Anđela Naneti - Moj deka je bio trešnja

Ovo je knjiga koju bi svako trebalo da pročita. U njoj ima toliko ljubavi, sreće, tuge i lepote, da nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Svakom će izmamiti smeh i suze, radost i tugu, ali će se i pored toga čitalac osećati dobro i biće mu žao kada bude morao da se rastane sa ovim romanom kroz koji nas vodi dečak Tonino.

Kroz druženje sa bakom i dekom sa sela, Tonino saznaje o lepoti svakog životnog trenutka ljudi koji se vole, povezanosti čoveka i prirode, o uspomenama koje će mu biti zvezda vodilja ka odrastanju. Čak će i nestanak voljenih ljudi iz njegovog života lakše podneti zahvaljujući snazi ljubavi koja je ispunila celokupno njegovo biće, kao i vera da su njegov deda i trešnja u dvorištu seoske kuće postali jedno.

Kratak sadržaj - Glavni junak ovog dečjeg romana je dečak Tonino. Vodi nas kroz svoj svet detinjstva, okružen bakama i dekama. U gradu je živeo sa dekom Luiđijem i bakom Antonijetom. Deka Otavijano i baka Teodolinda, majčini roditelji, živeli su na selu i nisu ličili ni na koga, čak ni na svoje komšije, kako nam kaže dečak.

Njegov dečji svet ne može da prihvati sve teškoće sveta odraslih, ali vrlo brzo shvata koliko su važne uspomene, porodica, priroda, životinje... Pametni Tonino svet posmatra iz svog ugla, a njegovi doživljaji i događaji i čine ovu knjigu posebnom.

Mnoga bi deca mogla danima pričati o svojim dogodovštinama sa bakama i dekama. Kakav je tvoj odnos sa tvojim bakama i dekama? Šta zanimljivo možeš ispričati o njima?

Već znaš za književna dela u kojima su naznačeni odnosi dece sa bakama i dekama. Seti se Branka Ćopića i njegovog dela Bašta sljezove boje, tačnije, pripovedaka Pohod na Mjesec i Čudesna sprava.

Razmisli o...

Roman ima zanimljivu posvetu: Mojoj baki i mom deki i baki i deki moje dece. Protumači je.

Roman je zanimljiv, počev od samog naslova. Razmisli zašto je Anđela Naneti odlučila da ovako nazove ovo svoje delo.

Podseti se imena glavnih i sporednih likova iz ovog romana. Potraži njihove opise u samom romanu i obrazloži svoje utiske u vezi sa svakim od njih ponaosob.

Verujem da voliš trešnje, a da li znaš nešto više o TREŠNjI – ne znam. Ako te zanimaju detalji > Vikipedija. U ovom je romanu jedno drvo trešnje značajno za sve junake romana, posebno za dedu Otavijana. Razmisli o odnosu likova u romanu prema trešnji koja je čak imala i ime – Feliče.

Dečak Tonino se u romanu našao u različitim situacijama koje su budile u njemu različita osećanja. Osmisli tabelu u kojoj ćeš predstaviti te situacije i povezati ih sa dečakovim osećanjima.

Nezahvalno je pitanje koje se često postavlja deci o stepenu ljubavi prema mami i tati. Međutim, ovde se postavlja pitanje zašto su Toninu draži mamini roditelji od tatinih. Možda uzrok donekle leži i u rečima Toninijeve mame kada govori o muževljevim i svojim roditeljima. Seti se njenih reči i objasni ih.

Nezaobilazni deo dečjeg sveta je bar jedna životinja koja obeležava dane detinjstva. U ovom romanu čitalac upoznaje psa Flopija. Još su interesantnija osećanja dečaka Tonina prema ovom psu. Pokušaj da objasniš njegova osećanja.

Rođenje bebe je velika sreća za sve ukućane. Nije čudo da se Otavijano baš radovao kada mu se rodila ćerka. Pokušaj da povežeš tu njegovu sreću sa Otavijanovom vezanošću za trešnju.

Deda Otavijano je sigurno jedan zanimljiv deda, a posebno su interesantna njegova razmišljanja o životu i prirodi. Pronađi ih i protumači.

Nema sumnje da je deka Otavijano dečaku bio neko poseban. Pronađi detalje iz teksta koji bi potpunije objasnili lik deke Otavijana. Objasni šta za njega predstavlja trešnja, bašta, priroda i uopšte, život u prirodi. Šta njegov unuk misli o njegovim stavovima? Protumači odnos dečaka Tonina i dede Otavijana, ali se služi argumentima iz samog romana.

Deka je nesebično delio svoje životno iskustvo sa Toninom. Čemu ga je sve naučio?

Književni rod - epika, epska poezija

Književna vrsta - dečji roman

Na tebi je da razmisliš o temi i ideji romana, a posebno se možeš pozabaviti porukama kojih ima dosta u romanu.

