Obredne narodne pesme lektira

Obredne narodne pesme

Obredne narodne pesme

 

Obredne pesme - Ove pesme nastale su u dalekoj prošlosti pre nego su Sloveni primili hrišćanstvo. U njima se slave godišnje promene u vegetaciji: rađanje, sazrevanje i starenje, odnosno umiranje. Neke od njih čuvaju imena slovenskih božanstava, a neke su se pod uticajem hršćanstva prilagodile crkvenim praznicima: Božiću, Uskrsu i Lazarevoj suboti. Otud i njihovo drugo ime Lazarice. Dele se na: koledarske, božićne, bogojavljenske, lazaričke, uskršnje, đurđevske, kraljičke, ivanjske i dodolske.

 

Ivanjske pesme - Ove pesme slave letnju dugodnevnicu a vezale su se, pod uticajem hrišćanstva, za Ivanjdan (7. jul) u čast Svetog Ivana, Jovana Krstitelja. Nekada su momci i devojke u Mačvi i Pocerini uoči odlazili u šume i livade i brali ivanjsko cveće i pleli vence koje su potom stavljali na kuće, pa čak i spomenike na grobovima. I danas venci se stavljaju na kuće i spomenike, samo se kupuju gotovi na pijacama.

 

Ivanjsko cveće petrovsko,

Zelenim poljem cvetalo;

Ivan je cveće nabrao,

Majci u krilo metao,

A majka s krila na zemlju.

 

Koledarske pesme - U periodu od 22. decembra (od zimske kratkodnevice) pa do 7. januara (Božića) ili čak Bogojavljenja, a naročito veče pred Badnji dan okupljale su se grupe od najmanje sedam momaka, išle od kuće do kuće i pevale koledarske pesme, želeći domaćinu i ukućanima rodnu godinu i zdrav život. Jedan od njih predstavljao je Koleda i nosio je samur kalpak na glavi, drugi je bio njegov vojvoda, a treći vrećar, onaj koji nosi nakupljene stvari. Prema verovanju, pesma je pomagala mladom Suncu da ojača i pobedi tamu. Ljudi su koledare darivali najčešće mrsnom hranom.

 

Vojevao beli Vide, koledo!

Tri godine s kleti Turci,

A četiri s crni Ugri.

Kada Vide s vojske dođe,

Sede Vide da večera,

Stade gromot, stade tropot

Oko dvora Vidojeva.

Al' govori beli Vide:

"Iziđ', ljubo, te pogledaj

Šta je gromot šta je tropot

Oko dvora Vidojeva."

Kad iziđe verna ljuba,

Konji mu se kopitaju,

Raduju se gospodaru

Da je skoro s vojske došô;

I golubi s kril'ma biju

Raduju se gospodaru

Da je skoro s vojske došo.

 

U u ovoj koledarskoj pesmi sačuvano je sećanje na slovenskog boga Svetovida. Svetovid ima atribute svevidećeg i sveznajućeg božanstva, pa se u ovoj pesmi identifikuje sa Suncem, koje sa neba vidi i zna sve što se na zemlji dešava. Nimalo slučajno, Vid se kući vraća uveče, u vreme kada Sunce zalazi i nestaje sa neba. Uz njegovo ime stoji stalni epitet beli, koji govori o njegovoj povezanosti sa svetlošću i pozitivnim, konstruktivnim silama u prirodi.

 

Božićne pesme - Ove pesme se pevaju u porodičnoj kući, jer je običaj da se uoči Božića i na sam dan ne ide od kuće. Najviše ih je posvećeno badnjaku. Postoji čitav ritual oko sečenja i donošenja badnjaka, te unošenja pečenice u kuću. U pesmama se pominje i Božić Bata što deci donosi darove, a koga su komunisti preimenovali u Deda Mraza, koji njima darove donosi za Novu Godinu.

 

Božić, Božić, bata,

Nosi kitu zlata,

Da pozlati vrata

I oboja poboja

I svu kuću do krova.

 

Reč BATA u prvom stihu - nije imenica, nego glagol 3. lice jednine prezenta od glagola BATATI, što znači TRUPKATI. Dakle, naš Božić Bata ne vozi se sankama kao Deda Mraz, već trupka po debelom snegu i nosi darove svoj deci, jer nema loše dece.

 

Lazaričke pesme - Lazaricama se nazivala grupa devojaka koje su izvodile obrednu igru vezanu za praznik vaskrsenja Lazarevog. Grupu su činili Lazar, Lazarica, tri stežnika, koji nose stegove, i tri vojvode. Lazarice su išle od kuće do kuće i pevale pesme za plodnost, sreću i napredak.

 

Devojkama

Oj, Lazare, Lazare,

Naš prehrabri Jarile!

I premili Božole!

Ovde nama kazuju

Mlade deve velike

Za udaju prispele.

Belila je belila

Tanke bele darove

U Đurimske dvorove,

Te Đurđeve Jarilske.

Sam ju Đurđe video,

Sam Jarilo Đurime

I družinu viknuo:

"Hod'te, hod'te, družina!

Evo vama darova,

Svakom vama darova,

A menika devojka."

Obrni se Lazare,

Naš premili Božole,

Pa se lepo pokloni,

Da te lepše darujem:

Lepim darom dukatom.

 

U ovoj pesmi, namenjenoj devojkama stasalim za udaju, plodnost i napredak se slave kroz želju za sklapanjem bračne zajednice. Smešten u realistički okvir, tipičan za patrijarhalnu kulturu, kao ženik u pesmi se pojavljuje sam slovenski bog Jarilo (Jatevid, Gerovid), koji se praznovao dvaput godišnje, u proleće i leto. . U njegovom imenu, koje sadrži koren jar, prepoznaje se veza sa toplotom i Suncem. Simbolički, ovo može predstavljati spajanje zemlje i Sunca, koje u proleće rezultuje buđenjem vegetacije i ponovnim započinjanjem ciklusa rađanja u prirodi. Jarilo je nakon dolaska hrišćanstva povezan sa svetim Đorđem i sa Germanom, što je očito i u ovoj pesmi.

