika u katoličkoj crkvi) koga svi zovu fra - Brne. Fra - Brne odlučuje da, do tada nestašnog dečačića Bakonju povede sa sobom u samostan da ga vaspitava, obrazuje i uči. Uz dosta prepirke sa dečakovim ocem, (fratrovim rođenim bratom Kušmeljom) i drugom svojom braćom, fratar dobija dozvolu da ga vodi sa sobom da, kad on umre, Bakonja postane njegov naslednik. Tako počinje niz avantura koji, između ostalog, govore i o odnosu Bakonje prema drugim dijacima (đacima u crkvi), njegovom životu u manastiru itd. Roman prati njegov život sve dok, nakon sedam godina provedenih u manastiru, on sam ne postane gvardijan (upravnik samostana) i dok ne stekne ugled o kakvom je maštao kad je došao u samostan.

 

Roman je pisan lakim, duhovitim i narodnim jezikom. Matavulj se pobrinuo da slike iz stvarnog života što verodostojnije prikaže i opiše. Opisivao je ljude, njihov karakter, naročito fratre iz samostana i prikazivao ih i kao žrtve nasilje ali i žrtve sopstvene gluposti. Nastojao je da priče i događaje iz manastira poveže sa drugim seljacima i njihovim životnim pričama. Opisao je i prezriv odnos fratara prema rkaćima (pogrdan naziv za stanovnike pravoslavne vere), ali je i dočarao sliku opustošenog i opljačkanog samostana. Nastojao je da kraj iz koga je potekao što vedrijim i humanijim jezikom približi čitaocima. Ismejao je loše ljudske osobine poput cepidlačenja, pomodarstva i tvrdičluka koje su na svoj način tipične za primorske ljude. Uz to, pokazao je i teškoće manastirskog života, izolovanog od ostatka sveta, koji se prevazilazi prijatnim i duhovitim razgovorom. Nije izostavio istorijski kontekst u kome se priča odvija (katoličko i pravoslavno stanovništvo, složno u odbrani vlastitih teritorija od Turaka, razdvojeno po pitanju karakteristika i poimanja Hrista).

 

Čitajući "Bakonju" čitalac stiče tešku, ali na svoj način zanimljivu sliku o selima u Dalmaciji i primorskim ljudima, njihovim mentalitom i svim drugim psihoetnološkim odlikama. Opisao je hrabrost i junaštvo "dalmatinskog, kršnog" čoveka, i obrazovnost ali i sitničavost franjevaca u samostanu. Svoja sećanja dok je bio đak u manastiru preneo je papir. Pokazao je razliku između Primoraca i drugih naroda našeg podneblja, pre svega i po njihovim imenima i prezimenima (Kušmelj, Osinjača, Krkote, Duvalo itd). Opisao je i patrijarhalni život, osnovnu odliku svake porodice 19. pa i početka 20. veka na ovim prostorima. Slično kao i Branko Ćopić, koji svoje detinjstvo nije mogao da zamisli bez strica Nidže, tako i Bakonja odrasta uz strica, koji kasnije umire i od nerazumevanja ostatka sveta ali i od teškim bolovima u nogama. Matavulj je pokazao da se učenjem i obrazovanjem postiže najviše u životu, jer je kasnije Bakonja postao ugledan, pametan, lep i mlad franjevac u planinskom kraju. Po ovom romanu, godine 1951. snimljen je i istoimeni film, u režiji Fedora Handžekovića.

 

U romanu Bakonja fra Brne Matavulj je postigao punu meru svoga humorističnog talenta, kada je svet i ljude gledao vedrim očima i punim srcem. Životna filozofija koja se u njemu ogleda vrlo je jednostavna: svaka medalja ima svoje dve strane, svetlu i tamnu, i pri pažljivom gledanju vidi se da ni ova tamna strana nije baš sasvim mračna, kao što ni ona svetla nije baš sasvim blistava. U pogledu tematike ne treba smetnuti s uma da je ovaj roman stekao simpatije na celom jugoslovenskom prostoru ne samo zbog svoje vedrine i optimizma nego i zbog svežine ikavskog (bunjevačkog) govora ličnosti u njemu. U romanu Bakonja fra Brne Matavulj je postigao punu meru svoga humorističnog talenta, kada je svet i ljude gledao vedrim očima i punim srcem.

