Marko pije uz ramazan vino - Analiza pesme lektira

Marko pije uz ramazan vino - Analiza pesme

Marko pije uz ramazan vino - Analiza pesme

 

Ovo je jedna od pesama o Marku Kraljeviću u kojoj se ovaj junak prikazuje kao prkosna i samosvesna ličnost. Naslov pesme jasno upućuje na sadržinu: Marko pije vino za vreme turskog praznika ramazana što je bilo strogo zabranjeno. Naravno, Marko tako može jer je jedan Marko Kraljević; to nije samovolja već svest da je neko, da je junak, i da ima pravo na svoju veru i običaje. Suština pesme, njen smisao i poruka, nije u činu pijenja vina, nego u činu odbrane svog prava na pijenje vina. Smisao Markovog ponašanja ne otkriva se samo sadržinom pevanja, nego i rasporedom sadržine, kompozicijom pesme.

 

Kompozicija - Radnja ove pesme svodi se na jedan događaj (Markovo pijenje vina uz ramazan) koji je razvijen u četiri situacije. Na prvi pogled se čini da postoji kompoziciona neravnoteža: tri situacije zauzimaju polovinu pesme a četvrta zauzima celu drugu polovinu. Kada se pažljivo razmotri sadržina svake situacije, zapaža se da su tri prve uvod u četvrtu, ključnu situaciju, odnosno, prve tri situacije su priprema, vrlo skladno umetnički izvedena, za kulminaciju i rasplet u četvrtoj situaciji.

 

Prva i druga situacija potpuno su identične: sastoje se iz iste slike predočene istim stihovima - u drugoj su samo tri nova stiha. Svaka pojedinačna slika po unutrašnjoj strukturi je kontrastna, a oblikovana je na principu ogledala:

 

Kontrast mitova

 

1. da s' ne pije uz ramazan vino,

2. da s' ne nose zelene dolame,

3. da s' ne pašu sablje okovane,

4. da s' ne igra kolo uz kadune.

4. Marko igra kolom uz kadune,

3. Marko paše sablju okovanu,

2. Marko nosi zelenu dolamu,

1. Marko pije uz ramazan vino.

 

U kompoziciji ove slike, koja će biti ponovljena još dva puta - u drugoj i četvrtoj situaciji - motivi su raspoređeni od unutrašnjeg ka spoljašnjem položaju: igranje kola, nošenje sablje, nošenje zelene dolame, pijenje vina. Motiv pijenja vina nalazi se u spoljašnjem položaju, na udarnom, istaknutom mestu - njime počinje i završava se ova slika. Samim tim je pijenje vina dobilo težinu najvećeg prestupa Marka Kraljevića.

 

Situacije u pesmi

 

1. Careva zabrana da se pije uz ramazan vino.

2. Turci prijavljuju caru da Marko krši zabranu.

3. Čauši donose Marku carev poziv na divan.

4. Marko i car.

- Marko seda caru do desna kolena,

- careva beseda,

- Markov odgovor,

- carev dar: Idi, Marko, te se napij vina.

 

Treća situacija - nudi nešto novo. Dok su prethodne dve situacije samo ponavljanje iste slike i istih stihova sa neznatnim promenama u drugoj, treća situacija donosi novu sliku sa novom sadržinom i novom dinamikom zbivanja. Dok je u prvim dvema situacijama neutralna naracija, u trećem licu, ovde je dramsko zbivanje, živo i dinamično. Čauši donose Marku poziv od cara da dođe na divan. Ovo mu je narušilo mir i uživanje u vinu, rasrđen je što ga car baš sada uznemirava pa sav bes iskaljuje na čauše. Ako je u prethodne dve situacije pripovedano o nečemu što je bilo, ovde se prikazuje ono što biva - Markov gnev.

