Oscar Wilde - Slavuj i ruža lektira

Oscar Wilde - Slavuj i ruža

Oscar Wilde - Slavuj i ruža

 

Vrijeme radnje - Zima i proljeće
Tema - Slavuj pomaže studentu da nađe crvenu ružu.
Ideja - Nije sve u novcu, Nije važno da li neko ima novca, već kakav je u duši.

 

Kratak sadržaj - Prosoferova kći je rekla studentu da će plesati s njim samo ako joj donese crvenu ružu. Student je tužan, jer nema crvenu ružu, a sutra princ organizuje bal na koji student planira donijeti ružu i plesati sa djevojkom čitavu noć. Vidjevši njegovu ljubav prema djevojci, slavuj mu se smiluje. Slavuj je našao grm ruža, ali na grmu su bijele i žute ruže, a studnentu treba crvena. Na grmu gdje raste crvena ruža, žile su se smrznule, slavuj mora nabosti svoje srce na trn i pjevati cijelu noć da bi dobio crvenu ružu. Slavuj tu noć je pjevao najljepše pjesme, i tako stvorio crvenu ružu poput rubina, nakon čega je uginuo. Idućeg jutra, otvorivši prozor, student je ugledao crvenu ružu i potrčao ju je dati djevojci. Ali ona mu reče da joj se ruža neće slagati uz haljinu, i da su joj dragulji koje je dobila od komornikovog sina puno vrijedniji od ruže. Student reče djevojci da je nezahvalna i baci ružu na cestu gdje je pregaziše kola.

 

Likovi - student, slavuj, djevojka.


Osobine likova 


- Student: zaljubljiv, tužan, pametan, ne shvata da mu slavuj želi pomoć, tvrdoglav.
- Slavuj: dobar, vjeuruje u ljubav, pomaže drugima, dobro pjeva, dobroćudan...

 

Stilska sredstva


Epiteti - crvene, zelenom, predivne, mudri, mladi, mali, smeđa, bijelo, oštar, nježna, zlatnim, bisernim.

 

Poređenje

 

- I nježna rumen obli ružine latice, kao rumen na licu, mladoženje kada poljubi usne svoje nevjeste.
- Prešao je preko bašće i kao sjenka preletio šumicom.
- Nije ni upola tako korisna kao logika.

 

Personifikacija


- Ona me neće ni pogledati, a moje srce će prepući. 
- Zašto, zašto? upita mali zeleni gušter.
- Ali ružin grm odmahnu glavom.
- Žute kao kosa sirene. 

__________________________

 

Oscar Wilde - Slavuj i ruža

 

Rekla mi je da će plesati sa mnom ako joj donesem crvenih ruža - kliknuo student - ali u svom mojem vrtu nema crvene ruže. Iz svog gnezda na hrastu ljutiku čuo ga slavuj i izvirio između lišća i čudio se.

- Nema crvene ruže u celom mojem vrtu! - Uzvikivao i krasne mu se oči napunile suzama. - Ah, do kakvih sitnica stoji sreća! Pročitao sam sve što su napisali mudraci i znam filozofiji sve tajne, ali mi je život bedan jer mi nedostaje crvena ruža.

- Evo napokon verna ljubavnika - reče slavuj. - Noć po noć pevao sam o njemu, iako ga nisam znao: noć po noć pričao sam njegovu zgodu zvezdama, a sada ga vidim. Kosa mu je tamna kao zumbulov cvet, a usne mu rumene kao ruža koju želi; ali lice mu je od ljubavi pobledelo kao belokost i jad mu se ubeležio na čelu.

- Sutra uveče priređuje vladar ples - mrmljao je mladi student - a moja će ljubav biti na plesu. Ako joj donesem crvenu ružu, plesaće sa mnom sve do jutra. Ako joj donesem crvenu ružu, držaću je u zagrljaju i ona će mi nasloniti glavu na rame, i stezaću ruku njenu u svojoj. Ali nema crvene ruže u mom vrtu, pa ću sedeti sam a ona će proći mimo mene. Neće ni mariti za mene i srce će mi pući.

- To je zaista pravi ljubavnik - reče slavuj. - O čemu ja pevam, to on trpi: što je meni radost, njemu je jad. Ljubav je zaista divota. Vrednija je od smaragda i skupocenija od finih opala. Biser i mogranj ne mogu je kupiti niti se prodaje na tržištu. Ne stiču je trgovci niti se može zameniti na vagi za zlato.

