Filip Pulman - Strašilo i njegov sluga lektira

Filip Pulman - Strašilo i njegov sluga

Filip Pulman - Strašilo i njegov sluga

 

Jedne noći besnela je oluja. Na njivi je stajalo otrcano strašilo, ne mareći za vetar i kišu... sve dok ga u glavu od repe nije udarila munja. Strašilo je trepnulo od čuda i oživelo.

 

Tako počinje priča o Strašilu, učtivom ali ne previše pametnom momku s velikim idejama. On sreće dečaka Džeka, koji postaje njegov odani sluga. Strašilo ostavlja svoje uobičajene dužnosti plašenja ptica i sa Džekom kreće ka Dolini izvora. Uzbuđenjima usput nema kraja, a izbegavanje brojnih članova pokvarene porodice Bufaloni nije najmanje od njih. Dok smeli Strašilo i sebe i svog slugu dovodi u užasne opasnosti – pirati i ostrva s blagom, razbojnici i slomljena srca – Džekov zadatak je uvek da ih nekako spase.

 

Ova priča bi mogla da se čita kao Don Kihot za decu. Iako nemoguć lik – jedno strašilo za ptice – estetski je ceo, jedinstven i neponovljiv. Lord Strašilo je, i vreme će to pokazati, besmrtna zvezda dečje klasike.


Dramska linija počinje time što starac Pandolfo, vlasnik imanja u Dolini izvora, pravi strašilo kome hoće da zavešta svoje imanje jer nema nikog svog. Dolinu izvora žele da preotmu Bufalonijevi, porodična korporacija koja se bavi izradom hemijskih supstanci štetnih po okolinu. Starac umire, a strašilo, jedini naslednik doline, oživljava i to tako što u njegovu glavu od repe udari grom. Tek što je zakoračio na svoje misionarsko putovanje, nailazi na dečaka Džeka i oni zajedno kreću u avanture koje se nižu jedna za drugom. Njima dvojici na tragu je advokat, izvesni Čerkoreli, pravni zastupnik Bufalonijevih. Priča nas kroz zanimljive peripetije vodi pravom suđenju, gde će, iako uz negodovanje prisutnih, za svedoka biti pozvano Strašilo! Konačno, presuda će biti izrečena u korist onih koji su stali u odbranu prirode. Strašilo vadi papirić iz grudi, koji on naziva svojim 'unutrašnjim uverenjem'. Papir je neuništiv, zamotan u nepromočivi materijal i ni Staršilo ni Džek ne znaju šta na njemu piše - jer su nepismeni. U pitanju je, međutim, Pandolfijevo testamentarno zaveštanje Doline izvora Strašilu, čime se pribavljaju dokazi da je ovo čudesno biće od slame jedini pravni naslednik imanja.

 

Lord Strašilo je romantična, duševna, detinjasto topla i za stvarnost nevezana osoba. Vrhunac njegove antistrašilovske, umetničke prirode jeste njegovo prijateljstvo s pticama! Džek, Strašilov Sančo Pansa, jeste siroče koje je više gladno nego sito i koje u stopu prati svog gospodara. Odnos sluge Džeka i Strašila poverljiv je i obostrano zaštitnički.


