Paun pase - Analiza pesme lektira

Paun pase - Analiza pesme

Paun pase - Analiza pesme

 

Analiza narodne pesme Paun pase - Paun pase je ljubavna narodna pesma. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (ljubavi, čežnje, patnje), nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove osećajne sfere. Naime, skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sloja: socijalni i individualni. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao socijalni sloj (događaj i okolnosti), a potom je na njega nadograđen i individualni sloj (sudbina pojedinca u tim okolnostima). Otuda potiče narativna osnova i intonacija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav, i rastanak, i čežnja javljaju se u izvesnim okolnostima ili su izazvani tim okolnostima. Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove.

 

Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga lirskog subjekta - onoga koji kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima. Lirski subjekt dominira pesmom pa ona dobija ispovedni ton. Kazivanje u prvom licu, kazivač kao lirski subjekt i ispovedni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca / čitaoca. Kazivanje u prvom licu i sstvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslovili su dijalošku formu koja još više doprinosi neposrednosti lirskog kazivanja.

 

Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije), iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobuđuju motiv čežnje. U stihovima

 

Paun pase, trava raste,

gora zeleni,

 

predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja, ostvaruje se, dobija svoj konačni smisao. U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao - kretanje ka cilju, ostvarenju i ispunjenju. U toj sveopštoj ostvarenosti javlja se jedan disonantan ton - osećanje neostvarenosti i usamljenosti:

 

i gora se s listom sasta,

a ja nemam s kim.

 

Ovi stihovi, na prvi pogled, govore o usamljenosti i patnji devojke. Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispunjenja svrhe. Ovi stihovi, međutim, kazuju još nešto: usamlje- nost i patnja traju dugo - od jeseni, kad se gora s listom rastaje, do proleća, kad se gora s listom sastaje.

 

Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzrok usamljenosti je u tome što je dragi daleko, u tuđoj zemlji. Iz usamljenosti se javlja ojađenost, ljubavna čežnja i želja za sastankom, što proizvodi poziv "Dođi, dragane!" Ovaj poziv ima intenzitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije (konteksta) i iz sadržine poziva. Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napetosti i emotivnog naboja, smireni ton ispovesti:

 

U bašti mi zumbul cvati,

ja ga ne berem;

na zumbulu bulbul pjeva,

ja ga ne čujem.

 

Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja - značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog, život je nezanimljiv, prazan i besmislen; (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i ogluvela za sve što se oko nje događa - niti vidi lepotu zumbula, niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja). Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida, ni sluha, ni mirisa.

Vapaj devojke "Dođi, dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor, očekivanjem, strepnjom. U odgovoru dragog nema utehe:

 

Ne mogu ši, draga, doći,

još za godinu!

 

Vapaj je bio tako snažai da je iziskivao neodložan odgovor; nije trpeo priču, objašnjenja, odugovlačenje. To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog udara negativnog odgovora. Tek sada dolaze objašnjenja. Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom, a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi.

 

Pusti puti zatvoreni od Rumelije,

Skender-beg ih zatvorio

hoće da robi!

 

Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja. Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika. Preneseno: emocionalna napetost dragog, izazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem, u putevima vidi zlo: pusti puti = prokleti puti.

U završnom distihu bol je dostigao vrhunac;

 

Tuga mori, paša robi -

tuga golema!

 

Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost, ali i zgusnutost emocija, prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi, tuga mori i zato što paša robi - dve tuge su se slile u "tugu golemu". Koncentracija reči sa negativnim emotivnim predznakom (TUGA, TUGA, MORI, ROBI) iziskuje sintezu koja je iskazana pridevom GOLEMA. Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživljene situacije i iskazanih osećanja.

 

Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako velika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetno osećanje (ljubav) i raspoloženje (tuga). Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu, devojka, u pretpostavljenom odgovoru draganovom, prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih kao mladićeva. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da, mesto dragog, sama uobliči odgovor. Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost, ali istovremeno izražava i nadu u povratak.

