Franc Kafka - Preobražaj lektira

Franc Kafka - Preobražaj

Franc Kafka - Preobražaj

 

Verovatno najpoznatija pripovetka (negde ćete naći i da se radi o noveli) Franca Kafke, Preobražaj, svoju popularnost u akademskim krugovima duguje pre svega činjenici da ju je nemoguće do kraja interpretirati, mada je možemo tumačiti u nedogled, nalazeći bezbroj novih značenja, učitavajući i preterujući u učitavanjima informacija koje imamo o Kafkinoj biografiji, koje se tiču njegovog privatnog života. Preobražaj su izdvojili oni proučavaoci koji neguju frojdovski ili postfrojdovski pristup književnosti koji se zasniva na psihoanalizi. Takva tumačenja su i danas tako učestala da je gotovo nemoguće pronaći tekst o ovoj Kafkinoj pripovetki kroz koji se ne provlači ideja da Kafka tu govori o svom detinjstvu, odnosu sa ocem i sl. Ide se još dalje u psihoanalizi - otkriva se tako da je jedna od tema ove pripovetke i incest.

 

Ovi tumači previđaju jedno - nemoguće je identifikovati se sa Kafkinim junacima, sigurno se ni sam Kafka nije identifikovao ni sa jednim od njih, iako je ostavljao tragove koji bi mogli da nas navedu na suprotan zaključak, kao što je, na primer, igra sa imenima (mnogi Kafkini junaci nose imena kojima se aludira na njegovo lično ili ime neke osobe iz njegovog života, kao što je Felicija Brauer čije ime je osnova za Fraulajn Birstner iz "Procesa"). Naravno, postoji sličnost između društvene pozicije koju ima Jozef K. na početku "Procesa" i Kafkinog mesta u društvu - obojica su ugledni činovnici. Ako govorimo o "Preobražaju" - možda roditelji Gregora Samse zaista liče na Kafkine roditelje, ali u tome nema ničeg neobičnog. Jednostavno, Kafka svojim pisanjem slika svet koji koji vidi i koji dobro poznaje. Od sopstvenog života i iskustava se ne može pobeći.

 

Pokušaj poistovećivanja bilo kog Kafkinog junaka sa samim Kafkom nužno vodi do pogrešnog čitanja. Sa druge strane, Kafka je postao poznat upravo zahvaljujući pogrešnom čitanju, kao što ima običaj da istakne profesor dr Dragan Stojanović, čija sam predavanja (doduše, ne o Kafki) slušala na studijama svetske književnosti. Kafku su mnogi videli kao anticipatora totalitarnih režima. Čitali su ga u svetlu toga što je bio Jevrejin, ističući da su neke važne osobe u životu Franca Kafke završile u koncentracionim logorima, među prvim žrtvama holokausta. Previđali su pri tom da je Kafka umro pre nego što se bilo šta od toga dogodilo, pa je jasno da to nije moglo da ima uticaja na njegovo pisanje. Kafku možemo da proglasimo prorokom, ali to više nema nikakve veze sa legitimnim proučavanjem književnosti.

 

Kafkina pripovetka "Preobražaj" počinje potpudno apsurdnom situacijom - trgovački putnik, Gregor Samsa, probudivši se, shvata da se pretvorio u ogromnu bubu. Oseća se čudno, nelagodno mu je jer ne vlada u potpunosti svojim pokretima. Osim toga, jedino što ga muči je činjenica da nije otišao na posao i da će mu na tome biti zamereno. Ovo ističe i Alber Kami kada govori o nedostatku čuđenja kod Kafke.

 

Pošto sam u kontekstu pripuvetke Preobražaj već pomenula i apsurd i Kamija, dužna sam vam objašnjenje. Termin apsurd sam upotrebila u osnovnom, leksikografskom značenju, nisam ciljala na Kamijevu filozofsku kategoriju apsurda - to bi bilo potpuno pogrešno. Ovde nema ni traga od lucidne svesti koja predstavlja osnovu apsurdnog mišljenja. Kada Kami u "Mitu o Sizifu" govori o delima Franca Kafke, zaključuje da ona nisu apsurdna. U njima nalazi nadu, a nada stoji u suprotnosti prema rezignaciji apsurdnog čoveka. Nadu vidimo u pomirljivosti sa kojom Gregor Samsa gleda na svoj preobražaj. Kafkin junak (ne samo Samsa, ovo važi za Kafkine junake uopšte) ne sumnja u smislenost onoga što mu se dogodilo, ne vidi apsurdnost situacije u kojoj se našao. Ne, to se njega ne tiče; svet funkcioniše besprekorno i za svaku čudnovatost se može naći valjan uzrok.

 

Imamo sledeću situaciju

 

- Čovek se pretvorio u bubu - nije u pitanju psihološki poremećaj ili san, premda metamorfoza ima veze i sa snom (dogodila se u snu, Samsa pokazuje težnju ka snu) i sa nesvesnim (mnogi proučavaoci govore o begu iz racionalnog u animalno), donekle se krećemo po terenu fantastike.

