Đura Jakšić - Orao lektira

Đura Jakšić - Orao

Đura Jakšić - Orao

 

Analiza pesme - Orao je čest motiv u stvaranju Đure Jakšića: javlja se u lirskim pesmama, pripovetkama i dramama kao motiv sa simboličnim značenjem. Orao, kao deo prirode koju voli, blizak mu je i drag. Najpre zato što je orao simbol duhovne snage i prkosa, simbol čežnji ka uzletima i visinama, ka nepoznatom i nesvakidašnjem. On je istovremeno i izraz prezira prema svemu što je otuđeno, hladno i nečovečno. Njegova oholost i neustrašivost, miran i spokojan let po nebeskom plavetnilu, gospodarenje prostorom - pleni pažnju i srce, izaziva divljenje, poštovanje i ljubav. Orao, to je sam pesnik Jakšić - njegova usamljenost, divljina, neobuzdanost, ponos, snaga duha, prkos. U ovoj pesmi, koja je ispevana u Gornjaku 1858. godine a objavljena tek 1895. godine, orao je simbol čovekove iskonske težnje da uzleti u osvajanje novih duhovnih prostora, da razreši svoje unutrašnje dileme nastale usled rastrzanosti između poriva uzletanja i urođene vezanosti za svet i život koji mu je rođenjem određen. To je rastrzanje između novog ali neizvesnog, i starog ali nepodnošljivog i prezrenog. A Đura Jakšić nikada nije mogao (ni želeo, naravno) da se uklapa ili prilagođava, da posustaje ili odustaje, da ućuti ili se popravi - bio je gord, stamen, prkosan, ljut, besan. To ga je učinilo paćenikom, stradalnikom i usamljenikom. Pesma Orao je alegorijska ispovest o sopstvenim nezadovoljstvima što je večito bio rastrzan - svuda je hteo, nikuda nije stigao do kraja.

 

Sadržina i značenje pesme Orao - Lirski subjekt je preuzeo na sebe da govori o mislima koje su zaok pljale orla, o njegovoj želji, saznanju i odluci. Prva strofa predočava psihološku situaciju:

 

Blizo do neba gora je čarna,

Ne treba orlu tek jedan let

samo  da pusti krila nemarna

Prezro je davno prezreni svet.

 

Dvema početnim elementarnim slikama predočeni su čarna gora i orao. Čarna gora je konkretizovana time što je određeno njeno mesto: blizo do neba a što se orla tiče, njegove su misli nepoznate, ali se mogu pretpostaviti - ne treba orlu tek jedan let: on, dakle, razmišlja (ili planira) da negde odleti; s obzirom na činjenicu da je potreban samo jedan let, jasno je da je to negde blizu. U sledeća dva stiha su nove dve elementarne slike: krila i prezreni svet. Krila su nemarna - ona su snažna, let nije teret, samo da ih pusti i eto ga na cilju. Cilj se otkriva iz druge elementarne slike - da se ode iz prezrenog sveta koga je i sam prezreo: dakle, da odleti gore, ka nebu. Tema pesme, glavni motiv, nalazi se u ovoj strofi: težnja da se uzleti ka visinama, ka nebu, i time izbavi iz sveta koji je prezren i nepodnošljiv zbog svoga ustrojstva koje ugrožava jedinku, čini je neshvaćenom i usamljenom.

 

Druga strofa:

 

Po tamnoj magli teškog vihora

Neće na zemlju ni nebo, hol!

Nebo mu s' čiii da pasti mora,

A pusta zemlja sam jedan bol.

 

Sadrži MOTIV NEDOUMICE, NEZADOVOLjSTVL, UNUTRAŠNjE BORBE. Uzlet je dospeo do tamne magle i teškog vihora, koji zamućuju vidik. Orao se našao u prostoru koji mu je tuđ, koji ga ne prihvata, ali je i zemlja skrivena tamnom maglom - našao se ni na nebu ni na zemlji. Tamna magla simbolizuje neizbistrenu misao o željama i idealima; teški vihor simbolizuje snažnu, vihornu, unutrašnju borbu. Orao se našao između kosmosa i zemlje, između pustoši hladnog i tuđeg prostranstva koje je neprimereno živom biću, i moralne pustoši zemaljskog sveta koji odbija od sebe jer je jedinka i u njemu usamljena, okružena hladnoćom i nerazumevanjem. Visina donosi usamljenost u nečovečnom prostoru; zemlja donosi usamljenost u pokvarenom svetu. Orao je zahvaćen apsolutnim nezadovoljstvom - nezadovoljan je ostankom, nezadovoljan je bekstvom.

 

Treća strofa donosi prelom i odluku:

 

Tiho se vije, oblake goni,

Preziruć gleda u sunčan zrak...

Strelovit posle na zemlju roni

I krvlju kapbe zemaljski mrak.

 

Dok se vije pod nebeskim svodom i prkosi čak i sunčevim zracima, u njemu sazreva saznanje da je u kosmičkom prostranstvu samac i stranac, da mu tu nije mesto, pa se strmoglavljuje svojim strelovitim letom na zemlju s koje je pobegao. Neke interpretacije ove pesme orlov streloviti let ka zemlji tumače kao let osvetnika; na to ih navodi poslednji stih I krvlju kaplje zemaljski mrak: orao razbija oštrim kljunom zemaljski mrak koji krvari, on mu se dakle sveti zbog toga što ga je izgnao iz zemaljskog sveta. Završetak pesme može da se shvati i na drugi način. Orao je odlučan da ostane po svaku cenu, da se bori za svoje mesto u svetu jer pripada tome svetu, on je njegovo prirodno boravište. Povratak je znak prihvatanja života na zemlji kao poprište borbe,ne bežati iz njega zato što je pokvaren, nego se boriti da se on popravi. PORUKA pesme je u ovom prihvatanju borbe: čoveku je mesto u ljudskoj zajednici, za to mesto sam mora da se izbori bez obzira na tegobe i stradanja.

