Marko Kraljević i orao - Analiza pesme

Marko Kraljević je definitivno bio najpopularniji junak kod narodnih pjevača i pripovjedača, koji su stvorili mit o čovjeku nenadmašne snage i hrabrosti. Bio je zaštitnik Srba od surovih turskih osvajača i kao takav ulivao je narodu nadu u srca. To je bilo veoma značajno, jer se na taj način Srbi istrajali pod turskim jarmom sa neuništivim snom o slobodi, koji su davno izgubili. Stvarajući u svojoj mašti takve likove poput Marka, oni su vjerovali da će Bog da se smiluje na njihove patnje i zaista pošalje junake takvih sposobnosti, koji bi ih oslobotili otomanskih okova. Iako je Marko Kraljević u stvarnom životu bio turski vazal, tj. izdajnik koji se borio na turskoj strani, njima je bilo potrebno da vjeruju da postoji takav junak, hrabar i neuništiv, koji će ih voditi do slobode. Marko je u pjesmama, dakle, opisan kao veoma krupan čovjek izuzetne snage, mudar i hrabar. Posjedovao je i druge talente, a jedan od njih je da je mogao zaista mnogo da popije, a da se ne napije. Napomenimo i da nije mogao nikuda bez vina. Vjesto je baratao topuzom teškim 66 oka, koji je došao glave svim Turcima i "negativcima" koji bi se sa njim uhvatili u koštac. Nije bilo stvora koji ga se nije plašio. Njegova majka Jevrosima, koja ga je odgojila bez pokojnog oca Vukašina, bila mu je životni savjetnik. Kao mudra i stara zena davala mu je savjete koji bi mu pomogli u životu. Bio je tvrdoglav pa nije poslušao majćine savjete da se mane hajdučenja.

Marko Kraljević je imao konja Šarca od koga se nije odvajao. Živio je veoma dugo (u nekim pjesmama pominjano je i 300 godina), a o njegovoj smrti vezano je više legendi. Najprihvaćenija je da nije umro od mača, u boju, što bi se očekivalo od takvog ratnika, nego mu je bog jednostavno uzeo dušu ka sebi na planini Urvini. Marko je prije toga bacio svoj topuz u debelo more i rekao: "Kad moj topuz iz mora iziš'o, onda 'vaki junak postanu!"

Druga legenda kaže da se sa Šarcem sklonio u jednu duboku pećinu, u kojoj spava dubokim snom, čekajuci trenutak kada će ponovo njegovom narodu biti potrebna njegova junaštva.

__________________________________

Marko Kraljević i orao - Analiza pesme

Književni rod - epika
Književna vrsta - narodna epska pesma ciklusa pesama o Marku Kraljeviću
Tema pesme -  dobro delo koje je učinio srpski junak Marko Kraljević

Ciklus epskih narodnih pesama o Kraljeviću Marku opisuje ovog srpskog narodnog junaka i njegove herojske podvige, ali i dobra dela koja je činio. Pesma Marko Kraljević i orao govori upravo o onoj dobrodušnoj strani njegove ličnosti, ali je njeno značenje mnogo dublje, jer je prepuna simbola. Narodni pevač je prikazao Marka Kraljevića kao istinski dobrog čoveka koji ne spašava samo narod, već i životinje.

Takođe, ova pesma daje i opis propasti Srpskog carstva nakon Kosovske bitke. Inače, dvoglavi orao je već vekovima simbol srpske države, pa ne čudi zbog čega je narodni pevač izabrao baš orla da bude glavni lik pesme. Upravo je ovo simbolika koju je želeo da ostvari, pokazujući da je srpska država izgubila svoj identitet nakon Kosovske bitke, a što se vidi u trenutku kada orao leti iznad razorenog Kosova:

...kad izgibe vojska na Kosovu
I obadva cara poginuše,
car Murate i kneže Lazare,
pade krvca konju do štrmaca
i junaku do svil'na pojasa,
po njoj plove konji i junaci,
konj do konja, junak do junaka.
A mi tice doletismo gladne,
doletismo i gladne i žedne,
ljudskoga se nahranismo mesa
i krvi se ljudske napojismo...  

Nastavak simbolike propasti Srpske države, ali i njenog spasenja jeste trenutak kada Marko Kraljević spašava male orliće, što predstavlja nadu za spas:

Drugo mi je dobro učinio,
učinio Kraljeviću Marko:
možeš znati i pametovati,
kad izgore varoš na Kosovu
i izgore kula Adžagina.
Onde bili moji orlušići,
pa ih skupi Kraljeviću Marko,
on ih skupi u svil'na nedarca,
odnese ih dvoru bijelome,
pa ih hrani čitav mesec dana,
čitav mesec i nedelju više,
pa ih pusti u goru zelenu,
sastadoh se s moji orlušići;
to je meni učinio Marko.   