 

Četvrta situacija je složenija. Ima više etapa, u njoj je kulminaciona tačka, u njoj je i razrešenje. Cela situacija može se svesti na četiri detalja:

 

- Markov ulazak kod cara,

- careva beseda,

- Markov odgovor,

- razrešenje: car daruje Marka.

 

Ovde nas situacija interesuje sa kompozicionog aspekta. Zato ćemo razmotriti dva detalja - carevu besedu i Markov odgovor.

 

Careva beseda sadrži dva segmenta: preuzetu sadržinu prve i druge slike plus tri pitanja:

 

Zašto kalpak na oči namičeš?

Što l' buzdovan uza se privlačiš?

Što li sablju na krilo namičeš?

 

Preuzeta slika je sadržinski identična samo što se u drugom delu menja ton i intenzitet: umesto "Da s' ne pije uz ramazan vino... Marko pije uz ramazan vino"; ovde je "Da s' ne pije uz ramazan vino... da ti piješ uz ramazan vino". Dok je "Marko pije" mirno i neutralno, iskazano u trećem licu "ti piješ" ima povišen ton i pojačan intenzitet drugog lica. "Marko pije" potiče iz nekog proteklog vremena o kome se kazuje; "ti piješ" je u vremenu događanja; te reči, ljutito i oštro, izgovara car Marku u lice. Ali već careva dodatna pitanja ukazuju na njegovu nesigurnost, zebnju, strah - povređen je Markovim bahatim ulaskom pod oružjem u njegove odaje, ali to kazuje na skriven način, indirektno.

 

Markov odgovor je detaljan. Očekivalo bi se da se on svede na to, ali sadrži još nešto: Markovu pretnju. Došao je, boji se da može da izbije kavga, a ako do toga dođe, "teško onom tko j' najbliži Marku".

 

Sadržina i značenje - Car Suleman je izdao vrlo strogu naredbu koja zabranjuje

 

da s' ne pije uz ramazan vino,

da s' ne nose zelene dolame,

da s' ne pagiu sablje okovane,

da s' ne igra kolom uz kadune,

 

ali Marko ne poštuje ni jednu zabranu - pije vino, nosi dolamu, paše sablju, igra uz kadune. Sve to vređa Turke a najviše ih pogađa što on "još nagoni oce i acije, / da i oni s njime piju vino". Zato će se potužiti caru iznoseći sve ovo. Car je primio pritužbu i poslao čauše da Marku uruče poziv na divan (razgovor). Marko se rasrdi što ga uznemiravaju, što mu prekidaju uživanje pa gađa čauše kupom "od dvanaest oka". Setimo se, u pesmi Uroš i Mrnjavčevići Marko je pažljiv i ljubazan prema čaušima. Ovde to nije tako. Odakle ova grubost? Može li se reći da se Marko u ovoj situaciji ponaša kao kabadahija? Marko je čauše Srbe dočekao srdačno i očinski pažljivo, ali ove čauše, Turke, od turskoga sultana, dočekuje grubo i s prezirom. To je sasvim razumljivo. Osornost i grubost prema neprijatelju, pogotovo prema carskim čaušima, ne razotkriva Marka kabadahiju, nego Marka prkosnika i inadžiju. Zar nije prkos piti vino i uživati u njemu baš uz ramazan, turski verski praznik, kada se Turci odriču svih uživanja? Zar nije prkos naterati odže i adžije da piju vino - šegači se Marko sa njima, sa njihovim praznikom i verom?

Drugi deo pesme započinje Markovim dolaskom u carske odaje. I ovde se Marko ponaša neprimereno propisima i običajima na carskom dvoru. Seda caru "do desna kolena". To ukazuje na poseban status koji Marko ima kod cara. Ali cara iznenađuje, smeta mu i uznemirava Markovo neprimereno ponašanje:

 

"Samur-kalpak na oči namiče,

/ a buzdovan uza se privlači,

/ britku sablju na krilo namiče". Car je odmah prešao na stvar: prekoreva Marka za njegove prestupe. Sada se po treći put ponavlja segment "da s' ne pije uz ramazan vino", ali se sada Marku o prestupima kazuje u lice: "da ti piješ uz ramazan vino". I to kaže car Srbinu i svome vazalu. Ali ne samo to. Car prebacuje Marku što je ušao k njemu pod oružjem.