 

Kompozicija lirske pesme - Dok je pripovetka komponovana iz različitih situacija, opisa, monologa i dijaloga, kroz koje se razvijaju radnja i priča, lirska pesma je komponovana iz različitih motiva kroz koje se razvijaju pesnikove misli i osećanja. U svakoj lirskoj pesmi motivi se grupišu oko tri osnovna motiva koji čine kompoziciju lirske pesme.

 

Prvi, osnovni, glavni motiv (nalazi se u prvoj strofi pesme).

 

U njemu je sadržana tema pesme, predmet pevanja, ono o čemu se peva: to je motiv težnje ka visinama, težnje da se uzleti i time izbavi iz sveta koji je prezren i nepodnošljiv zbog svoje iskvarenosti, društvenog ustrojstva i odnosa prema jedinki.

 

Drugi, dopunski motiv (nalazi se u drugoj strofi).

 

Motiv nedoumice i unutrašnje borbe; jedinka je izložena preispitivanju: otići ili ostati.

 

Treći, završni motiv

 

Sadrži emocionalni zaključak ili poentu pesme otkrivajući poruku, ideju, smisao i značenje pesme: čoveku je mesto u ljudskoj zajednici, za to mesto sam mora da se izbori bez obzira na teškoće. Mesto u književnom delu, koje sadrži smisao dela, emocionalni zaključak, poruku, naziva se POENTA. U lirskoj i epskoj pesmi poenta se obično nalazi u poslednjim stihovima.

 

Svako književno delo sadrži PORUKU (ili misao, IDEJU, shvatanje, stav), koju pisac upućuje čitaocu. U procesu stvaranja književnog dela prvo se javi misao, potom dolazi zamisao kako da se ta misao predoči čitaocu, i najzad se stvara književno delo kao nosilac poruke. Nije jednostavno uočiti (dokučiti) poruku: treba pažljivo čitati, obratiti pažnju na sve elemente književnog dela (jezik, pesničke slike, priču, likove, kompoziciju). Tek kada delo shvatimo i doživimo, otkriće nam se i poruka.

__________________

 

Đura Jaksić - Orao

 

Blizo do neba je gora čarna,
Ne treba orlu tek jedan let
Samo da pusti krila nemarna -
Prezro je - davno prezreni - svet.

 

Po tavnoj magli teškog vihora
Neće na zemlju ni nebo, hol!
Nebo mu s' čini da pasti mora,
A pusta zemlja sam jedan bol...

 

Tiho se vije, oblake goni,
Preziruć gleda u sunčev zrak...
Strelovit, posle na zemlju roni
I krvlju kapa zemaljski mrak...

_________________________________

 

Đura Jakšić (1832 - 1878), rođen je u Srpskoj Crnji, u svešteničkoj porodici. Pošto dvaput bježi iz trgovačke škole u koju ga otac upisuje, završava tri razreda gimnazije a potom uči slikarstvo u Temišvaru, Beču, Pešti, Velikom Bečkereku i Minhenu. Nije stekao šire opšte ili književno obrazovanje jer je sav bio usredsređen na slikarstvo kao poziv i rano je počeo da slika po narudžbi i tako obezbjeđuje egzistenciju. Iz Vojvodine prelazi u Srbiju, učiteljuje po zabitim selima. Nemiran duh, prgav i netrpeljiv, vječiti bundžija - Jakšić je svuda dolazio u sukob sa pojedincima, društvom, vlastima. Stalno je premještan, otpuštan iz službe, sudski gonjen zbog svoga književnog rada ili mišljenja. Posljednjih godina radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu. Umro je od iscrpljenosti i tuberkuloze u Beogradu 1878. godine.

 

U lirskoj poeziji je ostvario tematsko bogatstvo i najveći umjetnički domet iako je objavio samo jednu knjigu pjesama Pesme, 1873. Ove su pjesme iskrene i doživljene, odlikuje ih slikovitost i muzikalnost, snažna osjećanja i bogat izraz. poetski zanos i egzaltirani ton. Široka je lepeza njegovih poetskih motiva: ljubavne pjesme Ljubav, Koga da ljubim, Na noćištu, elegije Na Liparu, Ponoć, rodoljubive Padajte braćo, Otadžbina, opisne Kroz ponoć, Veče, Orao socijalne Ratar, Švalja, polemičke Ćutite, ćutite, Jevropi, satirične Otac i sin, vinske Mila.

 

Đura Jakšić - Jedna noć 

Đura Jakšić - Jelisaveta kneginja crnogorska

Đura Jakšić - Komadić švajcarskog sira

Đura Jakšić - Mila

Đura Jakšić - Moja ljubav

Đura Jakšić - Na Liparu

Đura Jakšić - Otadžbina

Đura Jakšić - Pesme 

Đura Jakšić - Ponoć

Đura Jakšić - Sirota banaćanka

Đura Jakšić - Uspomene

loading...
3 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Đura Jakšić - Orao

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u