Ovčar i devojka - Analiza pesme

Naslov pesme i njena sadržina upućuju na osnovni motiv i temu: rad i lepota rada. Čovekov svakodnevni život praćen je radom koji se u vreme nastanka pesme svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju, stočarsto i domaću radinost - pletenje i tkanje. Pesme o radu, ili posleničke pesme, najčešće pevaju o onim poslovima koji su bili jedini (ili dominantni) na toj fazi razvoja društva. To omogućava da se utvrdi starost svake pojedine pesme ili čitavog kruga pesama. Naravno, u prvobitnu strukturu pesme, tokom vremena, ulaze novi motivi i sadržine. Najčešće se motiv ljubavi unosi u sve vrste narodnih lirskih pesama. To je slučaj i sa ovom pesmom: ona je pesma o radu ali i pesma o ljubavi.

Sadržina i značenje - Svet pesme sagledan je sa aspekta naracije u trećem licu - lirski subjekt je fiktivan i nije imenovan. On kazuje lirsku priču o "lepoti devojci" koja žanje "zlatnom rukom" i "srebrnim srpom". Već u ovim početnim stihovima pesme naznačen je devojčin fizički i duhovni portret: fizički portret inicira sama sintagma "lepota devojka" i ništa više. Tu odmah je naznačen i duhovni portret metaforičkim slikama zlatnih ruku i srebrnog srpa: vrednoća, marljivost, upornost. Tek "kad je bilo oko pola dana" začula se njena pesma:

Ko bi mene snoplje povezao,
dala bi mu moje belo lice.
Ko li bi mi vodice doneo,
dala bi mu moje čarne oči.
Ako bi miladak načinio, -
ja bi njemu verna ljuba bila. 

Njena pesma dopunjava i fizički i duhovni portret: krasi je belo, lice i čarne oči; odlikuje je vernost. Ovde se prepliću motiv rada i motiv ljubavi vezivanje snoplja, davanje lica i očiju, davanje ljubavi. Zanimljivo je gradacijsko rangiranje vrednosti koje su predočene. Ono što devojka traži jeste vezivanje snoplja, hladna voda i hladovina. Ono što nudi jesu lice, oči i ljubav. Na prvi pogled se čini da se ide od težeg ka lakšem, od vrednijeg ka manje vrednom. Međutim, ovde je vrednost u samom činu, i tome kakva osećanja taj čin može da izazove: lađana vodica ima životvornu moć, simbol je svežine, lekovitosti i zdravlja; hladovina je mir, spokojstvo, sigurnost i zaštita. Zato za vezivanje snoplja (najteži rad) daje belo lice (lepota, mladost), za lađanu vodicu crne oči (svežina, lepota, toplina, dubina, ljubav: "ispiti joj oči"; dragocenost: dati oči za nekog), za hladovinu ljubav (sebe, celu sebe, svoj život).

Devojčina pesma ima višestruko umetničko značenje. Pesma "oko pola dana" je predah i odmor od teškoga rada, ali ako se zna još od Vuka da se pesma peva uz rad, istovremeno sa radom, ova funkcija pesme otpada. Iz konteksta pesme (devojčine, ne Ovčar i devojka) jasno je da je devojka usamljena, da je željna društva, pesmom uspostavlja kontakt sa okolinom, sa ljudima. Ipak, najvažnija funkcija devojčine pesme je izražavanje intimnih, pritajenih želja da neko misli na nju, da neko bude uz nju, da neko bude zaštita i oslonac, da je neko voli. Pesma je izraz čežnje za ljubavlju.

Pesmu je čuo "ovčar od ovaca" pa je sve devojčine želje ispunio: povezao snoplje, ladak načinio, doneo lađane vodice. Ako devojčine želje označimo sa 1, 2 i 3, ispunjenje je dobilo drugačiji redosled: 1, 3, 2. Slučajno? Nije. Taj redosled govori o ovčaru i istovremeno objašnjava devojčin postupak - uskraćivanje obećanih nagrada. Ovčar je izvršio sve poslove prirodnim redosledom: povezao snoplje, načinio ladak da devojka pod njim sedi i odmara dok on donese hladne vode.

