Lewis Carroll - Alisa u zemlji čuda lektira

Lewis Carroll - Alisa u zemlji čuda

Lewis Carroll - Alisa u zemlji čuda

Luis Kerol - Alisa u zemlji čuda

 

Kada se strmoglavi u rupu Belog Zeca, Alisa otkriva jedan neobičan svet, pun čudnih bića. Stupivši u Zemlju Čuda, Alisa upada u uzbudljivu avanturu - biće prisutna na neobičnoj čajanki gde, okusivši malo čaja, postaje manja od mrava, a odmah zatim, gricnuvši kolačić, naraste veća od kuće. Hoće li Alisa, tražeći izlaz iz lude avanture, nači put do svoje kuće? Bajkoviti roman napisan pre više od sto godina. Bajka u kojoj nema hrabrih prinčeva na belim konjima, sedmoglavih aždaja i veštica, ali se u njoj događaju prava i ozbiljna čuda.

 

Bio je ljetni dan. Alisina sestra je čitala Alisi priču. Alisa se igrala sa mačkom, popela se na drvo i zaspala. U njezinim fantastičnim snovima pojavi se zec. Imao je hlače, majicu i sat na ruci. Zec je kasnio i odjednom nestane u rupi. Alisa potrči za njim. Kada je ušla u sobu vidjela je stvari kako lete. Kad se spustila vidjela je kako zec ulazi kroz vrata. Pomaknula je zavjesu ali nije mogla proći kroz vrata jer su bila premala. Kvaka joj je rekla da popije vodu iz čaše na stolu te da će postati malena. Alisa je tako uradila i smanjila se. Kvaka joj kaže da pojede djelić kolača i da će opet biti velika. Uzela je ključ i počela plakati jer više neće moći proći kroz vrata. Zatim joj je kvaka rekla da ispije ostatak vode iz bočice. Ona ga popije i smanji se. Toliko se smanjila da je upala u bočicu i plutajući prođe kroz ključanicu. Tamo je vidjela razne neobične životinje kao npr. orla koji puši lulu, dva blizanca, školjke i golemu ribu. Prošetala se malo dalje i tada spazi leptire koji imaju krila od kruha i maslaca. Zatim je vidjela crvenu ružu koja ima oči, usta i nos. Razgovarala je s njom i pošla dalje. Došla je do raskrižja gdje ima puno natpisa. Kad se odlučila na koju će stranu ići susrela je crva koji sjedi na gljivi i puši. Crv joj je ponudio da okusi gljivu i da će postati velika. To je učinila te je opet postala velika. Tada susretne Ožujskog zeca s luckastim klobukom. Sjeli su za stol i pili čaj. Kada je Alisa krenula dalje susrela je Cerigradsku mačku koja ju je uputila kamo će ići. Alisa je stigla u kraljičin vrt i u njemu se pojavi zec s trubom a iza njega kraljica i vojnici od karata. Konji su igrali kriket - loptica je bila jež, a palica je bila ptica. Kraljica je htjela ubiti Alisu ali ona je imala još malo kolača kojeg je pojela i opet je postala velika. Onda je počela djelovati druga strana kolača i Alisa se je opet smanjila. Počela je bježati, a vojska od karata ju je počela slijediti. Tada se od straha probudila i vidjela da je sve to bio samo san.

 

Ideja - Ova priča me naučila da mašti nikad nema kraja, i da lijepe snove treba pamtiti i sjećati ih se.

 

Mjesto radnje - Na obali, u zečjoj jazbini

 

Vrijeme radnje - Ljeto

 

Analiza glavnog lika: Alisa - radoznala, ima dobro srce i sposobna je da suosjeća sa drugima, uporna, ponosna, puna ljubavi.

 

Sporedni likovi: Sestra, bijeli zec, maza, kneginja, kralj, kraljica, gospođa kornjača, Bill

 

Da bi napisao neko delo za decu pisac prethodno studira život, poznaje ljude, odabira lica, poznaje njihove karakteristike. Da bi neko delo bilo zanimljivije potrebno je više ličnosti. Alisin boravak u zemlji čuda je fantastičan.To su dva sveta: Pre ulaska u zečiju rupu i posle. Alisino pretvaranje sad je mala, sad jevelika, čas se pojave ličnosti i odmah nestanu ali se pojave i druge. Fantazija u igri nema granica. Svaki događaj ima u sebi fantastike. Svaki događaj je slikovito prikazan. Alisa kaže: - Zamalo da zažalim što sam sišla u ovu zečiju rupu, ali ipak je zanimljivo.