 

Markov odgovor je siguran i dobro obrazložen. On sigurnim i potpuno tačnim argumentima, uz određenu dozu humora i ironije, pobija jednu po jednu optužbu.

 

- Ramazan nije njegov praznik i vera hrišćanska mu ne zabranjuje da pije vino - što bi za njega važili muhamedanski zakoni?

- Odže i adžije su se našli u kavani dok je on pio. Kao čovek široke duše ponudio je prisutne pićem. Šeretluk je Markov očigledan - podsmeva se Turcima i njihovom neiskrenom praznovanju. Žaoka je u neizgovorenom pitanju, koje se logički podrazumeva: šta će odže i adžije u kavani kad im je verski praznik?

- Zelenu dolamu nosi jer mu kao mladom čoveku dolikuje.

- Sablju je sam kupio, pa je i paše; eto i pred cara je sa sabljom došao, jer šta bi drugo junak nosio!

- Nije nikakav greh što kao neženjen i mlad čovek igra uz kadune. To je sasvim prirodno jer "i ti s' care bio neoženjen".

 

Ako kalpak na oči namičem,

čelo gori, s carem se govori.

 

Marko lukavo uverava cara da je uzbuđen zbog susreta s njim, da mu čelo gori od uzbuđenja - nije šala govoriti s carem. Crvenilo od uzbuđenja on sakriva namicanjem kalpaka. To je realnost, tako je moglo da bude. Ali nije: ove reči su samo maska ili gluma, pravi smisao je u ironičnom tonu.

 

Sada dolazi vrlo komična situacija. Objašnjavajući zašto buzdovan uza se privlači a sablju na krilo namiče, Marko kaže: "Ja se bojim da ne bude kavge; /ako bi se zametnula kavga, / teško onom tko j' najbliži Marka". Ovo je prevršilo meru: car je zebao od samog ulaska Markovog u odaje jer je Marko bio namršten i pod oružjem. Sada, posle onog "teško onom tko j' najbliži Marka"-

 

Gleda care na četiri strane,

ne ima li tko bliže do Marka:

al' kod Marka nigde nikog nema,

već najbliže care Sulemane.

Car s' odmiče, Marko se primiče,

dok dotera cara do duvara.

Car se maša rukom u džepove,

on izvadi stotinu dukata,

pa i daje Kraljeviću Marku:

"Idi, Marko, te se napij vina!"

 

Napetost je narasla, aln oni sada situaciju čini komičnom: unezveren carev pogled, saznanje da je sam "najbliže Marka", izmicanje carevo i primicanje Markovo. Ova slika je hiperbolisana snaga i junaštvo Marka Kraljevića - njegova snaga i junaštvo su dobro poznati svuda i svakome, poznata je prgava narav Markova (osetili su je carski čauši). Može se živo zamisliti ova situacija čiji je pravi smisao potpuno jasan nekadašnjem slušaocu i današnjem čitaocu. Marko je mudar i lukav: ni malo ne odstupa od uverenja da je u pravu; ne samo da ne potiskuje svoju ljutnju nego je ističe - on zapravo glumi srdžbu ne bi li postigao ono što želi: da prepadne cara. U tome je uspeo: car kao da je zaboravio zbog čega je pozvao Marka - daje mu dukate da nastavi da pije vino!

 

Poenta je baš u ovom delu pesme, u ovim stihovima. U sukobu vlasti i samosvesti, cara i Marka, sputavanja i želje za slobodom, pobedilo je ovo drugo. Car je izgubio u ovoj psihološkoj igri, povukao se pred tuđim pravom i pred srčanošću Marka Kraljevića. Markov postupak je, u stvari, odbrana prava srpskog naroda da poštuje i održava svoju veru i svoje običaje. Kao i u drugim pesmama, i ovde Marko simbolizuje srpski narod i njegovu težnju za slobodom.