Ne zna se šta je duhovitije i bleskastije u ovoj zaokruženoj priči, opuštenog ritma: prizor kad naši junaci razgone bandu razbojnika tako što im pričaju strašne priče; borba s putokazom; druga ruka-kišobran koja se otvara i zatvara kad god se Staršilo uzbudi a to je svako malo; predstava u kojoj Strašilo glumi rekvizit, misleći da je to neka vajna uloga i u kojoj on scene glume poput deteta doživljava krajnje ozbiljno; epizoda u kojoj astrolog tumači varljivu sudbinu Strašilovu, što će ovaj propratiti uzdasima ili oduševljenja ili razočarenja, ali vrlo emotivno i vrlo naivno; kad se zaljubljuje u metlu iz štale i s njom pleše, ali ga ona ipak ostavlja zbog drugog; kad ga koza načne uz nogavicu... Ali, zacelo antologijska jeste ona epizoda kad Strašilu, dok je tražio zlatnik u repi tj. glavi, od udarca ispadne mozak, koji je, da humor bude veći, tek zrno graška. Doleti, međutim, kos i pojede zrno, koje Strašilu izgleda neće odveć nedostajati. Strašilo će, upravo zato što je tako praznoglav, postati oficir. On i njegov sluga preživeće bitku u kojoj svi stradaju. Preživeće i brodolom odmah posle bitke i dospeti na ostrvo s blagom. Dok Džek bude umirao od gladi, Strašilo će se bezazleno igrati zlatnicima i draguljima i napraviti krasnu pećinu u koju će se onda doseliti kraljevski par ptica i, pošto ih Strašilo (dobra duša) ne otera jer čekaju mlade, ptičji rod će njih dvojicu uzeti u zaštitu i pomoći im da se izbave iz prisilnog zatočeništva. Naposletku, Strašilo preživi i pokušaj atentata crvotočcima koji su organizovali Bufalonijevi.

 

Sjedinjen sa istom onom metlom koja mu postade druga kičma, uživao je on do kraja života, raspevan i prostosrdačan u svojoj Dolini izvora.
Čitalac bi od ove drame očekivao neku skrivenu pouku kao kod Pinokija koji kao pravi heroj prolazi kroz iskušenja i tako sazreva i očovečuje se. Ovde nemamo lakomislenog drvenog lutka, već repu nataknutu na štap u otrcanom odelu ispunjenom slamom. Očovečenje posebno očekujemo zato što Strašilo u svojim donkihotovskim okršajima gubi stare štapove od ruku i nogu koji bivaju zamenjeni novim. Konačno, i njegovu glavu od repe zameniće kokosov orah. Ali, ne. Nema skrivene didaktike u lepršavoj priči pobede dobra nad zlom. Strašilo se ne očovečuje. Pisac odoleva magnetskom arhetipu individuacije i stvara roman za decu čiji je smisao sama igra, a postoji li, molim vas lepo, veći estetski domet od toga?

_________________________________

 

Filip Pulman je jedan od najpoštovanijih dečjih pisaca današnjice. Bio je kandidovan za gotovo sve nagrade za dečju književnost, a osvojio je nagradu Smartis (Zlatno priznanje za uzrast od 9 do 11 godina), kao i prestižnu Karnegijevu medalju za roman Severna svetlost. On je prvi dečji pisac koji je osvojio Vitbredovu nagradu, i to za roman Ćilibarski durbin.

 

Filip Pulman rođen je 1946. u Norviču i rane godine života je proveo putujući po svetu, budući da su mu i otac i očuh bili piloti. Deo detinjstva je proveden u Australiji, gde se Filip upoznao sa svetom stripova i posebno zavoleo Supermena i Betmena. Sa 11 godina vratio se u Britaniju, gde je u školi pod uticajem profesorke engleskog toliko zavoleo da čita da joj i dan danas šalje primerke svojih knjiga. Po završenom koledžu, neko vreme je radio kao nastavnik i predavač na Vestminster koledžu, da bi se posle dvanaest godina potpuno predao pisanju. Prvi objavljen roman bio je tematski i žanrovski različit od onoga što će proslaviti Filipa Pulmana – dečje epske fantastike.

 

Filip Pulman za sebe kaže: - Prilično sam bezopasan i koristan. Želim da nastavim sa ovim što sad radim, i ne vidim razlog zašto ne bih. Ako pisanje postane protivzakonito, prekršiću zakon bez ikakvog dvoumljenja. Priče su najvažnija stvar na svetu. Bez priča ne bi smo bili ljudska bića.

loading...
3 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Filip Pulman - Strašilo i njegov sluga

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u