 

Uskršnje pesme - Uskrs je praznik kojim se na prvom mestu čuva sećanje na Hristovu smrt i njegovo uskrsnuće. Međutim, u praznovanju Uskrsa ima i ostataka mnogobožačkih verovanja, pa se on tiče i slavljenja nove oživele prirode i njenog uskrsnuća iz zimskog mirovanja.

 

Stignala mi Bela Marija,

Bela Marija sveta Devana!

Stignala mi na den Velik-den,

Na den Đurđev-den mija krstile,

Na den Spasov-den mi posakala

Posakala mi: beli rizi

I za odela i za zborela

I posakala: riza da veze.

 

Nastupanje proleća u ovoj pesmi prikazano je kao rođenje slovenske boginje Devane, koja je boginja proleća i plodnosti. Na Velik-den, što je jedan on narodnih naziva za Uskrs, uskrsava Devana i sa njom čitava priroda. U drugom, očito mlađem nazivu za ovu boginju, koji je prisutan u pesmi, očuvano je sećanje na Devanu kao boginju devicu. Za nju se vezuje bela boja, koja predstavlja čistotu i čednost, i ime Marija, ime hrišćanske Bogorodice. I preostala dva praznika koja se u pesmi vezuju za boginju pripadaju grupi prolećnih praznika. Đurđevdan je dan smene zime i leta, a Spasovdan je posvećen čuvanju (spasavanju) useva od nepogoda. Fantastično brz rast novorođene boginje, koji u pesmi traje četrdeset dana, paralelan je naglom bujanju prirode u proleće.

 

Đurđevske pesme - Ove pesme pevaju se uoči Đurđevdana i na sam dan (6. maja) i slave dolazak proleća. Svti Đorđe je predstavljen kao personifikovano božanstvo koje čarolijom reči otapa led i omogućuje plodnost biljnog i đivotinjskog sveta.

 

Đurđevo cveće najlepše,

Brala ga Đurđa devojka, ih

Dolete pčela od neba,

Donese glase od Boga:

S jaganjci leto bogato,

Sa žito leto bogato

Sa vino leto bogato, ih...

 

Jedna druga pesma čuva vrlo slikovito sećanje na svovenskog boga Triglava. Triglav je predstavljen kao "višnji bog". Za pesmu je karakteristično ponavljanje broja tri. Triglav gleda na tri strane, odnosno, upravlja trima svetovima. Ta tri sveta odgovaraju njemu kao Stvoritelju, Držatelju i Rušitelju.

 

... On mi gledi na tri strane,

Na tri strane u tri sveta:

Na nebeskog, pod nebeskog,

I na onog pod zemljicom.

Svuda gledi, svuda vlada,

Svuda čini što mi treba.

Belu bradu poglađuje,

Na Srba se nasmehuje.

Srbinu je svako dobro,

Ponajveće velja snaga,

Velja snaga svoja zemlja,

Ta Inđija i Dunavo...

 

Dodolske pesme - Ove pesme se pevaju za vreme letnje suše. Cilj im je da umilostive umišljeno božansvo da pusti kišu. Vuk Kradžić piše: Nekoliko djevojaka, kad je suša, idu po selu od kuće do kuće, te pjevaju i slute da udari kiša. Jedna se djevojka svuče do košulje sa svijem, pa se onako gola uveže i obloži različnom travom i cvijećem, tako da se nigdje ne vidi ni malo i to se zove Dodola.

 

Naša doda Boga moli,

Oj, dodo, oj dodo le!

Da udari rosna kiša,

Oj, dodo, oj dodo le!

Da pokisnu svi orači,

Oj, dodo, oj dodo le!

Svi orači i kopači,

Oj, dodo, oj dodo le!

I po kući poslovači,

Oj, dodo, oj dodo le!

 

Kraljičke pesme - Kraljicama se naziva obredna igra koju su u proleće, na Duhove (Sv. Trojicu), na Spasovdan, na Đurđevdan ili o letnjem Sv. Nikoli izvodile devojke idući od kuće do kuće. Grupa je bila podeljena na više lica, na kralja, kraljicu, njenu dvorkinju i četiri pevačice. Kraljica predstavlja duha vegetacije, a kraljice se nazivaju još i rusalje i ladarice.

 

Domaćinu

U ovoga doma

Dobra domaćina

Jeleni volovi,

Kaloper jarmovi,

Bosiljak palice,

Žito kao zlato.

Kralju, sveti kralju!

Divan barjaktaru!

Obrni se, pokloni se,

Poklon domaćinu.

 

Napisao Petar Jokić

0 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Obredne narodne pesme

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Prokleta avlija je naziv za poznati carigradski zatvor, u koji je iz neopravdanih razloga dospeo fra Petar iz Bosne kojeg… >

Ivo Andrić - Na Drini ćuprija

Ivo Andrić - Na Drini ćuprija   Najpoznatiji roman Ive Andrića, Na Drini ćuprija (1945), hronološki prati četiri vijeka zbivanja oko velikog mosta… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Aleksandar Sergejevič Puškin - Evgenije Onjegin

Aleksandar Sergejevič Puškin - Evgenije Onjegin   Kako to kaže književnik Milorad Pavić, lik Onjegina sačinjavaju tri elementa. Prvo, autobiografski… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u