 

Jezik

 

PONAVLjANjE je vrlo čest umetnički postupak u epskoj pesmi. Obično se koriste gotovi opisi odevanja, nekada su dijaloške situacije, nekada, opet, pismo ili vest. Svako ponavljanje ima

 

- retardacionu funkciju: usporavanje radnje i smirivanje priče;
- umetničko-značenjsku funkciju: karakterizacija postupka junaka ili uobličavanje smisla i značenja - poruke, ideje ili poente.

 

U osnovi ove pesme jesu dva momenta: careva naredba i Markovo kršenje te naredbe. Baš ova dva momenta, postavljena jedan naspram drugog, u kontrastnom položaju, ponavljaju se tri puta (dva puta u istovetnom obliku i tonu, treći put u promenjenoj ličnoj relaciji "ti" i pojačanom tonu i intenzitetu). Tri puta se ponavlja da postoji zabrana, i to carska, i tri puta se ponavlja da Marko tu zabranu krši: "Da s' ne pije uz ramazan vino - Marko pije uz ramazan vino". Ponavljanje je ostvareno i u anaforskom položaju i obliku.

 

ANAFORA je ponavljanje reči ili grupe reči na početku dva ili više uzastopnih stihova. Ovde je to naredbodavno intonirano "da s'..." koje se javlja dvanaest puta i uporno ponavljanje imena prekršioca zabrane: "Marko..." javlja se osam puta. Ovako uporno ponavljanje, postavljeno u kontrastivnom odnosu, ističe jačinu Markovog prkosa. Ako imamo u vidu da se Markovo nepoštovanje naredbe ponavlja u izmenjenom obliku još osam puta, onda je jasno da baš tu leži smisao ovih umetničkih postupaka i značenje pesme u celini.

 

KONTRAST ili ANTITEZA je postavljanje jedne pored druge dve slike, dva predmeta ili dve ličnosti. U kontrastnom položaju poređenje dva predmeta ili dve pojave je konkretnije i jasnije: suprotna osobina je izrazitija, bolje je osvetljena. U ovoj pesmi se stalno ponavlja suprotnost: careva nared-ba - Markovo činjenje. Ponavljanjem, anaforskim položajem ključnih reči i intonacijom ističe se prkos i smelost Marka Kraljevića, koji se suprotstavlja i samom caru.

 

Pitanja, zadaci i vežbe

 

1. U žalbi caru Turci kažu:

Pa mu prosto da sam pije vino, već nagoni odže i adžije, da i oni s njime piju vino!

- Objasnite značenje reči "pa mu prosto".

- Šta mislite, zašto su odže i adžije pili vino na svoj praznik?

 

2. Razmislite kakva je psihološka sadržina istaknutih reči u stihu: Al' kod Marka NI-gde NI-kog NEMA.

- Kakva je umetnička funkcija trostrukog negiranja?

 

3. Pročitajte još nekoliko pesama o Marku Kraljeviću. Neka to bude vaša priprema za pismeni sastav pod naslovom Marko Kraljević u narodnoj pesmi.

 

MARKO PIJE UZ RAMAZAN VINO

 