 

Životna filozofija koja se u njemu ogleda vrlo je jednostavna: svaka medalja ima svoje dve strane, svetlu i tamnu, i pri pažljivom gledanju vidi se da ni ova tamna strana nije baš sasvim mračna, kao što ni ona svetla nije baš sasvim blistava. U pogledu tematike ne treba smetnuti s uma da je ovaj roman stekao simpatije na celom jugoslovenskom prostoru ne samo zbog svoje vedrine i optimizma nego i zbog svežine ikavskog (bunjevačkog) govora ličnosti u njemu. U romanu Bakonja fra Brne Matavulj je postigao punu meru svoga humorističnog talenta, kada je svet i ljude gledao vedrim očima i punim srcem. Životna filozofija koja se u njemu ogleda vrlo je jednostavna: svaka medalja ima svoje dve strane, svetlu i tamnu, i pri pažljivom gledanju vidi se da ni ova tamna strana nije baš sasvim mračna, kao što ni ona svetla nije baš sasvim blistava. U pogledu tematike ne treba smetnuti s uma da je ovaj roman stekao simpatije na celom jugoslovenskom prostoru ne samo zbog svoje vedrine i optimizma nego i zbog svežine ikavskog (bunjevačkog) govora ličnosti u njemu.

__________________________________

 

Simo Matavulj - Bakonja fra Brne

 

Vrsta dela - roman

Poruka - Ljudi postaju onakvi kakvi su uslovljeni nasledjem i sredinom.

 

Opis glavnog lika - Glavni lik u romanu je Bakonja fra Brne. U njegovom razvoju postoje dve faze:

 

1. Zvrljevska faza-razdoblje detinjstva do 12 godine

2. Manastirska faza-vreme od sedam godina provedeno u manastiru.

Ive ili Bakonja, kako su ga u selu zvali, bio je drugo dete Kušmelja i Osinjače. Bio je nemirnog duha, radoznao, nesputan i imao je potrebu da se stalno dokazuje i bude prvi. Zbog toga se majka stalno brinula i grdila ga. Sa dvanaest godina bio je najnaprednije dete u Zvrljevu i sa svima se mogao potući. Kao i svi u selu, živeo je u siromaštvu.

 

Zato je, kao druga deca, maštao o fratarskom životu, jer sve što je dobro i lepo vezivano je za manastir. Još kada je fra Brne došao u njegovu kuću i kada je video šta je sve poneo za jelo (ribu, jaja, sir, pogaču), on to isto želi i sebe vidi kao budućeg fratra. Kako nije imao nikakvih saznanja o svetu, kada ga fra Brne povede u manastir, on se oduševljava, morem, rekom i ostrvom na kome je manastir. A kada dodje u manastir on je fasciniran prozorima, slikama, zelenilom oko manastira...

 

Njegove oči lete na sve strane. Kada ugleda pauna, očaran je njime i njegovim repom prelepih boja. Ali kako vreme odmiče uzbudjenje splašnjava i njenu život postaje monoton: ustaje  u isto vreme, zvoni "budionicu", čisti stričevu obuću, donosi mu čistu vodu, odstoji jutrenje, čisti ćeliju, češka ga prutom po ledjima i tabanima...

 

Manastirski život počinje da guši u njemu želju za obešenjaštvom (koju je u selu stalno imao), i shvata da je ovo isprazan život koji obezličava čoveka.unutrašnji višak snage uvek ga je vukao medju ljude gde se vode živi razgovori i gde se nešto radi i dogadja. Zato dosta vremena provodi sa Srdarom koji se bavi privredom. Ali kada dodje jesen i sve se umrtvi, on preskače manastirsku ogradu i odlazi u selo u noćni provod. Kako vreme prolazi i kad se zaljubi u Jelku on sve više počinje da liči na ostale fratre.Ali kada u manastir dodje prerušeni hajduk zvani Bukarina da bude sluga i kada opljačka manastir, Bakonja je tužan zbog kradje ali se divio lukavstvu, umeću i hajdučkoj krvi.

