Čarobni lonac - bajka

Nekada davno živela je jedna devojčica sa majkom, udovicom. One su bile toliko siromašne da su jednog dana otkrile da im više ništa nije preostalo za jelo. Svi u gradu su se oglušili na njihovu izgladnelost, toliko da niko nije želeo da im da baš nimalo hrane. Devojčica je otišla u šumu da se igra. Međutim, bila je toliko gladna da je počela da plače.

Prišla joj je jedna starica i upitala je:

- Zašto plačeš, dete moje?

- Zato što sam veoma gladna - odgovorila je devojčica.

- Onda nikada više nećeš biti gladna - rece starica i dade devojčici mali lonac za kuvanje.

- Kada si gladna samo reci loncu: "Kuvaj lončiću, kuvaj!" I on će skuvati veoma ukusnu kašu za tebe. A kada poželiš da lonac prestane da kuva - nastavi starica - moraš reći: "Stani lončicu, stani!"

Devojčica je bila toliko gladna da je odmah poželela malo kaše. Zato reče loncu - Kuvaj lončiću, kuvaj!

Lonac učini kako mu je rečeno i poče da kuva kašu. Devojčica je jedva sačekala da proba malo te kaše. Kada je kaša bila skuvana, devojčica reče: - Stani lončiću, stani! - Kaša je bila veoma ukusna i devojčica je pojela sve do poslednje mrvice.

Potom devojčica otrča kući noseći lonac za kuvanje i reče majci šta joj je kazala starica.

- Naše brige su prestale - reče njena majka sva srećna. - Lončic će nas dobro hraniti!

Kad god su bile gladne rekle bi loncu: - Kuvaj lončiću, kuvaj!... A kaša je uvek bila ukusna i uvek im je prijala.

Jednog dana devojčica je izašla u šetnju. Dok je bila napolju njena majka je ogladnela. I tako ona reče:

- Kuvaj lončiću, kuvaj!

Lonac je počeo da kuva kašu. Majka je počela da je jede. Bila je to dobra kaša i uživala je u njoj. Bila je toliko zauzeta jelom, da je zaboravila da kaže loncu da prestane sa kuvanjem. Tako je lonac nastavio da kuva sve više kaše. Uskoro je kaša počela da se preliva preko vrha lonca. Kada je majka to primetila, shvatila je da mora da kaže loncu da prekine sa kuvanjem. Ali, zaboravila je magične reči! Lonac je nastavio da kuva praveći sve više kase. Ubrzo se kaša nalazila po celom stolu i po kuhinjskom podu. A lončić je nastavio da kuva praveći sve više i više kaše. Uskoro je i cela kuća bila puna kaše, međutim lonac je i dalje nastavljao da je kuva.

Na veliko zaprepašćenje suseda, ubrzo je i njihova kuća postala ispunjena kašom. A lonac je nastavljao i dalje da kuva sve više i više kaše. Uskoro su sve kuće u ulici bile prepune kaša. Međutim, lonac je i dalje kuvao sve više i više i više kaše. Veoma brzo su gotovo sve ulice i kuće u gradu bile zatrpane kašom. A lonac... On je i dalje kuvao bez prestanka.

Svi ljudi iz grada izašli su iz kuća na ulice. Niko nije znao kako da zaustavi lončić da ne kuva više kašu. Lonac je i dalje neprestano kuvao. Ljudi u gradu su počeli da misle da ukoliko se to nastavi, na kraju će ceo svet biti prekriven kašom, i svi će se podaviti u njoj.

Baš kada je kaša stigla do poslednje kuće u gradu preteći da se izlije i do susednog gradića, devojcica se vratila iz šetnje. U prvom trenutku nije mogla da objasni šta se to zbilo sa gradom. Majka dotrča do nje i viknu: - Molim te zaustavi lončić da ne kuva više kašu!

Devojcica potom reče: - Stani lončiću, stani! I tada, najzad, lončić prestade da kuva kašu.

Neobična priča o magičnom loncu i škrtim ljudima iz dalekog grada i dan danas luta svetom. Ali onaj ko želi sada da ode u taj grad, moraće da pojede puno kaše, kako bi napravio put do njega.