 

- Niko se tome preterano ne čudi. Jeste, roditelji Gregora Samse se zaprepašćeni, ali se uistinu ponašaju kao da je Gregor oboleo od neke egzotične bolesti. Gregorov poremećaj je prihvaćen kao nešto teško, retko, čudno, nešto što donosi nesreću i sramotu, ali ipak prirodno. Kafkini junaci ne pate od metafizičke uznemirenosti.

 

Ako ćemo pravo, Gregorov život se nije drastično promenio, bar ne na gore. Na sledećim stranama saznajemo da se ovaj mladić preko svake mere žrtvovao za svoju porodicu, naivno verujući da se ona nalazi na rubu finansijske propasti i da su mu roditelji bolesni i nesposobni da zarađuju. Dobar i požrtvovan sin je ustajao pre zore, provodio naporne dane na putu, bez ikakvog oduška, da bi njegova porodica mogla da živi u velikom stanu sa poslugom. Nakon Gregorovog preobražaja se ispostavilo da nije bilo potrebe za tim, da otac ima ušteđevinu, da su svi sposobni da rade, da im ne treba posluga i da im je stan prevelik, te da treba da nađu manji čim se otarase Gregora koji je, kao neupotrebljiv, postao suvišan. Olakšanje dolazi na kraju, Gregor je, od posledica gladi i rane koju mu je zadao otac pogodivši ga jabukom, "crk'o", kako reče bedinerka koja ga je, da bi utvrdila smrt, odgurnula metlom, a za porodicu dolaze bolji dani, pravi happy end!

 

Skloni smo da Kafkina dela čitamo u kontekstu saznanja koja imamo o njegovom životu, dodatno pritisnuti oblakom metafizičkog nemira (Kafkini junaci, kao što sam već rekla, ne osećaju taj nemir, ali mi ga osećamo, Kafka ga je preneo na nas "između redova"). Ipak ne bi trebalo da prenebregnemo da "Preobražaj" sadrži i znatnu dozu humora, makar on bio sadržan u gorkom podsmehu. Kada je Franc Kafka tek napisanu pripovetku čitao naglas u društvu svojih prijatelja - svi su se smejali, uključujući i njega samog! Čitaoce može da pogodi sudbina bezazlenog mladića, ali ipak nešto drugo preovlađuje. Komika i beda, rekao bi Manov Tonio Kreger.

 

Autor - Valentina Đorđević

__________________________________

 

Franc Kafka - Preobražaj

 

Kafka u ovom delu prikazuje otuđenost Gregora. On je čovek, ali je sasvim drugačiji, različit i stoga ga niko ne voli, cela porodica ga mrzi i hoće ga se rešiti tako da bi ih što manje osramotio. Jedino se sestra brine za njega. Uprkos svemu Gregor je usamljen jer osim sestre on nema nikoga, celi njegov svet je mala soba iz koje ne sme izaći. Jako se bojao oca koji ga je mrzeo i hteo je učiniti bilo šta da bi ga se rešio. To se i dogodilo, on je bio krivac za njegovu smrt kad ga je pogodio jabukom u leđa. Mama ga je takođe volela, ali upravo zbog toga ga nije želela videti jer nije podnela sve to.

 

Kratak sadržaj - Gregor Samsa probudio se jednog jutra preobražen u insekta. Po zanimanju je bio trgovački putnik i cela je porodica zavisila od njega. Nije se začudio tome, već je samo hteo što pre stići na posao. Sumnja njegovih ukućana zbog zaključanih vrata njegove sobe sve je više rasla, a uskoro je stigao i prokurista iz njegove kompanije proveriti zašto ga još nema na poslu. Zbog toga se Gregor mukom izvukao iz kreveta. Jedva se pomerao, i prolazili su sati.

 

Gregor je ukućane pokušavao umiriti, ali mu je glas bio toliko promenjen da ga nisu razumeli. Kad je napokon uspeo izaći iz sobe, majka je pala u nesvest, a prokurista je pobegao od straha.

 

Gregor je krenuo za njim u nameri da mu objasni šta se dogodilo, ali otac ga je štapom poterao natrag u sobu. Usput se i povredio. Sutradan mu je ujutro sestra donela svakakve vrste jela da ispita njegov ukus. Njemu su počela prijati samo jela zahvaćena truljenjem.

 

O njemu se brinula samo sestra: donosila mu je hranu, čistila za njim, dok je on za to vreme ležao pokriven prekrivačem kako ga ona ne bi videla. Iako nije komunicirao sa ostatkom porodice, čuo je da je otac nakon sloma svog preduzeća uspeo spasiti nešto novca koji će pomoći porodici. A sestra je odlučila isprazniti Gregorovu sobu kako bi on mogao puzati po zidovima.