- Muzičari će sedeti na svojoj galeriji - reče mladi student - i sviraće na svojim instrumentima, a moja će ljubav plesati uz glas harfe i gusala. Plesaće tako lako da se nogama neće dodirivati poda, a dvorani će se u šarenim haljinama zgrtati oko nje. Ali sa mnom neće plesati jer nemam crvenu ružu da joj dam - i on se bacio u travu, pokrio lice rukama i zaplakao.

 

- Zašto on plače? - Zapita mali zeleni gušter kad je protrčao kraj njega, a rep napeo uvis.

- Zbilja, zašto? - Reče leptir koji je lepršao za sunčanom zrakom.

- Zbilja, zašto? - Šapne svom susedu bela nežnim, tihim glasom.

- Plače zbog crvene ruže - reče slavuj.

- Zbog crvene ruže! - Zaviču oni - jako je smešno!

 

A mali gušterčić, koji je bio cinik, nasmeje se na sav glas. Ali slavuj je razumeo tajnu studentovog jada te je ćuteći sedeo na hrastu i promišljao o tajnoj ljubavi. Odjednom on raširi smeđa krila za let i ustremi se u vazduh. Proleti šumarkom kao sena i kao sena proleti vrtom. Usred tratine stajala je krasna ruža pa kad ju je slavuj spazio , poleti njoj i spusti joj se na grančicu.

 

- Daj mi crvenu ružu - dovikne joj - a ja ću ti otpevati svoju najslađu pesmu. No ruža odmahne glavom.

- Moje su ruže bele - odgovori ona - bele kao pena morska i belje nego sneg na planini. Ali otiđi mojoj sestri koja se plete oko starog sunčanika i možda će ti ona dati što ti želiš.

 

Odleti slavuj k ruži što se plete oko starog sunčanika.

 

- Daj mi crvenu ružu - dovikne joj a ja ću ti otpevati svoju najslađu pesmu. Ali ruža odmahne glavom.
- Moje su ruže žute - odgovori ona - žute kao kosa morske vile što sedi na prestolu jantarovu i žuće nego sunovrat što cvate na livadi dok je kosac ne pokosi. Ali otiđi mojoj sestri koja raste pod studentovim prozorom i možda će ti ona dati što želiš.

 

Odleti slavuj k ruži što raste pod studentovim prozorom.

 

- Daj mi crvenu ružu - dovikne joj - a ja ću ti otpevati svoju najslađu pesmu. Ali ruža odmahne glavom.

- Moje su ruže crvene - odgovori ona - crvene kao golubove noge i crvenije nego silni koralj što se vije po okeanskoj pećini. Ali zima je sledila moje žile, mraz je oprljio moje pupoljke, bura je slomila moje grančice i ja neću imati ruže cele ove godine.

- Samo jednu jedinu crvenu ružu želim ja - uzvikne slavuj - jednu jedinu crvenu ružu! Zar nema nikakav način kako bih je dobio?

- Ima način - odgovori ruža - ali je tako strahovit te se ne usuđujem da ti ga kažem.

- Reci mi - reče slavuj - ja se ne plašim.

- Ako želiš crvenu ružu - reče ruža - moraš je stvoriti pesmom po mesečini i obojiti je krvlju iz svoga srca. Moraš prsa nabosti na trn i pevati mi. Cele celcate noći moraš da mi pevaš, a trn ti se mora zabadati u srce, tvoja živa krv mora teći u moje žile da postane mojom.

- Smrt je velika cena za crvenu ružu - reče slavuj - a život je svakomu jako drag. Radost je sedeti u zelenoj šumi, motriti Sunce u zlatnim kolima i gledati Mesec u bisernim kolima. Sladak je glogov miris, slatki su zvončići što se kriju u dolini i crnica što cvate na brijegu. Ali ljubav je bolja nego život, a šta je ptičje srce prema ljudskome srcu?


Raskrilio on smeđa svoja krila za let i uzvio se u vazduh. Preleteo baštom kao sena i kao sena projurio šumarkom. Mladi je student još ležao u travi gde ga je slavuj ostavio i još mu se nisu bile osušile suze u krasnim očima.

