Branko V. Radičević - Pesme o majci

Najpoznatije i najčitanije delo Branka V. Radičevića je zbirka Pesme o majci, objavljena 1972. godine. Ovu zbirku pesama, koja sadrži 30 pesama posvećenih majci i nekoliko posvećenih ocu, je posvetio svojoj majci Kosari i svim majkama. Majka je za njega jedinstveno biće koje obasjava svačije detinjstvo, a "čija nas bezgranična ljubav zaštitnički i prijateljski greje kroz ceo život".

Zbirku pesama Pesme o majci autor Branko V. Radičević posvetio je svojoj majci Kosari i svim drugim majkama, kako je sam napisao – Majci Kosari i svim majkama. Života ih koštamo!

Zbirka je objavljena 1972. godine i sadrži trideset pesama, nekoliko pesama posvećenih majci i nekoliko posvećenih ocu. Simbolično bi se to moglo predstaviti kao jedan mesec u godini, svaki dan po jedna pesma. Sve se pesme u ovoj zbirci ipak stapaju u jednu veliku pesmu o majci.

Majka je za Branka jedinstveno biće koje obasjava svačije detinjstvo, njena nas ljubav zaštitnički i prijateljski greje kroz ceo život. Kao što se majka deli i ostaje cela tako nikad niko nije ispričao priču o majci, jer ona nema kraja, kaže pesnik. Majke su uvek majke, kaže naš pesnik, uvek malde, za svoju decu. I to je najveća stvar na svetu. Jer kako bismo mi bili deca da pored nas nisu majke. Deca su deca. A to znači: deca su mala, i ja sam mali, jer imam majku. Ja za svoju majku nikada nisam ni porastao.

Ostaneš sam

Kad ostaneš sam, misli su ti upućene majci. Kada je dete samo, ono je nesigurno, zabrinuto, nezaštićeno i stalno u potrazi za majkom. Ona mu je sigurnost, uteha, njegova nada i sve što ima u životu.

Kad mati krpi

Pesma opisuje kako majka izgleda dok krpi stare čakšire: stavlja naočare, uzima iglu i konac, na prst stavlja naprstak...

Kad mati plete

Mati plete noću, u kasne sate, dok svi spavaju. Pletivo su kape, šalovi, rukavice, čarape i sve što će dete nositi u hladnim, zimskim danima.

Kad mati prišiva dugmeta

Prišivanje dugmadi znači šetanje konca tamo-amo. Dugmeta se prišivaju raznim bojama, a ona uz taj rad blagosilja svoju decu i kao da ima posestimu vilu i brine nad njihovim životima.

Kad mati mesi medenjake

Mati mesi mirisne medenjake, čiji se miris širi kad ona otvori širom prozor. Ona je rumena u obrazima, jer deci mesi kolač cara. Ti mali brašnjenjaci su zadovoljstvo za svačiju glad jer su sa ukusom vanile i šećernim prahom.

Kad mati šije

Majka šije noću odevne predmete: dolamu, košulju težanu, kaput, naušnice, naglavke za najdublju obuću. Na taj način kao da se zima plaši od njenog toplog šića. U tom poslu i ne oseti kad je prošla noć i svanuo novi dan.

Kad mati laže

Mati laže zbog deteta. Glas joj drhti, obrazi bukte, krši ruke i obara glavu ka zemlji. Štiti dete i pravda ga da je nevešto i nije uradilo ništa loše i počinje da plače. Jednog dana zbog tog plača dete će gorko da se kaje.

Kad mati prašta

Kad dete napravi grešku, majka mu oprašta i pretvara se da joj je svejedno, ali to duboko skriva i srce joj jače bije.

Kad mati ćuti

Kad mati ćuti, cela kuća utihne. U tim momentima ona je sigurno bolesna, ali to ne ispoljava, da ne bi drugima zadala brigu, a kuća bi oživela kad bi se bar ljutila ili vikala.

Opet kad mati ćuti

Mati u ovoj pesmi prolazi kroz sve životne situacije, kroz koje treba da prođe njeno dete za koje se ona mnogo brine, dok sve to ćutke posmatra. To dokazuje stih:

- I svuda kuda ćeš ići ona u tren navrati.