________________________________

 

Niz zečju rupu

Alisa je sedela na obali sa sestrom i već joj dosadilo da ne radi ništa. Dva - tri puta je pogledala knjigu koju je čitala sestra, ali u njoj nije bilo slika pa se Alisa upita: "Kakva je to knjigagdje nema slike"? Odjednom se pojavi jedan Beli Zec, crvenkastih očiju, protrčao pored Alise, Alisa se nije iznenadila kada je čula da Zec kaže samom sebi: O zaboga! Zaboga! Zakasniću! Ali kad Zec izvadi sat iz džepa na prsluku i odjuri, Alisa ustade i za njim pojuri. Pratila ga je sve dok Zec ne upade u zečiju rupu.

 

Alisa je sjurila u tu rupu i ne pomišljajući kako da iz nje izađe. U početku, rupa je bila kao tunel, a onda se spusti u dubinu tako naglo kao da je padala u neki duboki bunar. Hoće li se ovo padanje ikad završiti? – pitala se Alisa. Dok je padala, Alisa nije imala šta da radi, pa je počela da priča samoj sebi da li ću nedostajati Dini? Neće zaboraviti da joj daju mleko za užinu. Napokon je stala na noge, pred njom se pružao dugačak hodnik, pođe kroz hodnik, kada je došla do ugla skrenu i našla se u dugačkom hodniku, osvetljen mnogim svetiljkama. Svuda naokolo su bila vrata ali zaključana. Na jednom stolu je bio ključ od zlata, Pokušavala je da otvori vrata, ali je ključ bio mali ili je ključionica bila velika, nijedna se vrata nisu mogla otvoriti.

 

Alisa je ugledala zavesu. Iza zavese su bila vratanca, koja je ključ mogao da otvori. Alisa otvori vratanca i ugleda prolaz, pogleda kroz njega i ugleda najljepši vrt. Želela je ući u taj vrt ali kroz ta vratanca nije mogla čak ni glavu da promoli. Od silne želje da dospe do vrta razmišljala je kako doći do njega. Vratila se stočiću gde je našla ključ u nadi da će naći drugi ključ ili knjigu ukojoj će pisati kako se ljudi mogu sklopiti kao durbin. <br><br>Alisa je našla bočicu. Uz grlić bočice bio je privezan natpis, ispisan lepim, krupnim štampanim slovima: POPIJ ME! Alisa je bila mudra devojčica i nije želela da žuri. Prvo je pogledala bočicu da negdje ne piše OTROV. Kako na bočici nije pisalo OTROV, Alisa odluči damalo gucne. To što je gucnula bilo je ukusno tako je celu bočicu popila. Što se čudno osećam! – reče Alisa. Zbilja tako je i bilo. Bila je samo deset palaca visoka. Alisa je bila srećna što će moći da prođe kroz vratanca i uđe u onaj divni vrt. Kada je stigla do vrta, seti se da je zaboravila zlatni ključ. Vratila se do stola ali sada je bila mala i nije mogla dadohvati ključ koji se nalazio na stolu. I posle dugoh neuspelih pokušaja odustala je. Ispod sto laugledala je staklenu kutiju, otvorila je kutiju, u njoj se nalazio kolačić. Na njemu je suvim grožđem bilo ispisano "POJEDI ME". Poješću ga – reče Alisa, ako od njega porastem, moći ću da dohvatimključ, a ako se smanjim moći ću da se provučem ispod vrata. Pojela je parčence i čekala šta će se desiti. Ali nije se desilo ništa, ostala je ista. Pojela je ceo kolač do zadnje mrvice.

 

Prase i biber

Alisa je stajala ispred kuće i razmišljala je šta da uradi, kad odjednom jedan sluga dotrča iz šume i zakuca na vrata. Vrata otvori sluga okruglog lica i buljavih očiju kao u neke žabe. Sluga iz šume je izgledao kao Riba-Sluga. Obe sluge su imale napuderisanu kosu, svu u loknama. Riba - Sluga predade pismo drugom slugi i reče: Za Vojvotkinju pozivnica od Kraljice na pratiju kroketa. Žaba-sluga ponovi – samo malo promeni reči: Od kraljice pozivnica za Vojvotkinju za partiju kroketa. Obojica se pokloniše duboko jedan drugome. Alisi je ovo bilo toliko smešno da se slatko nasmejala. Ispred vrata stajao je sluga, Alisa priđe vratima i kucnu. Možeš da kucaš koliko hoćeš i to iz dva razloga: Prvo – ja se nalazim sa istestrane kao i ti. Drugo – unutra je velika galama i ne postoji mogućnost da te čuju. Nije dugo čekala Alisa otvori vrata i uđe. Vojvotkinja je sedela nasred kuhinje i ljuljala u rukama bebu. Alisa kad uđe u kuhinju poče da kija, osećao se biber. I Vojvotkinja je kijala, samo kuvarica i mačak koji je bio u kuhinji nije kijao. Mačak se samo cerio. Alisu je to začudilo i upita: Kako sezove ovaj mačak? Vojvotkinja odgovori: Mačak Cerekalo. Možeš malo da ga čuvaš ako želiš! – reče Vojvotkinja Alisi i dade joj dete. Ja moram da se spremim za partiju kroketa. Beba je čudnoizgledala, nos je imala prčast, nalik na njušku. Alisa posle dugog gledanja u bebu shvatila je da jeto prase. Mačak se našao ispred Alise. Da li bi mi pokazao kako da odem odavde? – reče Alisa. Alisa je htela otići bilo kuda i na bilo kojoj strani. Mačak je rekao da na desnoj strani živi Šeširdžija a na drugoj strani Martovski Kunić. Obojica su ludi. Alisa nije želela da ide međulu đake. Svi mi ovde smo ludi, pa i ti, reče mačak. Ja nisam luda! Mora da si luda, inače ne bi došlaovde. Alisa je odlučila otići u pravcu gde se nalazila kuća Martovskog Kunića. Kuća MartovskogKunića je izgledala: dimnjak kao zečije uši a krov je bio prekriven krznom.