 

- Veseli se - dovikne mu slavuj - veseli se, dobićeš svoju crvenu ružu. Stvoriću je pesmom na mesečini i obojiti ću je krvlju iz srca svog. Za uzvrat tražim jedino da budeš veran ljubavnik jer ljubav je mudrija od filozofije, koliko god bila filozofija mudra, i moćnija od vlasti, koliko god vlast bila moćna. Krilima joj je boja kao plamen, a plamene je boje telo njeno. Usne su joj slatke kao med, a dah joj je kao tamjan.

 

Student pogleda iz trave i oslušne, ali nije razumeo šta mu slavuj veli jer je znao jedino ono što piše u knjigama. No hrast je razumeo i rastužio se jer je jako voleo maloga slavuja koji je sagradio gnezdo u njegovim granama.

 

- Otpevaj mi poslednju pesmu - šapne mu - ostat ću sam samcat kad tebe ne bude.

 

Tako je slavuj otpevao hrastu pesmu i glas mu je bio kao voda što klokoće iz srebrna vrča. Kad je on otpevao pesmu svoju, ustane student i izvadi iz džepa beležnicu i olovku.

 

- On ima formu - govorio je sam sebi, odlazeći šumarkom - to mu se ne može poreći, ali ima li čuvstva? Čini mi se da nema. Zaista je poput većine umetnika; sasvim je stil, a nema nikakve iskrenosti. Ne bi se žrtvovao za druge. Misli jedino na muziku, a svako zna da su umetnosti sebične. Ali mora se priznati da ima u glasu nekih krasnih zvukova. Žalost je što ti zvuci ne kazuju ništa i nisu od nikakve praktične koristi.

 

I ode u svoju sobu, legne na svoj slamnati krevetac i stane misliti o ljubavi; a nakon časka zaspi. A kad je Mesec zasjao na nebu, odleti slavuj k ruži i nabode prsa na trn. Cele celcate noći pevao je grudi nabodenih na trn, a hladni kristalni Mesec nagnuo se i slušao. Cele je noći pevao slavuj, a trn mu se zabadao sve dublje i dublje u grudi i živa mu je krv isticala.

 

Pevao je najpre kako se ljubav rodi u srcu mladića i devojke. A navrh ruže procvetala je divna ruža, latica za laticom redala se kao što se pesma redala za pesmom. Bila je isprva bleda kao magla nad rekom, bleda kao prvo jutro i srebrna poput krila zorinih. Kao sena nizija u srebrnom ogledalu, kao sena ružina u ribnjaku, takva je bila ruža što je procvala na najvišoj grančici.

 

Ali ružino stablo dovikne slavuju neka se jače pritisne uz trn. - Pritisni jače, mali slavuju - doviknulo mu ružino stablo - jer će svanuti dan dok još nije dokončana ruža. Slavuj pritisne jače uz trn, a sve glasnije i glasnije orila mu je pesma jer je pevao kako se rađa strast u duši muškarčevoj i devojčinoj.

 

A nežna rumen sunula u ružine latice, kao rumen na mladoženjinu licu kad nevesti poljubi usta. Ali trn se još nije bio zabo u srce i ružino je srce bilo još belo jer jedino krv iz slavujeva srca može zacrveniti ružino srce. A stablo dovikne slavuju neka pritisne jače na trn. - Pritisni jače, mali slavuju - doviknulo mu stablo - jer će svanuti dan pre no što je dokončana ruža. Pritisnuo slavuj jače na trn i trn mu dopro do srca i ljuta ga bol probola. Gorka je, gorka bila bol, a sve uznositija i uznositija bila je njegova pesma jer je pevao o ljubavi što se usavršava u srcu, što ne umire u grobu.

 

A divna se ruža zarumenila kao rumen na istočnom nebu. Crvenio se rub laticama, a kao rubin crvenelo se srce. Ali slavuju je sve slabio glas i krila mu lepršala, a oči se zamaglile. Pesma mu je slabila te slabila i on je osećao da mu nešto guši grlo. A zatim ispeva poslednji pev. Beli ga je Mesec čuo te zaboravio na svanuće i zastao na nebu. Crvena ga je ruža čula, sva zadrhtala od zanosa i rastvorila latice hladnom jutarnjem povetarcu. Jeka ga je odnela u svoju purpurnu pećinu u brdima i probudila pastire iz sna. Preleteo je preko trske kraj reke i ona je javila moru glas.