 

Kontrastna kompozicija - Pesma je komponovana na principu ANTITEZE (KONTRASTA). Ovaj princip je dosledno sproveden na nivou pesme kao celine (1), na nivou kompoziciono-smisaonih celina (2) i na nivou sintaksičko-intonacionih celina (3).

 

(1) Na nivou pesme ostvarena su dva kontrasta.

 

a) Kontrast okvira pesme:

1 Paun pase, trava raste,

2 Gora zeleni,

 

...

19 Tuga mori, iaša robi

20 tuga golema!

 

Dok je početak izraz dinamike života i sveopšteg buđenja u prirodi, završetak je obeležen tugom i bolom; dok je početak nagoveštavao kretanje i ostvarenje, završetak označava zatvaranje vidika, gubljenje nade i poraz ljubavi.

 

b) Kontrast kompoziciono-smisaonih celina:

 

- prvi slučaj: na granici prve i druge kompoziciono-smisaone celine ostvaren je kontrast:

 

I- 2 a ja nemam s kim

II- 1 imam dragog na daleko.

 

Ovo "nemam - imam" ostvaruje više umetničkih funkcija. Naglim obrtom izneverava emotivno-misaonu inerciju, obrt prelama ritam kazivanja, ali istovremeno ublažava tvrdoću negacije i privremeno podiže tenziju očekivanja promene.

 

- drugi slučaj:

 

I- 2 Dođi, dragane!

II- 1 Ne mogu ti, draga, doći.

 

Devojački vapaj je ispunjen čežnjom i snažnim osećanjima želje i očekivanja; draganov odgovor naglo odzvanja svojom negacijom "ne mogu" i ruši nadu u mogućnost sastajanja. Ovaj odgovor, međutim, nije ostao tvrd i odsečan (što mu pridaje oštro "ne mogu") nego je topao i snažan. Toplinu i nežnost unosi u odgovor enklitički oblik "ti" (od "tebi" u značenju "tvoj") i vokativ "draga".

 

(2) Na nivou kompoziciono-smisaonih celina kontrast je ostvaren u prvoj celini:

 

Paun pase, trava raste,

gora zeleni;

 

i gora se s listom sasta

a ja nemam s kim.

 

Na jednoj strani je rast, bujanje, kretanje, život; na drugoj strani je usamljenost, melanholija, tuga, praznina. To je kontrast između prirode i lirskog subjekta, stanja u prirodi i duševnog stanja lirskog subjekta. U ovoj kontrastnoj slici je emotivno i misaono središte pesme.

 

(3) Na nivou sintaksičko-intonacionih celina (a to su distisi u ovoj pesmi) ostvaren je kontrast u dva završna motiva druge celine:

 

U bašti mi zumbul cvati

a ja ga ne berem;

na zumbulu bulbul pjeva,

ja ga ne čujem.

 

To je kontrast između zumbula koji cvati i devojke koja vene od tuge, ne bere cveće jer nema kome da ga da; to je i kontrast između bulbula (slavuja), koji je glasan, koji peva, i devojke koja ne samo da ćuti u svome bolu nego, zanesena tugom, i ne čuje slavujevu pesmu.

Antitetično postavljanje slika, motiva i iskaza naglašava suprotnosti između devojčinog duševnog stanja i svega onoga što je okružuje; ono istovremeno, baš osvetljavanjem suprotnosti, naglašava usamljenost, melanholiju i tugu.

 

Oblikovanje pesme - Narodna lirska pesma je po pravilu ASTROFIČNA, bez podele na strofe. Ali u njenoj sadržini mogu da se uoče određene smisaone celine. Ova pesma ima tri kompoziciono-smisaone celine: od 1. do 4. stiha od 5. do 12. stiha od 13. do 20. stiha.

 

Ove celine čitalac doživljava kao zaokružene i samostalne jedinice koje su međusobno labavo povezane pa mogu da opstanu kao samostalne pesme (pesme u pesmi). Priroda ovih celina je različita:

 

I lirska naracija

II lirska naracija + dijaloška replika

III dijaloška replika.