Načini istraživanja

- portret

- pripovedanje u prvom licu (sam Tonino)

- pripovedanje u trećem licu (u šta nije siguran)

- dijalog

Nakon čitanja romana, otvaraju se vrata brojnim utiscima, razmišljanjima, osećanjima i zapažanjima. Nijedan čitalac bilo kog doba ne ostaje ravnodušan. A opet, možda bi se tu nešto dalo i promeniti. Imaš li ti neku ideju na temu promene nečega u ovom romanu?

Pusti mašti na volju, pa osmisli nekoliko rečenica upućenih trešnji, dečaku Toninu i samoj autorki.

Verovatno je neko od vas pročitao odlomak ovog dela u čitanci. Meni se sam odlomak veoma svideo, ali verujte mi da je ceo roman tek pravi doživljaj. Kao što ste sigurno već čuli, u romanu se govori o sećanjima dečaka Tonina, koja su vezana za njegovu baku i deku na selu. Toliko lepih momenata i sećanja ne može da izbriše ni činjenica da su mu baka i deka odavno umrli.

Roman je isprepletan srećnim i tužnim događajima u životu dečaka Tonina. Najlepši srećni događaji su, po mom mišljenju, bili:

- Toninovo penjanje na trešnju sa dedom

- Deka dolazi u školu obučen kao Deda

- Mraz

- Vožnja biciklom sa dekom

- Baka Teodolina i Alfonsina

- Noćenje kod deke

Iako ima par veoma tužnih događaja u romanu, kao smrt bake i deke, za mene je najtužniji događaj bio kada je Tonino posetio svog deku koji je bio u specijalnoj bolnici ili, kako su je oni nazvali, Kuća bez boje. Tada je Tonino doneo trešnje sa Feličea i dao ih svom deki. On ih je jeo punih šaka, dok mu se sreća videla na licu. Pojeo je i koštice. To mu nije bilo važno. Onda je došla bolničarka i uzela mu trešnje i obrisala mu musavo lice. Tada je deka opet postao tužan. Ne znam zašto, ali taj događaj je meni nekako najtužniji.

Nakon smrti deke Otavijana razveli su se Toninovi roditelji. Tonino i njegova mama prelaze u dekinu kuću na selu, gde pokušavaju da stvore sebi novi dom. Tonino je uspeo da se izbori za Feličea, jer su hteli da ga poseku ljudi iz opštine kako bi napravili put. Na kraju sve ispada dobro. Toninov otac opet živi sa njim i njegovom mamom. Sad svi žive u dekinoj kući na selu.

U ovom romanu glavni likovi su Otavijano i njegov unuk Tonino. Pored njih opisaću vam još par likova:

- Felicita, Toninova majka, brižna je majka i ćerka. Brine o Toninu i svom ocu Otavijanu. Ponekad je nerviraju Flafi i Toninovi baka i deka iz grada. Oseća se dužnom da sačuva zemlju svog oca koju hoće da pretvore u put.

- Deka Otavijano se ponekad ponaša kao dete. Veoma je dobar botaničar. Brine se o kući i imanju. Nedostaje mu Teodolina.

- Tonino najviše voli svog deku. Ne voli što mu se druga deca podsmevaju zbog deke. Teško mu pada smrt deke i bake.

- Toninov tata mnogo radi pa puno vremena provodi van kuće, ali na kraju postaje bolji otac i posvećuje više vremena svojoj porodici.

I evo nečega za kraj. Ovo je neverovatno lepa knjiga i sigurno će vas terati na razmišljanje. Kakva su naša sećanja, naše uspomene? Upravo su sećanja ono što nam ostaje posle drage osobe i treba se truditi da budemo što bolji prema našim najbližima. I jedan cvet koji uberemo u bašti i damo baki ili mami neće nas koštati, a izazvaće osmehe neprocenjive vrednosti. Iz romana kao što je ovaj možete naučiti mnogo, mnogo korisnih stvari!

__________________________________

Anđela Naneti je savremena italijanska književnica za decu i mlade. Rođena je u jednom manjem mestu pored Bolonje, u Italiji. Završila je srednjovekovnu istoriju. Bila je profesor u srednjim školama. Predavala je italijanski jezik, a onda se posvetila svojoj najvećoj ljubavi – pisanju. Napisala je dvanaest knjiga za decu i uglavnom je pisala o odrastanju i dečjim svakodnevnim problemima. Neki od njih: Adalbertova sećanja – njena prva knjiga koju je napisala 1984. godina i koja privlači veliku pažnju čitalaca širom sveta zahvaljujući posebnom stilu i zanimljivim temama, Anđeli, Smena godišnjih doba, Posmatrajući senku, Adam i Abelija, Filip i mesec inadžija, Kristina Beldžiozo, italijanska princeza, Oči mora, Draga Rahela... Dragi Denise, Misterija ostrva.

Roman Moj deka je bio trešnja napisala je 1998. godine i za njega je dobila pet prestižnih nagrada od žirija koje su sačinjavali ne samo stručnjaci za dečju književnost već i mnoga deca-čitaoci.