 

Luda čajanka

Pod jednim drvetom bio je postavljen sto. Za stolom su sedeli Šeširdžija Puh i MartovskiKunić, Alisa je sela za istim stolom samo na drugoj strani. Posluži se vinom! – reče Alisa. Na stolu nije videla vino osim čaja. Nije bilo učtivo da nudiš nešto što nema, reče Alisa. Ti si sela za sto a nije te niko zvao, reče Martovski Kunić. Šeširdžija izvadi sat iz džepa i upita Alisu: Koji je danas datum? Četvrti, reče Alisa. Dva dana kasni! – reče Šeširdžija. Bio je to neki smešan sat, pokaziovao je dane u mesecu a ne koliko je sati. Za to vreme Puh je spavao. Ako znaš govoriti sa vremenom i znaš postupiti lepo sa njim on će uraditi sa tvojim satom sve što želiš. Vreme nije slušalo Šeširdžiju, kazaljke sata su bile na šest sata pa je zato uvek bilo vreme za čaj i na stolu se nalazilo puno posuđa. Alisa napusti to mesto i nije želela da se vrati više. Idući šumom, opazi na jednom drvetu vrata koja su vodila pravo unuta. Sve je bilo čudno. Alisa je odmah ušla. U dugačkom hodniku bio je stakleni stočić, dohvati zlatni ključić i otključivrata koja su vodila u vrt. Nađe se u vrtu među lejama cveća.

 

Kraljičino igralište za kroket

Pri ulazu u vrt raslo je veliko ružino drvo. Na njemu su cvetale bele ruže, ali su tri baštovana užurbano bojila u crveno. Ta tri baštovana su bila Petica, Sedmica i Dvojka. Alisa ih upita: Zašto bojite te ruže? Ova ruža je trebala da bude crvena ali greškom smo posadili belu, pa ako Kraljica otkrije to odrubiće nam glavu. Dolazila je kraljica na čelu. Marširalo je deset vojnika sa oznakom trefa, za njima deset dvorana sa oznakom karo a za njima kraljevska deca sva su bila ukrašena srcima. Za njima koračali gosti u glavnom kraljevi i kraljice, među njima Alisa pozna Belog Zeca. Kraljica je opazila Alisu i upitala je: Kako se zoveš? Zovem se Alisa, vaše visočanstvo. Kraljici sve što nije bilo po volji ili nisi davao odgovor koji bi ona htela, naredba joj je bila odrubiti glave. Zbog toga što je ošamarila kraljicu Vojvotkinja je osuđena na smrt. Igralište za kroket je bilo čudovato. Bilo je puno busenja i brazdi a lopte su bile živi ježevi, lukovi gde se proterivale lopte bilisu vojnici. Igrači su se važali i otimali za ježeve. Kraljica je siktala. Odrubite mu glavu!

 

Priča lažne kornjače

Alisa i Vojvotkinja su se srele opet. Vojvotkinja je bila dobre volje, i Alisa pomisli da je zbog bibera bila onako besna. Dugo su razgovarale sve dok ne naiđe Kraljica. Kraljica je oterala Vojvotkinju. Alisa je nastavila da igra kroket sa Kraljicom. Najzad Kraljica napusti igru i upita Alisu: Jesi li ti ikada videla Lažnu Kornjaču? Pošto je Alisa odgovorila da nije čula za Lažnu Kornjaču, Kraljica odvede Alisu do kornjače i sama joj ispriča svoju ispovest. Grifon je čudna životinja i njemu je Kraljica naredila da odvede Alisu Lažnoj Kornjači. Kada su stigli do Lažne Kornjače Grifon reče: Ova gospođica želi da čuje tvoju ispovest. Pričaću ali da me niko ne prekida. Ja sam isto bila prava kornjača. Dugo je ćutala a onda poče da priča. Išla sam u školu na dnu mora. Učitelj nam je bio jedna stara kornjača. Išli smo svaki dan u najbolju školu a Alisa je stalno prekidala sa pitanjima. Od predmeta imali smo francuski, muziku i pranje. Alisa se začudi za predmet pranje. Nije nikada čula za predmet nagrađivanje i pitala je: Šta je to? Lažna Kornjača objasni, Grifon je išao u klasičnom odeljenju, učitelj je bio jedan rak. Na kraju Grifon reče da Lažna Kornjača priča nešto o igrama.