Epska narodna pesma Marko Kraljević i orao ima vrlo neobičan početak, a iako je njena tema na prvi pogled vrlo jednostavna, njena analiza pokazuje zapravo da je tema pesme mnogo dublja. Baš iz tog razloga je ova lektira malo zahtevnija u odnosu na druge, jer je za dobar sastav iz srpskog jezika na temu Marko Kraljević i orao vrlo važno dublje razumevanje njene simbolike.

Sam početak pesme je, kao što smo već rekli vrlo neobičan, jer narodni pevač prikazuje velikog junaka Kraljevića Marka koji leži "kraj druma careva", a "sura tica orle" mu pravi hlad svojim krilima i donosi mu u kljunu hladne vode, kako bi se ranjeni junak što pre oporavio. Sve to gleda gorska vila kojoj nije jasno zbog čega to čini orao, pa ga pita:

O, boga ti, sura tico orle,
što je tebi dobra učinio,
učinio Kraljeviću Marko,
širiš krila te mu činiš hlada,
i u kljunu nosiš vode hladne
te zapajaš ranjena junaka?

Potom orao objašnjava vili čime ga je ovaj junak zadužio, opisujući podrobno i na slikovit način šta je to Marko učinio dobro za njega, pa da mu on sada pomaže. Pesma Marko Kraljević i orao govori o dobrim delima Marka Kraljevića, koji nije zaboravio čak ni životinje nakon Kosovskog boja. Pa je, tako prvi put pomogao orlu, a drugi put njegovim orlušičima. Isto je kao i sa ljudima, koji pamte nečije dobročinstvo. Tako je i orao upamtio koliko mu je ovaj veliki junak pomogao, pa pokušava i on da mu uzvrati dobročinstvo, praveći mu hlada svojim krilima i donoseći mu vode, kako bi se Marko što pre oporavio.

Analiza pesme Marko Kraljević i orao pokazuje da je orao svestan šta je Marko učinio za njega, te veli vili:

Muči vilo, mukom se zamukla!
Kako m' nije dobra učinio,
učinio Kraljeviću Marko?

Da bi pesmu završio rečima, u kojima je itekako jasno pokazao šta misli o velikom srpskom junaku:

Spominje se Kraljeviću Marko
kao dobar danak u godini.  

Glavni likovi u pesmi su Marko Kraljević i orao. Možda je čudno što jedna pesma ima životinju za glavnog junaka, a da to nije neka basna, ali analiza ove pesme pokazuje u čemu je zapravo njegova simbolika. Orao je, poput čoveka koji ne zaboravlja nečije dobročinstvo, zahvalan je i požrtvovan. On se itekako dobro seća da je Marko Kraljević spasao prvi put njemu život, a drugi put živote njegove dece, a to se ne sme zaboraviti. Baš iz tog razloga orao neguje ovog junaka, čineći mu hladovinu svojim krilima i donoseći mu hladnu vodu, kako bi se Marko što pre oporavio i kako bi, na taj način orao vratio makar jedan deo "duga" za dobročinstvo koje mu je učinio ovaj junak.

Sa druge strane, iako pesma Marko Kraljević i orao nigde ne navodi reči Kraljevića Marka, orao govori o njegovim herojskim i ljudskim podvizima. Marko Kraljević je prikazan kao čovek koji ni u najtežim trenucima koje doživljava njegova zemlja, ne zaboravlja na one koji ne mogu sami da se brane. Iako je to u ovom slučaju orao i njegovi mladi, narodni pevač je simbolično prikazao Marka Kraljevića kao zaštitnika čitavog srpskog naroda. Narodni pevač kroz simboliku kazivanja jednog orla o herojskim podvizima velikog srpskog junaka prikazuje kao mogućeg spasioca Srpskog carstva. Po tome je ova pesma najznačajnija. A kako za sastav kada se obrađuje ova pesma, najčešće bude teme vezana za lik Marka Kraljevića u ovoj pesmi, vrlo je važno da razumete, naizgled skrivenu simboliku.

Pesma Marko Kraljević i orao, kao i većina drugih epskih narodnih pesama ima brojne stilske figure, međutim postoji jedna koja je najvažnija i svakako, najuočljivija. Reč je o personifikaciji, to jest sposobnosti životinja da same govore, te razumeju ljudski govor. Pesma Marko Kraljević i orao je gotovo cela personifikacija, jer veći deo pesme predstavlja kazivanje ptice orla o podvizima Marka Kraljevića.