 

I kada je Gregor osetio da mu oduzimaju sve što ga podseća na njegovu ljudsku prošlost, reagovao je agresivno. Očajnički se trčao sobom pokušavajući spasiti bar nešto, zbog čega njegova majka, užasnuta, pada u nesvest. Tada dolazi otac i misleći da je Gregor počinio nasilje, ranjava ga jabukom, koja je ostala u njegovom telu.

 

Gregor bi sa nostalgijom kroz vrata posmatrao oca, koji se ponovo zaposlio, majku i sestru. Sve su više zaboravljali Gregora, unajmili sluškinju, pa im on više nije bio potreban. Sve dok jedne večeri nije čuo porodičan razgovor, u kojem sestra govori da ga se trebaju rešiti.

 

Poražen, Gregor se vraća u sobu čuvši kako se za njim okreće ključ. Te noći, prisećajući se porodice, Gregor umre. Sutradan ga nalazi sluškinja, a kad čuju tu vest, celoj porodici kao da je pao teret sa srca i odlaze na izlet.

 

Odnosi među likovima - Analiza likova

 

Otac - Odnos oca prma svom sinu Gregoru je grub, on njega mrzi i ne smatra ga sinom. Takav odnos proizlazi iz Kafkina odnosa prema svom ocu. Otac Gregora tuče i ne pušta ga da uopšte izađe iz kuće, ne pušta ga čak ni iz sobe. Tako je bio grub da ga je gađao jabukama i jednom ga je pogodio u leđa, a posle umire zbog toga.

 

Majka voli sina Gregora, ali ga se srami i stoga ga ne želi videti. Ipak se na kraju dovoljno sabrala da bi išla k njemu. Tako je i on bio sretan, jer njemu je bilo dovoljno da čuje njihov glas da bi se razveselio.

 

Greta je jedina u porodica koja stvarno voli Grogora, ona se brine za njega, hrani ga i pomaže mu kad god može. Grogor je isto volio nju i stoga mu je bilo žao što joj nije rekao o namerama da je upiše u konzervatoriji, budući da je tako lepo svirala. No i ona ga počinje zanemarivati, diže ruke s njega.

 

Zaključak - Kafkin je svet apstraktan i anormalan. Za njega sve što je normalno je nenormalno. Okolni likovi u Kafkinim romanima smatraju junake funkcionere u obliku šahovskih figura. Međutim te figure žive u svojim neshvatljivim zakonitostima i umesto da im koriste pripremaju im neodloživi mat.

 

Svet u kome je Kafka vođen i u kome je on živeo jeste onaj Staroga zaveta. On je taj svet napustio, ali ga se nije rešio, transponovao ga je u svoje vreme, zapravo ga je učinio bezvremenskim. Posebna poruka sveta Starog zaveta jeste apsolutni suverenitet božiji. On je slobodan na strašan besprigovoran način.

__________________________________

 

Franc Kafka rođen je u Pragu 1883. godine, u trgovačkoj jevrejskoj porodici, u kojoj je dominirao otac, čovek despotke prirode, koji je zatevao i ostvario potpunu poslušnost i potčinjavanje. Takva porodična situacija ostavila je tragove u ličnosti i stvaranju Franca Kafke. U njegovoj prirodi je dvojak odnos prema sredini. U odnosu na oca i porodicu, u Kafki je tinjalo osećanje manje vrednosti i nesgurnosti, kolebljivost, gospodarenje očevog autoriteta. U odnosu na okolinu Kafka je bio prijatan, komunikativan, dobar prijatelj. Ova dvostruka ličnost, i ovaj problem odnosa sa ocem, bitno će se odraziti na književno delo Franca Kafke. Na svet koji oblikuje i na prirodu junaka kojeg stvar njegova umetnička imaginacija. Mnogo je putovao, brzo sklapao poznanstva, imao je veliki broj prijatelja. Imao je nekoliko ljubavi ali se ni za jednu nije vezao. Svoju teskoću u odnosima sa ženama Kafka će umjetnički pretočiti u lik svog junaka Jozefa K. iz Procesa.

 

Prve pripovjetke objavljuje vec 1909. i od tada neprekidno piše i povremeno objavljuje pojedinačne prozne radove. Od 1902 godine pa do kraja života vodi prepisku sa mnogim prijateljima, ostavivši tako bogato svedočanstvo o sebi i svom vremenu. Kafka je za života malo objavio, najveći dio njegovog književnog opusa su djela: Razmatranja, Presuda, Preobražaj, Seoski lekar, Umjetnik u gladovanju, Proces, Zamak, Amerika. Umro je 1924. godine od tuberkoloze.

 

Franc Kafka - Izveštaj za jednu akademiju 

Franc Kafka - Pisma Mileni Jesenskoj

Franc Kafka - Preobražaj - esej

Franc Kafka - Preobražaj - Interpretacija

Franc Kafka - Proces

Franc Kafka - Proces - Interpretacija

Franc Kafka - Seoski lekar

Franc Kafka - Zamak

loading...
4 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Franc Kafka - Preobražaj

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u