Ovčar odmah traži obećano i to dosta neprikladno i grubo: - Daj, devojko, što si obećala. Devojka ga odbija razlozima koji su osnovani:

Id' odatle, mladi čobanine!
Ako si mi snoplje povezao, -
tvoje ovce po strnjiki pasu.
Ako si mi vodice doneo, -
i ti si se lađane napio.
Ako si mi lada načinio, -
i ti si se pod njim odmorio.  

Ovim odgovorom dovršen je devojčin duhovni portret: ona je otresita, domišljata, mudra, duhovita, lukava - ovaj pridev nema negativno značenje.

Zašto devojka naglo čini zaokret i odbija da ispuni obećanje, da nagradi ovčara za ono što je uradio? Da li je ovde reč o šeretluku devojke (njenom "šeretskom liku") i lakomislenosti ovčarevoj? Odgovor na, ova pitanja dobija se analizom nekih detalja iz pesme.

1. Pesma je bila "unutrašnja misao", intimna želja dugo nošena u sebi, neizgovorena. Ali silina želje probila je branu intime i oglasila se kao pesma; to je bilo samo njeno razmišljanje, ali ne i namera ("otelo se iz nje", provalilo). Do te provale došlo je nesvesno. Otuda i stih "ona misli niko je ne sluša", što bi se reklo - niko je ne čuje. Sa ove tačke gledišta ovčar je slučajno i nepotrebno, nepozvan, došao i obavio poslove koje od njega niko nije tražio. Devojka zato i daje onakav odgovor.

2. Pesma i pevanje su jedno (razmišljanje i izmišljanje) a stvarnost je drugo. Pesma je uživanje u lepoti pevanja i lirekog kazivanja, iskazivanje pevačkih sposobnosti i umeća. Ona nikako nije stvarni razlog, stvarni smisao i doslovna poruka. Pogrešno je pesmu (umetnost) shvatiti doslovno. Zato devojka otrežnjava samozavaranog (usled nerazumevanja pesme) ovčara.

3. Postoji emotivna veza između ovčara i devojke (njegova sloboda da dođe i završi sve poslove, još više sloboda da izgovori ono "daj, devojko, što si obećala"). Sa ovog stanovišta, a to je unutrašnje stanovište lirske sadržine i lirske situacije, kod devojke je još prisutno oklevanje da se konačno izjasni i prihvati ljubav. Sa ovog stanovišta se cela ova lirska situacija sagledava kao prijateljska mladalačka igra dvoje mladih, pa i ovaj zahtev "daj, devojko, što si obećala" je samo deo te duhovite ali čiste i čestite igre. Lukavstvo se sa ovog aspekta sagledava ne kao podmuklost i pokvarenost, nego kao domišljata i duhovita igra.

4. I najzad, jedno razumevanje pesme i njenog smisla na osnovu spomenutog različitog redosleda u devojčinoj želji i ovčarevom ispunjenju te želje. Ona je svoje zahteve poređala 1, 2, 3  hladovina kao najvrednija želja, a ovčar ih je ispunjavao redosledom 1, 3, 2 - čime je hladovini data manja vrednost. Ovde se otvara pitanje značenja devojčinih želja, odnosno njihove simbolike. Odgovor treba potražiti u dvostihu:

Ako bi mi ladak načinio, -
ja bi njemu verna ljuba bila.  

Najveća nagrada za hladovinu (mir, spokojstvo, sigurnost i zaštita) jeste ljubav, predavanje i poveravanje sebe i svoga života. Otkud najveća nagrada za hladovinu? Zato što pravljenje hladovine predstavlja najviši čin bliskosti i dodira posle čega nema ni nedoumica ni oklevanja. A taj čin je: ladak načiti telom pri zagrljaju i poljupcu. Ovčar nije razumeo smisao poruke, doslovno je shvatio reči pesme:

Ako si mi lada načinio, -
i ti si se pod njim odmorio. 

Tako je u devojčinim očima delovao još nezrelo i nesigurno. Zato je došlo odbijanje, ali je to odbijanje bilo duhovitb i razborito.