 

Sve je to za njega bilo uzbudljivo a naročito kada se krenulo u poteru. On počinje da sanja zamišljajući sebe u crnoj mantiji, na konju sa sabljom u ruci. Posle sedam godina i dobijanja parohije on izlazi iz manastirske učmalosti. Sve više je vezan za selo i seljake. Provodi vreme sa njima, njihovim ženama i kćerima i više je obuzet čulima i životom negoli Bogom. Svestan je da ništa nije drugačiji od svojih prethodnika pa kaže. "Ja ne mogu biti bolji od drugih!" njegove poslednje reči kojima se završava roman nam pokazuju njegovo potpuno mirenje sa prilikama i okolnostima u kojima je izrastao i nastavio da živi. On upućuje na poruku romana koju nam daje pisac a to je da je Bakonja takav jer je, kao svaki drugi čovek,uslovljen nasledjem i sredinom.

 

Opis seoske sredine

 

Samo ime sela, Zvrljevo, koje označava nešto što zjapi prazno, bez sadržaja i bez punoće, upućuje nas na ubogost seoske sredine. Tu živi nekoliko porodica Jerković u oskudici i nemaštini. Naročito je teško kada dodje suša pa počinje borba za održanje golog života. Dešavaju se tuče na izvoru i jedni druge potkradaju. To se zna i niko se toga ne stidi. Kada fra Brne dodje da izabere naslednika oni su puni poštovanja prema njemu, ali kada on donosi odluku ko će ga naslediti postaju spremni da uvrede, ponize, oklevetaju i udare.

 

Život u selu je život bez lepote i radosti. Najveća je sreća biti sit, imati dom i preživeti (bilo kradjom ili prodajom drva u varošici). Ljudi u toj divljoj prirodi razvili su se u ljude divlje ćudi, naprasite, neprosvećene i siromašne duhom. Izolovani su od ostalog sveta pa za bolje ne znaju.znaju samo da je u manastiru bolje pa su svi snovi i nade uprti u manastir. Domoći se takvog života, za njih znači uspeti i postići najveći ideal. To je razlog što se otimaju oko fra Brna i strepe čijeg će sina izabrati za naslednika.

 

Opis manastirske sredine

 

Manastirska sredina u fizičkom i figurativnom smislu predstavlja ostrvo i svet za sebe jer je vodom odvojen od obližnjih naselja. Kao i prema seoskoj, tako se i prema ovoj sredini Simo Matavulj odnosi humoristički. Izmedju ove dve socijalne sredine postoje sukobi ali i neka privlačnost. Selo, u teškim danima, u manastiru vidi pomoć u vidu pozajmica ili mogućnosti da se nešto ukrade, dok ljudi iz manastira u selo dolaze radi provoda i ubiranja kamate. U manastiru žive fratri kojima su seljaci nadenuli pogrdna imena: fra Pirija( levak, pijandura), fra Tetka, Naćvar, Vrtirep, Žvalonja, kuvar Balegan... Takvim nadimcima iskazuje se odnos seljaka prema njima, njihova netrpeljivost i zavist.

 

Nerad i čamotinja su osnovna stanja koja ispunjavaju život ljudi koji žive u manastiru. Oni su polupismeni i zatvoreni u svoju sebičnost. Nisu zainteresovani čak ni za ono što treba da ih ispunjava i nosi, a to je religiozno osećanje i predano služenje Bogu.umesto toga oni se bave zelenašenjem pozajmljujući novac seljacima uz veliku kamatu. Versko podučavanje mladih djaka pada im kao najveći teret pa se češće mogu naći u kuhinji ili podrumu gde je vino, nego u učionici. U manastiru su se našli, ne iz verskih ubedjenja, već da bi pobegli od bede u selu. Znaju biti praznoverni, ali i licemerni i pakosni. U njihovim životima dosta je duhovne ispraznosti i fizičke tromosti. Ali takvim ih je stvorila baš ta verska institucija koja ih štiti i kojoj oni služe.