 

Svaka smisaona celina oblikovana je od sintaksičko-intonacionih celina koje predstavljaju sadržinsko jedinstvo (potpuna rečenica) i intonaciono jedinstvo. Obično su odvojene znakovima interpunkcije (.,;).

 

Prva smisaona celina sastoji se iz dve sintaksičko-intonacione celine

 

I

1. paun pase, trava raste

gora zeleni,

 

2. i gora se s listom sasta

a ja nemam s kim

 

Sintaksičko-intonacione celine ove pesme sastoje se iz dva stiha različite dužine (različitog broja slogova):

 

Paun pase, trava raste, 8 slogova

1-1

 

gora zeleni. 5 slogova

 

Cela pesma je ispevana u dva stiha - osmercu i petercu. Izmene osmerca i peterca čine ritam pesme neujednačenim. Stih je, dakle, organizovan na silabičkom (sullaba = slog) principu - ritam je uslovljen brojem slogova u stihu i utvrđenim mestom CEZURE ( = granice polustiha, ritmičke pauze). U osmercu je cezura posle četvrtog sloga: 4//4; u epskom desetercu cezura je posle četvrtog sloga: 4//6; u lirskom desetercu cezura je posle petog sloga: 5/15.

 

Zvučanje - Lirska pesma se peva uz eventualnu instrumentalnu pratnju. Ona se najčešće izvodi u horu u određenim radnim, običajnim ili verskim situacijama. Pevanje pesme moguće je zbog njenih zvučnih (eufonijskih) svojstava - obilje različitih jezičko-stilskih sredstava. U ovoj pesmi je velika učestalost nekih vokala i suglasnika u pojedinim segmentima:

 

I

A = 12

S = 8

U = 1

 

II

A = 14

U = 12

B = 6

 

III

A = 9

U = 7

S = 2

B = 3

 

A = 35

U =20

S = 10

B = 9

 

Zvučna fngura koja nastaje čestim ponavljanjem vokala naziva se ASONANCA:

 

pAun pAse, trAvA rAste.

 

Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem istog suglasnika ili suglasničkih skupova naziva se ALITERACIJA:

 

i gora Se S liStom SaSta

na zumBulu BulBul pjeva.

 

Zvučne figure imaju eufonijsku (ostvaruje se milozvučnost, prijatan zvuk), ritmičku (dinamizuju lirsko kazivanje) i značenjsku vrednost (prvi stih gore: živost, bujanje života; drugi stih gore: dinamizam, oglašavanje, pesma - nasuprot utučenosti i povučenosti u sebe lirskog subjekta).

 

Asideton - (nepovezano, bez veznnka) - nizanje izraza bez veznika.

 

Pitanja, zadaci i vežbe

 

1. Stih "Dođi, dragane" sastavni je deo dijaloške replike. Međutim, organizaciono, sintaksički i intonaciono, on se odvaja od nje i povezuje sa prethodnim stihom:

 

pa mu jadna poručujem:

Dođi, dragane!

 

- Pokušajte da ovo objasnite!

 

2. Vokali A (36) i U (20) imaju veliku učestalost u pesmi.

 

- Kakva je njihova umetnička funkcija s obzirom na prirodu?

 

3. Vokali E i I su svetli, visoki. Ispitajte njihovu učestalost u pesmi.

- Šta na osnovu toga zaključujete?

- Izvedite konačni zaključak iz drugog i trećeg zadatka!

 

PAUN PASE...

 

Paun pase, trava raste,
gora zeleni;
i gora se s listom sasta,
a ja nemam s kim.
Imam dragog na daleko,
u tuđoj zemlji,
pa mu jadna poručujem:
"Dođi, dragane!
U bašti mi zumbul cvati,
ja ga ne berem;
na zumbulu bulbul pjeva,
ja ga ne čujem!"


"Ne mogu ti, draga, doći,
još za godinu!
Pusti puti zatvoreni
od Rumelije,
Skender-beg ih zatvorio,
hoće da robi!
Tuga mori, paša robi,
tuga golema!"

 

Manje poznate reči -

bulbul - slavuj
Rumelija - u tursko vreme južna Bugarska

loading...
3 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Paun pase - Analiza pesme

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u