Kad mati peva

Kad mati peva, ona je raspoložena, zove svu decu u svoj zagrljaj, u svoje krilo, miluje po kosi i štiti od svakog zla. A veče jedno dok je pevala, dete je dobilo novo i meko odelo.

Kad mati sanja

U pesmi majka sanja obične snove kao i svi drugi ljudi, bunca, smeje se, otvara oči i zato se raduje kad je dete probudi.

Kad mati igra

U pesmi majka ne igra uz muziku, već je njen život životna igra. Koja igra? Mešenje hleba, sečenje drva, udovoljavanje deci, šivenje, pletenje... Njena zadnja životna igra je smrt.

Kad mati sluti

Mati nekada sluti ružne, a nekada dobre snove. Uglavnom se sve svodi na to da veoma brine za svoje dete.

Kad mati bije

Kad mati bije, to je kraj sveta i sama se pita kako će da bije dete, i čime će da ga bije.

Kad mati preti

Kad dete nešto napravi, majka se ljuti, i da ga ne bi kaznila, ona mu preti da će negde otići. Međutim, to se neće desiti zato što majka voli svoje dete najviše na svetu.

Kad mati čeka sina s fronta

U pesmi se govori da je majka ostala bez sina koji je poginuo. Po svakakvom vremenu, majka ide da sačeka sina, ali on nikako da se vrati.

Branko V. Radičević - Pesme o majci - verzija 2

Branko V. Radičević - Pesme o majci - verzija 2 pdf

__________________________________

Branko V. Radičević rođen je u Čačku 1925. godine, a umro u Beogradu 2001. godine. Za vreme II Svetskog rata bio je kurir Ratka Mitrovića, gde ga je spaslo to što je imao isto ime kao poznati pesnik Branko Radičević (1824 – 1853), prozvali su ga "pesnik", a kasnije je zaista to i postao.

Nakon toga odveli su ga u logor u Smederevsku Palanku koji je služio za prevaspitavanje omladine. Posle završetka rata nekoliko godina je živeo u Sarajevu i već tada je postao pšoznati pesnik. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, međutim niko ga tako ne poznaje. Uporedo je pisao za časopis "Duga" i drugim listovima i književnim časopisima.

Sa dvadeset godina objavio je prvu poemu Sutonski dani bilo je to odmah iza rata u kom se borio. 1952. godine objavljuje Priče o dečacima i to kao da je bila najava njegovog opredeljenja za pisanje poezije za decu.

Tih godina objavio je i jednu pesmu za odrasle Ljubomora. Sastavljao je i antologije birajući ono najlepše iz naše narodne i ciganjske književnosti. Za decu je napisao Bajka o šaljivčini, Bajke o gusarima, Gvozden čovek, Čudotvorno oko, Poslastičarnica kod veselog čarobnjaka i druge.

Branko možda najviše podseća na jednog svog junaka nezadovoljnog zanesenjaka iz priče koji je ni iz čega napravio grad u pustinji, a onda išao dalje sveto i pravio novi, jer u ovom voda nije šumela kako je on želeo. Bio je jako vezan za majku, voleo je da mu priča priče.

U Čačku i Dragačevu pokrenuo je mnoge manifestacije kao što su Disovo proleće i Dragačevski sabor trubača .

Opus Branka V. Radičevića veoma je obiman i sadrži oko sto naslova. Najpoznatiji su: Smrt i ljubav, Pesme o majci, Učeni dečak, Priče o životinjama, Beli čovek, Bela žena i mnoge druge.

Majka Branka V. Radičevića mu je povodom njegovog imena rekla da su se malo našalili sa njim i dali mu ime Branko. Između imena i prezimena umetnuto je slovo V. da bi se ipak znalo o kom Branku se govori. Šala se produžila na čitav život i ko bi rekao da će i taj Branko Radičević postati poznati pesnik. I sam je povodom toga izjavio da ne zna kako se sve to dogodilo da postane pesnik, možda je za sve krivo ime.