Car Sulejman jasak učinio:
Da s' ne pije uz ramazan vino,
Da s' ne nose zelene dolame,
Da s' ne pašu sablje okovane,
Da s' ne igra kolom uz kadune;
Marko igra kolom uz kadune,
Marko paše sablju okovanu,
Marko nosi zelenu dolamu,
Marko pije uz ramazan vino,
Još nagoni odže i adžije,
Da i oni s njime piju vino
Idu Turci caru na parnicu:
"Car Sulejman, i otac i majko!
"Nijesi li jasak učinio,
"Da s' ne pije uz ramazan vino,
"Da s' ne nose zelene dolame,
"Da s' ne pašu sablje okovane,
"Da s' ne igra kolom uz kadune;
"Marko igra kolom uz kadune,
"Marko paše sablju okovanu,
"Marko nosi zelenu dolamu,
"Marko pije uz ramazan vino;
"Pa mu prosto, da sam pije vino,
"Već nagoni odže i adžije,
"Da i oni s njime piju vino."
Kad je care razumeo reči,
On pošilje dva svoja čauša:
"Otidite, dva čauša mlada,
"Pak kažite Kraljeviću Marku
"Da ga care na divan zaziva."


Otidoše dva čauša mlada.
Kad dođoše Kraljeviću Marku,
Ali Marko pod šatorom pije,
Pred njim kupa od dvanaest oka;
Besede mu dva čauša mlada:
"Da čuješ li, Kraljeviću Marko!
"Tebe care na divan zaziva,
"Da ti ideš caru na divana."


Rasrdi se Kraljeviću Marko,
Pak dovati onu kupu s vinom,
Pa udara careva čauša,
Pršte kupa a pršte i glava,
I proli se i krvca i vino.


Ode Marko caru na divana,
Sede caru do desna kolena,
Samur-kalpak na oči namiče,
A buzdovan uza se privlači,
Britku sablju na krilo namiče;
Besedi mu care Sulejmane:
"Moj posinko, Kraljeviću Marko!
"Ta ja jesam jasak učinio,
"Da s' ne pije uz ramazan vino,
"Da s' ne nose zelene dolame,
"Da s' ne pašu sablje okovane,
"Da s' ne igra kolom uz kadune;
"Dobri ljudi o zlu govoriše,
"Na jednoga Marka potvoriše,
"Da ti igraš kolom uz kadune,
"Da ti pašeš sablju okovanu,
"Da ti nosiš zelenu dolamu,
"Da ti piješ uz ramazan vino,
"Još nagoniš odže i adžije,
"Da i oni s tobom piju vino.
"Za što kalpak na oči namičeš?
"Što l' buzdovan uza se privlačiš?
"Što li sablju na krilo namičeš?"
Al' besedi Kraljeviću Marko:
"Poočime, sultan Sulemane!
"Ako pijem uz ramazan vino,
"Ako pijem, vera mi donosi;
"Ak' nagonim odže i adžije,
"Ne može mi ta obraz podneti,
"Da ja pijem, oni da gledaju,
"Nek ne idu meni u meanu;
"Ako l' nosim zelenu dolamu,
"Mlad sam junak i dolikuje mi;
"Ako l' pašem sablju okovanu,
"Ja sam sablju za blago kupio;
"Ako igram kolom uz kadune,
"Ja se, care, nisam oženio,
"I ti s', care, bio neoženjen;
"Ako kalpak na oči namičem,
"Čelo gori s' carem se govori,
"Što buzdovan uza se privlačim,
"I što sablju na krilo namičem,
"Ja se bojim, da ne bude kavge,
"Ako bi se zametnula kavga,
"Teško onom, tko j' najbliže Marka!"
Gledi care na četiri strane,
Ne ima li tko bliže do Marka:
Al' kod Marka nigdi nikog nema,
Već najbliže care Sulejmane;
Car s' odmiče, Marko se primiče,
Dok dotera cara do duvara;
Car se maša rukom u džepove,
On izvadi stotinu dukata,
Pa i daje Kraljeviću Marku:
"Idi, Marko te se napij vina."

 

Narodne pesme o Marku Kraljeviću

Marko Kraljević ukida svadbarinu - Analiza pesme

Marko Kraljević i orao - Analiza pesme

Marko Kraljević i vila - Analiza pesme

Smrt Marka Kraljevića - Analiza pesme

loading...
3 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Marko pije uz ramazan vino - Analiza pesme

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u