 

Ko je ukrao kolače?

Alisa nije nikad bila u sudu pa je sad bila vrlo zadovoljna. Sudilo se Pub–Srce on je ukrao kraljici Srce kolače. U sudu bio je Bijeli Zec i sudija je bio Kralj. Porotu su sačinjavale životinje i ptice. Suđenje je pocelo. Prvi svedok je bio Šeširdžija. Alisa je počela da raste. Šeširdžija je imao uruci šolju čaja i bio je u sudnici ali nije dao iskaz. Kada kralj uvide da Šeširdžija nema šta da kaže kralj mu reče možeš da ideš. Napustajući sudnicu Kraljica naredi sudskom redaru da mu odrubi glavu. Sledeći svedok bila je kuvarica, u ruci je držala biber. Ni ona nije htela dati iskaz. Kada su je upitali od čega se pravi kolač .Ona odgovori od bibera. Kuvarica je nestala iz sudnice. Alisa je gledala Bijelog Zeca i čekala koga će pozvati kao sledećeg svedoka. Alisa se iznenadi kad Beli Zec pročita njeno ime.

 

Alisin iskaz

Alisa se iznenadi da je jednim krajem suknje zakači porotničku klupu. Rasprava se nije mogla nastaviti sve dok svi porotnici ne budu na svojim mestima. Čim su porotnici se vratili na svoja mjesta. Suđenje se nastavlja. Šta znaš o svemu ovome? Reče Kralj Alisi. Ništa – reče Alisa. Kad Kralj uvide da ni Alisa nema šta reći. Sve osobe veće od dve milje treba da napuste sudnicu. Alisase pogleda i reče ja nisam visoka jednu milju. Jesi-reče Kralj. Ja ipak ne napuštam sudnicu reče Alisa. Beli Zec doda da ima još svedoka da je našo pismo koje je Pub pisao. Pred porotom se pročitalo to pismo. A sad neka porota počne suđenje reče Kralj. Najpre presuda pa suđenje reče Kraljica. Viknu Alisa ko je još čuo da se prvo donese presuda, a onda počne suđenje! Ćuti ti – reče Kraljica. Neću! Reče Alisa. Odrubite joj glavu! Povika Kraljica. Špil karata polete pravo na Alisu. Vrisnu i sestra je probudi. Alisa je ispričala svoj san svojoj sestri. Alisa će kad prođu godine okupljati oko sebe decu, malu kao što je ona bila, pričaće im mnogo čudnovate priče, pa čak i ovaj san o zemlji čuda.

__________________________________

 

Lewis Carroll, pravim imenom Charles Lutwidge Dodgston (Daresbury, 27. siječnja 1832. - Guildford, 14. siječnja 1898.) je bio engleski pisac i matematičar, čije su dvije priče o Alisinim pustolovinama u čudesnom svijetu postale klasici dječje književnosti. Lewis Carroll je bio pseudonim Charlesa Lutwigea Dodgsona, koji je obrazovanje stekao na Oxfordu gdje je predavao matematiku od 1855. do 1881. godine. Postao je anglikanski svećenik 1861. godine. Četiri godine kasnije, dječje priče koje je pričao kćerki svog predstojnika katedre na koledžu, objavljene su pod imenom Alisa u zemlji čudesa i odmah su postigle uspjeh. Nastavak Lov na zrcalo pojavio se 1872. i bio je jednako popularan. Dodgson je također pisao humoristične stihove i nekoliko matematičkih djela. Bio je entuzijastičan i nadaren amaterski fotograf. Njegova omiljena kreacija je bila: Bijeli zec koji je uvijek u žurbi.

122 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Lewis Carroll - Alisa u zemlji čuda

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Prokleta avlija je naziv za poznati carigradski zatvor, u koji je iz neopravdanih razloga dospeo fra Petar iz Bosne kojeg… >

Ivo Andrić - Na Drini ćuprija

Ivo Andrić - Na Drini ćuprija   Najpoznatiji roman Ive Andrića, Na Drini ćuprija (1945), hronološki prati četiri vijeka zbivanja oko velikog mosta… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u