 

- Praćenje, gledaj! - Uzvikne ružino stablo - ruža je sada savršena - ali slavuj mu nije odgovorio jer je ležao mrtav u visokoj travi, s trnom u srcu.

 

A u podne otvorio student prozor i pogledao - Divna li slučaja! - Uzviknuo - evo crvene ruže! Otkad živim, nikad nisam video ovakvu ružu. Tako je divna da verovatno ima dugačko latinsko ime - i on se nagnuo i otrgnuo je.

 

Nataknuo zatim šešir i pohrlio k profesorovoj kući s ružom u ruci. Profesorova je ćerka sedela na vratima i motala na vitlo modru svilu, a pseto joj ležalo do nogu.

 

- Rekli ste da ćete plesati sa mnom ako vam donesem crvenu ružu - reče student. - Evo najcrvenije ruže na svetu. Večeras ćete je nositi kraj srca, a kad budemo plesali, pričaće Vam ona kako vas ljubim.

 

Ali devojka se namršti.

 

- Bojim se da mi neće pristajati uz haljinu - odgovori ona - osim toga, kancelarov mi je nećak poslao pravih dragulja, a svako zna da su dragulji vredniji nego cveće.


Kunem se doista, vi ste jako nezahvalni - reče student zlovoljan i baci ružu na drum gde je pala u jarak i kola je pregazila točkom.

 

- Nezahvalna! - Reče devojka. - Reći ću vam nešto, vi ste jako surovi; a napokon, ko ste vi?Samo student. Mislim da vi nemate ni srebrne kopče na cipelama kao što ih ima kancelarov nećak - i ona ustade i ode u kuću.

- Kako je ljubav glupa - reče student odlazeći. - Nije ni napola toliko korisna kao logika jer ne dokazuje ništa i uvek kazuje ono što se ne zbiva i navodi te da veruješ što nije istina. Zaista je sasvim nepraktična, a kako je u naše doba glavno biti praktičan, vratiću se ja k filozofiji i učiću metafiziku.

 

Vratio se dakle u svoju sobu, izvadio veliku prašnu knjižurinu i uzeo čitati.

___________________________________

 

Oscar Wilde rođen je 1854. godine u Dublinu, a školovanje je završio u Oxfordu. Roditelji su mu bili Sir Wiliam Wilde i Jane Francesca. Oba roditelja su živjela za poeziju, pa nije bilo čudno što se Oscar kasnije orijentirao na književnost.

 

Prvo se školovao u Dublinu na učilištu Trinity College, a nakon toga je dobio stipendiju za studiranje na Oxfordu. Na početku karijere najveći utjecaj na Oscara su imali Walter Peter, John Raskin i Svinbern. Tijekom studija objavio je nekoliko djela, a kada mu je umro otac odlučio je vratiti se u Irsku, napustio je Oxford i nastavio s objavljivanjem poezije, a 1878. godine je dobio nagradu za englesku književnost. Ubrzo nakon što je napustio fakultet postao je popularan među književnicima.

 

Kada je stekao veliku popularnost odlučio se život u Americi. Tamo je boravio neko vrijeme i zatim se preselio u Pariz gdje je upoznao i kasnije se vjenčao s Constance Lloyd. S njom je imao dva sina Vyvyana i Cyila.

 

Bio je glavni predstavnik engleskog larpurlartizma (umjetnost radi umjetnosti). Najpoznatija su mu djela: algorične bajke Sretni kraljević i Mladi kralj, roman Slika Doriana Graya i drame Saloma (na francuskom jeziku) i Idealan suprug. U najranijem razdoblju života pisao je poeziju, kojoj se vraća pred kraj života. Po izlazu iz zatvora napisao je svoju najbolju pjesmu Baladu o tamnici u Readingu, uz Sliku Doriana Graya, njegovo najbolje djelo. Oscar Wilde iznenada je umro 30. studenoga 1900. godine od upale mozga, u svojoj 47. godini. Pokopan je u Parizu. 

 

Oscar Wilde - Sebični div 

Oscar Wilde - Sretni kraljević

loading...
80 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Oscar Wilde - Slavuj i ruža

Najpopularnije lektire RSS

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u