________________________________

 

Simo Matavulj (1852 - 1908) pripovedač, romansijer, dramski pisac i prevodilac, rođen je u Šibeniku. Učio je gimnaziju, četiri godine proveo u manastiru Krupi, završio učiteljsku školu u Zadru. Učiteljevanje u selu Islam dovešće ga u vezu sa kontom Ilnjom Jankovnćem, potomkom Sgojana Jankovića, uz čiju će pomoć naučiti francuski jezik. Petnaest godina će živeti u Crnoj Gori kao nastavnik francuskog jezika, a 1889. godine, prelazi u Beograd i tu ostaje do kraja života. Iako nije imao visoko školsko obrazovanje, Matavulj je jedan od najobrazovanijih naših pisaca toga doba: stalno je učio, čitao, putovao. Znao je italijanski, francuski, ruski i engleski jezik. Bio je u Rimu, Parizu, Nici, Pešti, Beču, Minhenu, Atini, Carigradu, Alžiru, na Krfu i Severnom moru. Književno obrazovanje sticao je na delima italijanske i francuske književnosti, koje je čitao u originalu. Prevodio je Mopasana, Zolu, Molijera i Dikensa. Prevođen je na ruski, češki, nemački, italijanski, francuski, engleski, švedski.

 

Matavulj je bio plodan pisac. Objavio je dva romana: Bakonja fra - Brne (1892) i Uskok (1892). Dvema dramama (Zavjet i Na slavi) nije ostvario značajai književni uspeh. Matavulj je vrstan pripovedač. Objavio je veliki broj knjiga pripovedaka: Iz Crne Gore i Primorja (1888 - 89), Iz primorskog života, Sa Jadrana, Iz raznijeh krajeva, Primorska obličja, S mora i s planine, Beogradske priče i poslednja zbirka Nemirne dume (1908). Pored Sremca, Matavulj je još jedan srpski realista koji je prevazišao uski regionalizam - tematsku vezanost za rodni kraj. U njegovoj prozi je prikazan život u Dalmaciji, Crnoj Gori i Srbiji, ali sa nejednakim uspehom. Od stotinak pripovedaka dvadesetak ima antologijsku vrednost a isto toliko pripovedaka je vrlo slabo. Najbolje, najizvornije i umetnički najdoteranije su mu pripovetke sa temama iz primorskog života - taj život se duboko utisnuo u dušu, svest i pamćenje piščevo samim rođenjem i sazrevanjem u tom podneblju, ali i pričama koje je u detinjstvu slušao. Zanimljivo je da je svoje najbolje pripovetke iz primorskog života napisao u Beogradu, u poslednjim godinama života, posle velike vremenske distance, kada se iskustvo sleglo, emocije smirile, sećanje postapo izvor građe. Pripovetke iz crnogorskog života pune su romantike i etnografskih činjenica. Ni beogradske priče nisu uspelije jer Matavulj nije dobro poznavao beogradsko društvo. Naturalizam je osnovna karakteristika ovih pripovedaka. U najbolja pripovedačka ostvarenja Sime Matavulja ubrajaju se Bodulica, Pošljednji vitezovi, Novi svijet u starom Rozopeku, Našljedstvo, Oškopac i Bila, Povareta, Pilipenda. Dve poslednje pripovetke označavaju vrhunac Matavuljevog pripovedačkog majstorstva.

 

Vrlo je širok i bogat svet Matavuljeve proze. Tu su se našli Dalmacija, Crna Gora i Srbija; prošlost i sadašnjost ovih podneblja. Zahvaćeni su svi društveni slojevi, mnoga zanimanja, selo i grad, svetovni i manastirski život - vlastela, činovnici, fratri, popovi, trgovci, radnici, seljaci, pomorci, sluge, hajduci, nosači, advokati, bludnice. U ovoj prozi lojavljuje se oko hiljadu likova. Kao pisac, Matavulj voli da opisuje zanatlije, ribare, sitne trgovce, prosjake - svet sasvim jednostavan, ali kao građanin, voleo je društvo gospode i bogatih. Njegov život je išao uzlaznom putanjom: stekao je ugled vrsnoga pisca, postao je član Srpske akademije nauka, živeo je udobno i bogato, obišao je svet. Kao stvaralac, bio je disciplinovan i odgovoran: godinama je redigovao svoje tekstove nastojeći da ostvari savršenstvo forme, sadržine i stila.

loading...
9 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Simo Matavulj - Bakonja fra Brne

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u