Da li su navedena tumačenja tačna, nije najbitnije pitanje. Važno je da pesma (ne samo ova) zrači smislovima i porukama, ostaje otvorena za nova razumevanja. Svako razumevanje i tumačenje je odgovor na izazov pesme. Ono može biti i pogrešno, ali je podstaklo na razmišljanje i na razgovor sa pesmom. U tome je vrednost svakog razumevanja i tumačenja - u nastavljanju stvaralačkog čina pesnikovog.

__________________________________

Ovčar i devojka - Analiza pesme

Pesme o radu, ili posleničke narodne lirske pesme su se često pevale uz rad, i o onim poslovima koji su bili dominantni u nekoj fazi razvoja društva. U vreme nastanka narodne lirske pesme Ovčar i devojka, rad čoveka se uglavnom svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju, stočarstvo i domaću radinost - pletenje i tkanje. Naslov i sadržaj pesme ukazuju na osnovni motiv i temu: rad i lepota rada, u koji je utkan i motiv ljubavi.

U početnim stihovima narodne lirske pesme Ovčar i devojka naznačen je fizički i duhovni portret devojke. Fizički portret je iskazan sintagmom "lepota devojka", a duhovni metaforama, žanje "zlatnom rukom" i "srebrnim srpom", koje ukazuju na vrednoću i upornost devojke. Tek "kad je bilo oko pola dana" začula se pesma devojke, u kojoj se prepliću motiv rada i motiv ljubavi. Usamljena devojka želi svojom pesmom da uspostavi kontakt sa mladićem. Njena pesma je obojena čežnjom za ljubavlju i u njoj su izražene njene intimne, skrivene želje, da joj neko bude zaštita i oslonac u životu, da misli na nju i voli je.

Ono što devojka traži, a što iskazuje u svojoj pesmi, je vezivanje snoplja, hladna voda i hladovina. Za težak rad, vezivanje snoplja ona daje belo lice, koje simboliše njenu lepotu, mladost, za "lađanu vodicu" svoje čarne oči, koje simbolišu svežinu, lepotu, toplinu, ljubav, a "ako bi miladak načinio" sebe, svoj život.

Pesmu devojke je čuo "ovčar od ovaca". On ispunjava sve njene želje: "rogozom joj snoplje povezao, od leske joj ladak načinio, i doneo lađane vodice." Ovčar odmah traži obećano i to veoma grubo: "Daj, devojko, što si obećala." Devojka ga odbija razlozima koji su osnovani. Ako joj je snoplje povezao i njegove "ovce po strnjiki pasu", ako joj je vodice doneo, i on se "lađane napio", a ako joj je "lada načinio" i on se "pod njim odmorio". Kroz navođenje razloga naglašava se da je devojka mudra, lukava, duhovita.

U narodnoj lirskoj pesmi Ovčar i devojka opisan je ne samo rad, već i mladalačka igra dvoje mladih. Zato je i zahtev mladića "daj, devojko, što si obećala", kao i lukavstvo devojke samo deo te duhovite, ali čiste igre.

_____________________

OVČAR I DEVOJKA

Žetvu žela lepota devojka
zlatnom rukom i srebrnim srpom.
Kad je bilo oko pola dana,
zapevala lenota devojka:
"Ko bi mene snoplje povezao,
dala bi mu moje belo lice;
ko li bi mi vodice doneo,
dala bi mu moje čarne oči;
a ko bi mi ladak načinio,
ja bi njemu verna ljuba bila."

Ona misli, niko je ne sluša,
slušao je ovčar od ovaca;
rogozom joj snoplje povezao,
od leske joj ladak načinio,
i doneo lađane vodice,
pak besedi lepoti devojci:
"Daj, devojko, što si obećala."
Al devojka polukava bila,
pak se ona mlada odgovara:
"Id' odatle, mladi čobanine!
Ako si mi snoplje povezao,
tvoje ovce po strnjiki pasu;
ako si mi vodice doneo,
i ti si se lađane napio;
ako si mi ladak načinio,
i ti si se pod njim odmorio."