Pesma počinje opisom stanja velikog srpskog junaka Marka Kraljevića koji leži:

...kraj druma careva,
pokrio se zelenom dolamom,
po obrazu srmajli – maramom,
čelo glave koplje udario,
za koplje je Šarac konjic svezan,
na koplju je sura tica orle,
širi krila, Marku čini hlada,
a u kljunu nosi vode hladne,
te zapaja ranjena junaka.  

Sve je to posmatrala gorska vila, koja je bila zbunjena tim prizorom, pa je upitala orla šta mu je to Marko tolika dobra učinio da mu sad pravi hlad i donosi mu hladnu vodu, kako bi se što pre oporavio. Na to joj orao počinje pričati o tome kako je nakon Kosovske bitke otišao na polje Kosovo i tamo video kako je srpska vojska poražena. Orlovi su bili gladni, pa:

ljudskoga se nahranismo mesa
i krvi se ljudske napojismo  

... ali su se njegova krila natopila krvlju, a kako je jarko sunce ogrejalo, ona su se ubrzo i skorela, te orao nije mogao poleteti. Srećom, tu je bio Marko, pa ga je uzeo i odveo u goru i stavio ga na granu. A tada pade kiša:

Iz nebesa sitan dažd udari,
te se moja krila poopraše   

Tako je orao uspeo da odleti i sastane se se ostalima. Ali, ubrzo je Marko učinio još jedno dobro orlu. Kada je igorela "varoš na Kosovu i izgore kula Adžagina" u kojoj su se nalazili orlušići, upravo ih je Marko Kraljević sve sakupio i odneo ih na svoj dvor. Tamo ih je pustio u goru, gde su se sastali sa svojima.

Time orao završava kazivanje, a pesma Marko Kraljević i orao završava rečima:

Spominje se Kraljeviću Marko
kao dobar danak u godini.  

________________

Marko Kraljević i orao

Leži Marko kraj druma careva,
Pokrio se zelenom dolamom,
Po obrazu srmajli maramom,
Čelo glave koplje udario,
Za koplje je Šarac konjic svezan,
Na koplju je sura tica orle,
Širi krila, Marku čini lada,
A u kljunu nosi vode ladne,
Te zapaja ranjena junaka.
Al' besedi iz gorice vila:
"O, boga ti, sura tico orle,
Što je tebi dobra učinio,
Učinio Kraljeviću Marko,
Širis krila, te mu činiš lada,
I u kljunu nosiš vode ladne,
Te zapajaš ranjena junaka?"

Al' besedi sura tica orle:
"Muči, vilo, mukom se zamukla!
Kako m' nije dobra učinio,
Učinio Kraljeviću Marko?
Možeš znati i pametovati
kad izgibe vojska na Kosovu
I obadva cara poginuše,
Car Murate i kneže Lazare,
Pade krvca konju do strmašca
I junaku do svil'na pojasa,
Po njoj plove konji i junaci,
Konj do konja, junak do junaka?
A mi tice doletismo gladne,
Doletismo i gladne i žedne,
Ljuckoga se naranismo mesa
I krvi se ljucke napojismo,
A moja se krila zakvasiše,
Planu sunce iz neba vedroga,
Te se moja krila okoreše,
Ja ne mogo s kril'ma poletiti,
A moje je društvo odletelo,
Ja ostado nasred polja ravna,
Te me gaze konji i junaci;
Bog donese Kraljevića Marka,
Uze mene iz krvi junačke,
Pa me metnu za sebe na Šarca,
Odnese me u goru zelenu,
Pa me metnu na jelovu granu;
Iz nebesa sitan dažd udari,
Te se moja krila poopraše,
I ja mogo s kril'ma poletiti,
Poletiti po gori zelenoj,
Sastado se s mojom družbinicom.

Drugo mi je dobro učinio,
Učinio Kraljeviću Marko:
Možeš znati i pametovati
Kad izgore varoš na Kosovu
I izgore kula Adžagina?
Onde bili moji orlušići,
Pa i' skupi Kraljeviću Marko,
On i' skupi u svil'na nedarca,
Odnese i' dvoru bijelome,
Pa i' rani čitav mesec dana,
Čitav mesec i nedelju više,
Pa i' pusti u goru zelenu,
Sastado se s moji orlušići;
To je meni učinio Marko."
Spominje se Kraljeviću Marko
Kao dobar danak u godini.

Narodne pesme o Marku Kraljeviću

Marko pije uz ramazan vino - Analiza pesme

Marko Kraljević ukida svadbarinu - Analiza pesme

Marko Kraljević i vila - Analiza pesme

Smrt Marka Kraljevića - Analiza pesme